Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

• Šta je karma?
• Karma i vipaka
• Šta je uzrok karme?
• Klasifikacija karme
• Pitanja o teoriji karme
• Priroda karme

Karma je zakon uzročnosti u moralnoj sferi. Teorija karme je osnovno učenje budizma. To učenje je postojalo i pre pojave Bude. Pa ipak, Buda je bio taj koji je formulisao i objasnio ovo učenje u celovitom obliku kakav poznajemo i danas.

Šta je uzrok nejednakosti koja postoji među ljudima?
Zašto neko odrasta u izobilju, obdaren visokim mentalnim, moralnim i fizičkim kvalitetima, a neko drugi u krajnjoj bedi, ophrvan patnjom?
Zašto je jedna osoba čudo od deteta, a druga mentalno zaostala?
Zašto se jedan čovek rodi sa blagim karakterom, a drugi ima sklonosti ka kriminalu?
Zašto neko od malih nogu ima sklonosti ka jezicima, umetnosti, matematici ili muzici?
Zašto se neko rađa slep, gluv ili sa nekom drugom manom?
Zašto je neko blagosloven, a drugi proklet od dana rođenja?

Ta nejednakost među ljudima možda ima neki uzrok ili je potpuno slučajna. Niko razborit neće ove razlike, ovu nejednakost i raznolikost pripisati pukom slučaju.

U ovome svetu nam se ne događa ništa što na ovaj ili onaj način nismo zaslužili. Obično, prosečni ljudi ne mogu da razumeju taj razlog ili razloge. Određeni nevidljivi uzrok ili uzroci vidljivih posledica nije nužno ograničen na sadašnji život, već se može pratiti u bliža ili dalja prethodna rođenja.

Prema budizmu, ove negativnosti ne proizlaze samo iz nasleđa, okoline, prirodnih uzroka, već takođe i iz karme. Drugim rečima, ona je posledica naših proših postupaka, kao i sadašnjih. Mi sami smo odgovorni za sopstvenu sreću i nesreću. Mi stvaramo sopstveni raj. Mi stvaramo sopstveni pakao. Mi smo kovači svoje sudbine.

Zbunjen naizgled neobjašnjivim razlikama među ljudima, mladi tragalac za istinom došao je do Bude i počeo da ga ispituje o tom zamršenom problemu nejednakosti:

"Šta je uzrok, šta je razlog, o gospodine", zapita on, "da među ljudima nailazimo na one koji kratko žive i one koji dugo žive, na zdrave i bolesne, ružne i lepe, bezuticajne i uticajne, siromašne i bogate, niske i visoke po preklu, neznalice i mudrace?"

Budin odgovor beše sledeći:

"Sva živa bića imaju svoje postupke (karma) kao svoje vlasništvo, svoje nasledstvo, kao uzrok svog rođenja, kao svoj najrođeniji rod i svoje utočište. Karma je ta po kojoj se bića rađaju na dobrom i na lošem mestu."

Zatim je uzrok tih razlika objasnio u skladu sa zakonom uzroka i posledice.

Svakako da se rađamo sa naslednim karakteristikama. U isto vreme posedujemo izvesne urođene sposobnosti, čiji nastanak nauka ne može do kraja da objasni. Svojim roditeljima dugujemo mušku i žensku polnu ćeliju, koje su spajanjem stvorile nukleus novog bića. Oni su se potencijalno nalazili u svakom od roditelja, sve dok taj spoj nije bio vitalizovan karmičkom energijom potrebnom da se stvori novi fetus. Karma je otuda neizbežni uzrok začeća toga bića.

Nagomilane karmičke tenedencije, akumulirane tokom prethodnih života, ponekad u formiranju i fizičkih i mentalnih karakteristika igraju daleko veću ulogu nego nasledne roditeljske ćelije i geni. 

Buda je, na primer, kao i svako drugo biće, nasledio te reproduktivne ćelije i gene od svojih roditelja. Ali fizički, moralno i intelektualno nije bilo nikoga u dugoj kraljevskoj lozi ko bi sa njim mogao da se uporedi. Kako kaže sâm Buda, on nije pripadao toj kraljevskoj lozi, već onoj plemenitih Buda. On je svakako bio natprosečno ljudsko biće, izuzetna tvorevina sopstvene karme.

Prema Lakkhana sutti, delu Digha nikaye (Zbirke dugih govora), Buda je posedovao izuzetne osobine, 32 istaknuta obeležja, kao rezultat svojih prošlih milosrdnih dela. Etički razlog zadobijanja svake od tih fizičkih osobina jasno je objašnjen u ovoj sutti.

Očigledno je iz ovog jedinstvenog slučaja da karmičke tendencije ne mogu uticati samo na naš fizički organizam, već isto tako mogu i da neutrališu potencijale roditeljskih ćelija i gena -- otuda značenje Budine zagonetne tvrdnje: "Mi smo naslednici sopstvenih dela."

Raspravljajući o ovom problemu različitosti, Atthasalini, komentar Abhidharme, kaže:

"U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u rođenju bića, plemenito i nisko poreklo, na dobrom i lošem glasu, srećno i nesrećno rođenje. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i individualne razlike bića, lepa i ružna, visoka i niska, lepo i ružno građena. U zavisnosti od razlika u karmi javljaju se i razlike u uslovima u kojima bića žive, materijalni dobitak i gubitak, pokuda i pohvala, sreća i nesreća."

Tako, sa budističke tačke gledišta, naše sadašnje mentalne, moralne, intelektualne i karakterne razlike su, u velikoj meri, nastale u skladu sa našim postupcima i sklonostima, i prošlim i sadašnjim.

Iako budizam te razlike pripisuje karmi kao glavnom uzroku, to međutim ne znači da sve nastaje na osnovu karme. Zakon karme, ma koliko bio važan, samo je jedan od 24 uslova opisana u budističkoj filozofiji.

Odbacujući pogrešno stanovište da "kakva god sreća ili nesreća da nas zadesi, to je zbog nekog prethodnog postupka", Buda je rekao:

"Dakle, prema tom stanovištu, zahvaljujući prethodnim delima ljudi postaju ubice, lopovi, lažljivci, spletkaroši, zlobnici i razvratnici. Kod onih koji ukazuju na ranija dela kao na jedini razlog svojih sadašnjih postupaka, uopšte se ne pominje sadašnja želja da deluju, ni napor da deluju, ni nužnost da tako postupaju ili da se uzdržavaju od tog postupka."

U ovom važnom govoru Buda se usprotivio verovanju da sve fizičke okolnosti i mentalni stavovi izviru isključivo iz prošle karme. Ako je sadašnji život potpuno uslovljen ili do kraja kontrolisan našim prošlim postupcima, onda je karma svakako drugi naziv za fatalizam, determinizam ili predestinaciju. Ako je to tačno, slobodna volja bi bila apsurd. Život bi bio potpuno mehanički, ne mnogo različit od nekakve mašine. Biti stvoren od nekog Svemoćnog Boga koji kontroliše naše sudbine i predodređuje našu budućnost ili biti proizvod jedne neizmenjive karme koja u potpunosti određuje našu sudbinu i kontroliše tok našeg života, nezavisno od bilo kakve slobodne akcije sa naše strane u suštini je isto. Jedina razlika leži u te dve reči: Bog i Karma. Jedno se lako može zameniti drugim, jer je delovanje obe ove sile u krajnjoj instanci identično.

Takvo fatalističko učenje nije isto što i budistički zakon karme.

Prema budizmu, postoji pet nivoa ili procesa (niyama) koji deluju u fizičkom i mentalnom svetu.

Oni su:

1. Utu niyama - fizički neorganski nivo, na primer vremenski fenomeni kao što su vetrovi ili kiša. Nepromenljiva smena godišnjih doba, njihove karakteristike, uzroci vetrova i kiša, vrelina i hladnoća, sve to pripada ovoj grupi.
2. Bija niyama - nivo klica i semenja (fizički organski nivo), tj. pirinač proizveden iz semena, ukus slasti iz šećerne trske ili meda, posebne karakteristike nekog voća itd. Naučna teorija ćelija i gena i fizičke sličnosti blizanaca može se takođe pripisati ovom nivou.
3. Karma niyama - nivo dela i rezultata, tj. poželjni i nepoželjni postupci stvaraju odgovarajući rezultat, dobar ili loš. Baš kao što voda uvek zauzima svoj položaj, isto tako i karma, kada se steknu okolnosti, donosi svoj neminovni plod, ne u obliku nagrade ili kazne, već kao deo jednog unutrašnjeg niza. Taj niz dela i posledice je isto tako prirodan i nužan kao što je to izlazak i zalazak Sunca i Meseca. 
4. Dhamma niyama - nivo norme, tj. prirodni fenomen koji se događa pri pojavi Bodhisattve u njegovom poslednjem rođenju. Gravitacija i drugi slični zakoni prirode. Prirodni razlog da se bude dobar itd. može takođe biti uključen u ovu grupu.
5. Citta niyama - nivo uma ili psihički zakon, na primer procesi svesti, nastanak i prestanak svesti, sastojci svesti, snaga uma itd. uključujući telepatiju, telekinezu, prekogniciju, vidovitost, čitanje misli i takve psihičke fenomene koje moderna nauka još nije u stanju da objasni.

Svaki mentalni ili psihički fenomen može se objasniti ovom sveobuhvatnom shemom pet nivoa ili procesa, koji su sami po sebi zakoni. Karma kao takva je samo jedan od tih pet nivoa. Kao i svim drugim prirodnim zakonima, njima nije potreban neki vrhovni upravljač.

Od ovih pet, fizičke neorganski nivo i nivo norme su više-manje mehanički, iako i oni mogu do izvesnog stepena biti kontrolisani čovekovim intervencijama i snagom uma. Na primer, vatra obično sve sagoreva i hladnoća sve ledi, ali čovek nekad može da hoda kroz vatru nepovređen i da meditira nag u snegu Himalaja, hortikultura je učinila čuda sa cvećem i voćem, jogiji uspevaju da lebde u vazduhu. Psihički zakon je podjednako mehanicistički, ali budistički trening ima za cilj da kontroliše um, što je moguće ispravnim razumevanjem i pravilno usmerenom voljom. Zakon karme dejstvuje sasvim automatski i, kada je karma snažna, čovek ne može da utiče na neizbežne posledice ma koliko se trudio; ali ovde takođe ispravno razumevanje i pravilno usmerena volja mogu mnogo postići u oblikovanju budućnosti. Dobra karma, ako je ima dovoljno, može da omete dozrevanje loše karme, ali karma je uopšte jedan vrlo slojevit zakon čije delovanje može do kraja da razume samo neko ko je potpuno probuđen. Za budistu cilj je eliminacija njegove celupne preostale karme.

ŠTA JE KARMA?

Pali termin kamma ili sanskritski, mnogo rašireniji karma, doslovno znači akciju ili postupak. Svaka vrsta voljne akcije, bilo da je mentalna, verbalna ili fizička, smatra se karmom. On pokriva sve što je obuhvaćeno frazom "misao, reč i delo". Uopšteno govoreći, sva dobra i loša dela čine karmu. U svom krajnjem značenju karma znači svu moralnu i nemoralnu volju. Ona dela učinjena nesvesno, nenamerno, mada tehnički gledano jesu dela, ne čine karmu, jer tu nema volje, najvažnijeg faktora koji određuje karmu. 

Buda kaže:

"Kažem vam, o monasi, ta volja je karma. Ispunjeni voljom delujemo telom, govorom i mišlju." (Anguttara nikaya)

Svaka voljna akcija pojedinca, izuzev Budâ i arahanta, naziva se karma. Izuzetak koji oni čine jeste u tome da su oni sa druge strane dobra i zla; oni su iskorenili neznanje i želju kao korene karme.

"Ohlađeni njihovi umovi za novo nastajanje,
takvi, bez nove klice (khina bija), bez želje za rođenjem,
smotreni, gase se poput plamena ovog."

kaže se u Ratana sutti, delu Sutta nipate.

Ovo ne znači da su Buda i arahanti pasivni. Oni su neumorni u radu na dobrobit i sreću svih. Njihova dela, obično uzeta kao dobra i moralna, nemaju tvoračku moć u pogledu njih samih. Razumevjući stvari kakve one zaista jesu, oni su konačno raskinuli svoje kosmičke okove -- taj sled uzroka i posledice.

Karma ne znači uvek prošlu akciju. Ona obuhvata i prošla i sadašnja dela. Zato smo, u izvesnom smislu, mi rezultat onoga što smo bili i bićemo rezultat oboga što smo sada. U drugom smislu, trebalo bi dodati, mi nismo potpuno rezultat onoga što smo bili i nećemo biti potpuno rezultat onoga što smo sada. Sadašnjost je bez sumnje izdanak prošlosti, kao što je to budućnost u odnosu na sadašnjost, ali sadašnjost nije uvek pravi pokazatelj ni prošlosti ni budućnosti; toliko je kompleksno delovanje karme.

Upravo je ovo učenje o karmi to čemu majka podučava svoje dete kada mu kaže: "Budi dobar i bićeš srećan, a mi ćemo te voleti; ali ako si rđav, bićeš nesrećan i mi te nećemo voleti." Ukratko, karma je zakon uzroka i posledice na moralnom planu.

KARMA I VIPAKA

Karma je akcija, a vipaka, plod i rezultat, jeste njezina reakcija.

Baš kao što svaki predmet ima svoju senku, tako i svaka voljna aktivnost neizbežno ima svoj rezultat. Karma je poput potencijalnog semena: vipaka se može uporediti sa plodom što rađa na drvetu -- efekat ili rezultat. Anisamsa i adinaya su listovi, cvetovi i tako dalje koji odgovaraju spoljašnjim razlikama kao što su bogatstvo, bolest i siromaštvo -- to su neizbežne posledice, koje se događaju u isto vreme. Strogo govoreći, i karma i vipaka se odnose na um.

Kao što karma može biti dobra ili loša, tako može i vipaka. Kao što je karma mentalna, tako je vipaka mentalna (odnosi se na um). Doživljava se kao sreća, blaženstvo, nesreća ili patnja, u skladu sa prirodom karmičkog semena. Anisamsa su prateće prednosti -- materijalne stvari kao što su imetak, zdravlje i dugovečnost. Kada su stvari koje prate vipaku nepovoljne, one se nazivaju Adinaya, sve ono što je loše, i ispoljavaju se kao siromaštvo, ružnoća, bolest, kratkovečnost i tome slično.

Kako sejemo, tako i žanjemo, u ovom životu ili u budućem. To što žanjemo danas je ono što smo posejali ili u sadašnjosti ili u prošlosti.

Samyutta nikaya kaže:

"U skladu sa semenom posejanim,
Takav je i plod koji iz njega raste,
Činitelju dobroga će roditi dobro,
Činitelju lošega će roditi zlo,
U početku je seme i po njemu je
potom i ukus ploda."

Karma je i sam zakon, koji dejstvuje u svom području bez bilo kakve intervencije nekog njemu spoljašnjeg, nezavisnog tela.

Sreća i nesreća, koje su sasvim uobičajene u svetu ljudi, neizbežan su efekat mnogih uzroka. Sa budističke tačke gledišta, one nisu nagrada i kazna koje dodeljuje natprirodna, sveznajuća sila duši koja se ponašala dobro ili loše. Teisti, koji sve u ovom prolaznom i budućem večnom životu pokušavaju da objasne ignorišući prošlost, veruju u "postmortem" pravdu i mogu smatrati sadašnju sreću ili patnju kao blagoslov ili kletvu koju im je poslao sveznajući i svemogući Božanski vladar što sedi na nebu i kontroliše sudbinu ljudske rase. Budizam, koji odlučno odriče postojanje takvog Svemoćnog vladara, milosrdnog Boga stvoritelja i neopravdano pretpostavljeno postojanje besmrtne duše, veruju u prirodan zakon i pravdu koju ne može omesti ni Svemogući bog, ni milosrdni Buda. Prema tom prirodnom zakonu, dela donose svoju nagradu i kaznu pojedincu počiniocu bilo da to učini ljudska pravda ili ne.

Ima onih koji prigovaraju: "Dakle vi budisti takođe propovedate kapitalistički opijum za narod govoreći 'Rođeni ste siromašni u ovom životu zahvaljujući svojoj lošoj karmi. On je rođen bogat zahvaljujući svojoj dobroj karmi. Dakle, budi zadovoljan sa tim što imaš, ali čini dobro da bi bio bogat u sledećem životu. Vas tlače sada zbog vaše loše karme. To je vaša sudbina. Budite ponizni i trpite strpljivo svoju pantju. Činite dobro sada. I možete biti sigurni da ćete imati bolji i srećniji život posle smrti'."

Budino učenje o karmi ne zastupa takva smešno fatalistička stanovišta. Niti zagovara pravdu posle smrti. Svemilosrdni Buda, koji nije imao ni najmanje sebičan motiv, nije podučavao zakon karme da bi zaštitio bogate i utešio siromašne obećavajući im iluzornu sreću posle smrti.

Iako smo rođeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji mogućnost da svojim naporom stvorimo novo, povoljnije okruženje i to ovde i sada. Ne samo individualno, već i kolektivno, slobodni smo da stvaramo svežu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju upravo u ovom životu.

Prema Budinom učenju o karmi, nas ne goni uvek 'gvozdena nužnost', jer karma nije ni sudbina, niti predodređenje koje nam je odredila neka tajanstvena, nepoznata sila, a kojoj se bespomoćno moramo potčiniti. Ona je reakcija na ono što činimo i tako imamo mogućnost da bar donekle izmenimo tok sopstvene karme. Dokle ćemo u tome uspeti zavisi samo od nas.

Da li svako žanje ono što je posejao u potpuno tačnoj srazmeri?

Buda na ovo daje odgovor:

"Ako bilo ko kaže da muškarac ili žena moraju žnjeti u ovom životu u skladu sa svojim sadašnjim delima, u tom slučaju nema religijskog života, niti postoji mogućnost za potpuno iskorenjivanje patnje. Ali ako bilo ko kaže da muškarac ili žena žanju u ovom  ili budućim životima u skladu sa svojim sadašnjim i prošlim delima, u tom slučaju ima religijskog života, i postoji mogućnost za potpuno iskorenjivanje patnje." (Anguttara nikaya)

Mada se u Dhammapadi kaže da "Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog klanca, nema takvog mesta na svetu
gde bi se mogao sklonuti iko da umakne posledicama zlodela", ipak nismo uvek obavezni da platimo sve prošle dugove naše karme. Ako bi to bio slučaj, oslobađanje bi bilo nemoguće. Večno ponavljanje bi bio naš neumitni udes.

ŠTA JE UZROK KARME?

Neznanje (avijja) ili neuviđanje stvari onakvim kakve jesu glavni je uzrok nastanka karme. Na osnovu neznanja nastaju aktivnosti (avijja paccaya samkhara) tvrdi Buda u svojoj shemi Paticca samuppada (Uslovljenost nastanka).

Povezana sa neznanjem, kao njen saveznik, jeste želja (tanha), drugi koren karme. Loše postupke uslovljavaju ova dva uzroka. Sva dobra dela neprosvetljenih (putthujana), iako vezana za tri poželjna korena: velikodušnost (alobha), dobrodušnost (adosa) i znanje (amoha), ipak se smatraju karmom zato što u njima još uvek dremaju dva korena neznanja i želje. Ova dva korena bivaju iskorenjena tek na višim stupnjevima razvoja svesti (magga citta) i tada prestaje stvaranje karme:

Ko je počinilac karme?
Ko žanje plod karme?
Da li karma oblikuje um?

Kao odgovor na ova suptilna pitanja, Budagoša piše u svom delu Visuddhi magga (Put oslobođenja):

"Nema počinioca ko delo čini;
Nit' ima onog ko posledice trpi;
To samo sastojci kruže i premeštaju se;
To je zaista pravi uvid!"

Na primer, sto koji vidimo je očigledno stvaran. No u nekom drugom značenju taj nazovi sto sastoji se od sila i kvaliteta. 

Za uobičajene stvari naučnik koristi reč voda, ali u laboratoriji on će reći H₂O.

Na isti način, za konvencionalnu svrhu koriste se takvi termini kao što su muškarac, žena, biće, sopstvo i tako dalje. Ali s druge strane to su prolazni psihofizički fenomeni, koji se neprestano menjaju i nisu isti čak ni u dva susedna trenutka. 

Budisti, otuda, ne veruju u postojanje nekog nepromenljivog entiteta, u počinioca odvojenog od akcije, u opažatelja odvojenog od opažaja, u objekt svesti iza svesti.

Ko je onda počinitelj karme? Ko doživljava posledicu?

Volja (tetana) sama je počinitelj, Osećaj (vedana) sama je žetelac ploda postupaka. Izuzev tih čisto mentalnih stanja nema nikoga da seje i nikoga da žanje.

KLASIFIKACIJA KARME

(A) U pogledu različitih funkcija, karma se deli na četiri vrste:

1. REPRODUKTIVNA KARMA

Svako rođenje uslovljeno je prošlom dobrom i lošom karmom, koja dominira u trenutku smrti. Karma koja uslovljava buduće rođenje se naziva reproduktivna karma. Smrt neke osobe samo je 'privremeni kraj privremene pojave'. Iako sadašnja forma iščezava, druga forma koja nije ni ista ni apsolutno drugačija zauzima njeno mesto, u skladu sa potencijalnom mišlju-vibracijom proizvedenom u trenutku smrti, zato što karmička sila koja goni životni tok još uvek postoji. Ta poslednja misao, koja se tehnički zove reproduktivna (janaka) karma, određuje stanje osobe u njenom sledećem rođenju. Ona može biti ili dobra ili loša karma.

Prema Komentaru, reproduktivna karma je ta koja proizvodi mentalne sastojke i materijalne sastojke bića u trenutku začeća. Inicijalna svest, koja se naziva patisandhi, preporođena svest, uslovljena je ovom reproduktivnom (janaka) karmom. Istovremeno sa rađanjem preporođene svesti rađa se i 'telo-dekada', 'pol- dekada' i 'temelj-dekada' (kaya-bhavavatthu dasakas). (dekada = 10 faktora)

(a) Telo-dekada sačinjeno je od:

1. Element širenja (pathavi).
2. Element skupljanja (apo).
3. Element toplote (tajo).
4. Element kretanja (vayo).

(b) Četiri izvedenice (upadana rupa):

1. Boja (vanna).
2. Miris (gandha).
3. Ukus (rasa).
4. Hranjivost (oja)

Ovih osam (mahabhuta 4 + upadana 4 = 8) zbirno se nazivaju Avinibhoga rupa (nedeljivi oblik ili nedeljiva materija).

(c) Vitalnost (jivitindriya) i telo (kaya)

Ovih deset (avinibhoga 8 + jivitindriya 1 + telo 1 = 10) se nazivaju "telo-dekada" = (kaya dasaka).

Pol-dekada i temelj-dekada takođe se sastoje od prvih devet i pola (bhava), odnosno središta svesti (vathu) (tj. oko, uho, nos, jezik i telo).

Iz ovoga je vidljivo da je pol osobe određen već pri samom začetku bića. On je uslovljen karmom i nije slučajna kombinacija spermatozoida i jajne ćelije. Bol i sreća koju neko oseća tokom života jesu neizbežni proizvod reproduktivne karme.

2. PODRŽAVAJUĆA KARMA

Ona koja se pridodaje reproduktivnoj (janaka) karmi i podržava je. Ona nije ni dobra ni loša, ali pomaže i održava dejstvovanje reproduktivne karme tokom života. Odmah posle začeća, pa do trenutka smrti ova karma stupa na scenu kako bi podržavala reproduktivnu karmu. Karma koja podržava moral (kusala upathambhaka) pomaže u stvaranju zdravlja, bogatstva, sreće itd. biću rođenom sa moralnom reproduktivnom karmom. Karma koja podržava nemoral, sa druge strane, pomaže u stvaranju bola, tuge itd. biću rođenom sa nemoralnom reproduktivnom karmom (akusala janaka), kao što je na primer tovarna životinja.

3. OMETAJUĆA KARMA

Koja, za razliku od prethodne, ima tendenciju da slabi, ometa i usporava dozrevanje reproduktivne karme. Na primer, osoba rođena sa dobrom reproduktivnom karmom može biti podložna različitim bolestima i sličnom, što je sprečava u prijatnim rezultatima svojih dobrih postupaka. Životinja, sa druge starne, koja je rođena sa lošom reproduktivnom karmom može živeti ugodnim životom tako što dobije hranu, sklonište itd. kao rezultat svoje dobre ometajuće (upabidaka) karme koja sprečava dozrevanje loše reproduktivne karme.

4. DESTRUKTIVNA (UPAGHATAKA) KARMA

Prema zakomu karme potencijalna reproduktivna karma može biti poništena podjednako snažnom suprotnom karmom iz prošlosti, koja, tragajući za prilikom da se ispolji, može sasvim neočekivano da dejstvuje, baš kao što snažna kontrasila zaustavi kretanje strele i obori je na zemlju. Takva akcija se naziva destruktivna (upaghataka) karma, koja je efikasnija od prethodne dve po tome što ne samo da sprečava, već i uništava čitavu silu. I ova destruktivna karma može biti dobra ili loša.

Kao primer delovanja sve četiri možemo uzeti slučaj Devadate, koji je pokušao da ubije Budu i koji je izazvao podelu u sanghi (među Budinim sledbenicima). Njegova dobra reproduktivna karma donela mu je rođenje u kraljevskoj porodici. Njegov kasniji komfor i blagostanje došli su zahvaljujući delovanju podržavajuće karme. Ometajuća karma stupila je na scenu kada je bio izložen poniženju kao posledici isključenja iz sanghe. Na kraju destruktivna karma je dovela njegova život do jadnog kraja.

(B) Postoji i druga klasifikacija karme, prema priroritetu posledica:

1. TEŠKA (GARUKA) KARMA.

   Ovo je ili teška ili ozbiljna karma i može biti i dobra i loša. Ona svoje rezultate daje već u ovom životu ili najkasnije  u sledećem. Ako je dobra, ona je čisto mentalna kao u slučaju jhana (zadubljenja). Inače je verbalna ili telesna. Na nemoralnoj strani postoji pet teških zločina (pancanantariya karma) koji daju odmah svoj efekat. Ti zločini su: ubistvo majke, oca i arahanta, ranjavanje Bude i stvaranje raskola u sanghi. Trajni skepticizam (niyata micchaditthi) se takođe pominje kao jedan vrsta teške (garuka) karme.

   Ako, na primer, neka osoba razvije neki od četiri stepena zadubljenja (jhana) i kasnije počini neki od ovih pet teških zločina, njegova dobra karma biće poništena ovom moćnom lošom karmom. Njegovo naredno rođenje biće uslovljeno lošom karmom uprkos tome što je pre toga dostigao neko od zadubljenja. Devadata je izgubio svoje psihičke moći i bio je rođen u lošem stanju, upravo zato što je ranio Budu i izazvao raskol u sanghi.

   Kralj Ajātasattu bi dostigao prvi stupanj svetosti (sotapanna) da nije ubio svog oca. U ovom slučaju moćna loša karma delovala je kao prepreka na njegovom putu do postizanja stanja svetosti.

2. PRETHODNA (ASANNA) KARMA ILI SMRTI PRETHODEĆA KARMA

   To je ona koju činimo ili je zapamtimo neposredno pre trenutka smrti. Pošto igra važnu ulogu u određivanju budućeg rođenja, u skoro svim budističkim zemljama mnogo pažnje se poklanja ovoj karmi "posmrtnog odra". Otuda običaj podsećanja umirućeg čoveka na dobra dela i sugerisanja da i na samrtnom odru čini dobra dela. 

   Ponekad loša osoba može umreti srećno i preporoditi se na dobrom mestu ako se priseti ili učini neko dobro delo u svojim poslednji trenucima života. Postoji priča kako se neki dželat koji je jednom slučajno dao hranu Sariputi setio tog dobrog dela u trenutku umiranja i preporodio se u stanju blaženstva. To ne znači da će, iako se rodio na tako dobrom mestu, on biti pošteđen posledica loših dela koja je akumulirao tokom svog života. One će se ispoljiti kada se za to steknu uslovi.

   Ponekad dobra osoba može umreti na neprijatan način iznenada se setivši nekog lošeg dela ili negujući u sebi lošu misao, možda podstaknutu nesrećnim okolnostima. U tekstovima se pominje kako se kraljica Malika, jedna od žena kralja zemlje Kosala, setila jedne laži koju je izrekla mužu da bi prikrila neku svoju nepodopštinu i to ju je u sedećem životu koštalo nedelju dana patnje.

   Ovo su izuzetni slučajevi. Ovakvim naglim promenama objašnjavaju se slučajevi kada se moralno lošim roditeljima rađaju deca koje odlikuje vrlina i obrnuto. Smatra se da je takvo rođenje rezultat poslednje misli uslovljene dotadašnjim ponašanjem te osobe.

3. KARMA NASTALA IZ NAVIKE (ACCINA)

   To je ona koju neko čini iz navike i prema njoj ima veliku naklonost. Navike bilo da su dobre ili loše postaju naša druga priroda, postepeno oblikujući naš karakter. Kada ne obraćamo na to pažnju, skloni smo da skliznemo u onaj način ponašanja i razmišljanja koji se oslanja na naviku. Na isti način, u trenutku smrti, sem ako nismo pod uticajem nekih drugih okolnosti, prisećamo se onih dela koje smo činili iz navike.

   Kasapin Ćunda, koji je živeo u blizini Budinog manastira, umro je vrišteći kao životinja jer je zarađivao za život koljući svinje.

   Kralj Dutagamini sa Šri Lanke imao je naviku da daje hranu monasima pre nego što bi i sam seo da jede. To je bila njegova karma navike, koja ga je obradovala u trenutku umiranja i tako mu donela preporađanje u Tušita nebeskom svetu.

4. KUMULATIVNA (KATATTA) KARMA

Ona doslovno znači "zato što je učinjena". Svi postupci koji nisu uključeni u prethodne kategorije i oni na koje zaboravimo ubrzo pošto smo ih učinili pripadaju ovoj kategoriji. To je neka vrsta rezervoara karme određenog bića.

(C) Postoji još jedna klasifikacija karme, prema vremenu u kojem njezini plodovi sazrevaju:

1. Odmah delujuća (ditthadhammavedaniya) karma.
2. Kasnije delujuća (uppapajjavedaniya) karma.
3. Trajno delujuća (aparapariyavedaniya) karma.
4. Mrtva ili nedelujuća (ahosi) karma.

Odmah delujuća karma je ona koju doživljavamo u ovom životu. Prema Abhidhammi, mi stvaramo i dobru i lošu karmu tokom javana procesa (pokretanje misli), koji obično traje sedam misao-trenutaka. Efekat prvog misao-trenutka, pošto je najslabiji, može nam se dogoditi već u ovom životu. I to se naziva odmah delujuća karma.

Ukoliko ne dejstvuje u sadašnjem životu, ova se karma naziva mrtvom ili nedelujućom karmom.

Sledeći po jačini je sedmi misao-trenutak. Njegov efekat stiže nas u sledećem rođenju. Zato se on naziva kasnije delujuća karma. Ukoliko ne bude delovala u sledećem životu, i ova se karma naziva mrtvom ili nedelujućom karmom

Efekat misao-trenutak između prvog i sedmog može se pojaviti u svakom trenutku sve dok ne dostignemo nibbanu. Zato se ovaj tip karme naziva trajno delujuća karma.

Niko, čak ni Bude i arahanti nisu izuzeti od delovanja ove vrste karme, koju možemo iskusiti tokom našeg kruženja samsarom, tj. preporađajući se iz jednog u drugi život.

(D) Poslednja klasifikacija karme na osnovu sveta u kojem se efekti događaju:

1. Loši postupci (akusala kamma) koji mogu dozreti u čulnim svetovim (kammaloka). (Šest nebeskih svetova, zatim jedan ljudski i četiri sveta patnje = jedanaest kamaloka svetova.)
2. Dobri postupci (kusala kamma) koji mogu dozreti u čulnim svetovi, izuzev četiri sveta patnje.
3. Dobri postupci (kusala kamma) koji mogu dozreti u svetu oblika (rupa brahamaloka). Postoje i četiri arupa Brahma loka.

PITANJA O TEORIJI KARME

Pitanje: Da li karma roditelja određuje ili utiče na karmu njihove dece?

Odgovor: Fizički, karma dece je generalno određena karmom njihovih roditelja. Tako, zdravi roditelji obično imaju zdravu decu, a bolešljivi roditelji imaju bolešljivo potomstvo. A kako je karma njihove dece određena: detetova karma je jedna sasvim posebna stvar -- ona čini detetovu individualnost, zbir njegovih zasluga i prekršaja nagomilanih u bezbrojnim prošlim životima. Na primer, karma budućeg Bude, princa Sidarte, sigurno nije bila pod uticajem zajedničke karme njegovih roditelja, kralja Sudodane i kraljice Maje. Veličanstvena i moćna karma budućeg Bude prevazišla je karmu njegovih roditelja.

Pitanje: Ako karma roditelja ne utiče na karmu njihove dece, kako se može objasniti da su roditelji koji boluju od neke zarazne bolesti u stanju da je prenesu na svoje potomke?

Odgovor: Kada dete nasledi takvu bolest. to se dogodilo zahvaljujući snazi roditeljevih karakteristika, zbog siline uslova pogodnih za davanje ploda. Uzmite, na primer,  dva semena iste biljke; posadite jedno u loše, suvo tlo, a drugo u plodno, vlažno tlo. Rezultat je da će ono prvo izrasti u kržljavu biljku i uskoro pokazati simptome bolesti i umiranja; drugo seme će napredovati i klijati, izrastavši u visoku i zdravu biljku.

Možemo videti da dva semena uzeta sa iste gomile rastu različito, u zavisnosti od tla na kojem su posađeni. Detetova prošla karma može se uporediti sa semenom, fizičke osobine majke sa tlom, a očeve sa vlagom, koja oplođuje tlo. Grubo govoreći, da bismo ilustrovali stvar, možemo reći da, predstavljajući začeće deteta, njegov rast i život kao celinu, seme je odgovorno za jednu desetinu, tlo za šest desetina, a vlaga za ostatak od tri desetine. Tako, mada snaga klijanja potencijalno postoji u semenu (detetu), njegov rast je u velikoj meri uslovljen i ubrzan tlom (majkom) i vlagom (ocem).

Dakle, stanje tla i količina vlage mogu se smatrati bitnim faktorima koji utiču na rast i razvoj drveta. Isto tako se uticaji roditelja moraju uzeti u obzir u pogledu začeća i rasta njihovog potomka.

Udeo roditelja u karmi koja određuje fizičke faktore njihovog potomka je sledeći: ako su ljudska bića, onda će njihov potomak biti ljudsko biće. ukoliko su životinje, onda i njihov porod mora biti iste vrste. Ako je reč o Kinezima, onda i njihov potomak mora biti iste rase. Dakle, potomci su uvek iste vrste i roda kao i roditelji. Njima sledi da naslede fizičke karakteristike svojih roditelja. Pa ipak, moguće je da detetovu karmu, ukoliko je uveliko nadmoćnija, zajednička karma roditelja ne može da potisne. Naravno, ovde ne treba posebno napominjati da loši uticaji roditelja mogu biti u nekim slučajevima neutralisani primenom savremene medicine.

Dakle, sva bića rođena seksualnom kohabitacijom jesu razultat tri sile:

1. stara karma iz prošlih života;
2. oplođena ćelija majke i
3. oplođujuća ćelija oca.

Fizička svojstva roditelja mogu, ali ne moraju, biti jednaka po snazi. Jedno može osporavati drugo u većoj ili manjoj meri. Detetova karma i fizičke karakteristike, kao što je rasa, boja kože itd. biće proizvod ove tri sile.

Pitanje: Posle smrti jednog bića. postoji li 'duša' koja nastavlja svoj put po sopstvenoj volji?

Odgovor: Kada razumom obdareno biće napusti sadašnju egzistenciju, ono se ponovo rađa ili kao ljudsko biće, kao nebesko biće (deva ili Brama), kao životinja ili kao stanovnik jednog od paklenih područja. Skeptici i neznalice smatraju da postoje međustupnjevi -- antrabhava -- i da postoje bića koja nisu ni ljudska, ni nebeska, niti nijedno drugo od stupnjeva koje se pominje u kanonskim tekstovima -- već su na nekom međustupnju. Neki tvrde takođe da i ta prelazna stanja poseduju pet sastojaka (khandha): materija (rupa), osećaj (vedana), opažaj (sañña), voljne aktivnosti (sankhara) i svest (viññana).

Neki tvrde da su ta bića odvojene 'duše' ili duhovi bez materijalnog "oklopa", a neki drugi da ona imaju naročita svojstva, poput bogova, ili da imaju moć da se menjaju po svojoj volji iz jedne u drugu već pomenutu vrstu egzistencije. Treći zastupaju fantastičnu i pogrešnu teoriju da ta bića sebe zabavljaju tako što uzimaju neku drugu egzistenciju od one u kojoj su trenutno. Ovo verovanje u međustanja između egzistencija je pogrešno i budističko učenje ga odbacuje. Ljudsko biće u ovom životu koje je, prema svojoj karmi, predodređeno da se rodi kao ljudsko biće i u sledećem, tako će se i roditi; ono koje je svojom karmom predodređeno da bude božanstvo (deva) u sledećem životu preporodiće se u zemlji deva, a ono koje svoj naredni život treba da provede  u paklu će se i pojaviti u jednom od njegovih delova.

Ideja nekakvog entiteta ili duha koji 'prelazi', 'odlazi', 'menja se' ili 'transmigrira' iz jedne egzistenciju u drugu jeste ideja kojom se zabavljaju neznalice i svakako je ne podržava ni budističko učenje, niti stvarnost. Ideja koja je u skladu sa Dhammom možda se može ilustrovati slikom koju aparat projektuje na platno ili zvukom koji emituje gramofon i njihovim odnosom prema filmu ili gramofonu sa pločom. Na primer, ljudsko biće umre i preporađa se u zemlji deva. Iako su te dve egzistencije različite, ipak veza ili kontinuitet to dvoje u trenutku smrti je neprekinut u vremenskom sledu. Isto je u slučaju čoveka čija je naredna egzistencija u paklu. Rastojanje između pakla i mesta na kojem žive ljudi čini se veliko. Ipak, u pogledu vremena, kontinuitet 'prelaženja' iz jedne egzistencije u drugu je neprekinut i nikakva materija ili prostor ne mogu narušiti smer čovekove karme koji vodi od sveta ljudskih bića do neke oblasti pakla. To 'prelaženje' iz jedne egzistencije u drugu je trenutno i taj prelaz je neuporedivo brži nego treptaj oka ili blesak munje.

Karma određuje mesto novog rođenja i vrstu egzistencije na tom mestu za svako razumom obdareno biće u njihovom kruženju sve do konačnog dostizanja stanja utrnuća, nibbane.

Rezultati karme su mnogostruki i na njih se takođe može uticati na mnogo načina. Materijalno podržavanje monaške zajednice (dana) može čoveku obezbediti privilegiju da se preporodi kao živo biće ili kao deva u jednom od šest božanskih svetova, u skladu sa količinom zasluga i u skladu sa pridržavanjem moralnih pravila (sila). Stanja zadubljenja (jhana) vode do svetova Brame (Brahmaloka) sve do najvišeg, dvanaestog po redu. Tako je i sa lošim delima, čiji se počinitelji u skladu sa težinom mogu pronaći u sve nižim dubinama pakla. Iz svega ovoga se vidi da naša karma menja naše egzistencije.

"Zli duhovi" otuda nisu bića na nekom međustupnju ili prelaznom stupnju egzistencije, već su sasvim inferiorna bića i mogu pripadati jednom od pet svetova:

1. Svet ljudi, 2. najniži nivo božanskog sveta, 3. područje pakla, 4. životinje i 5. peta (duhovi).

Brojevi 2 i 5 su vrlo bliski svetu ljudskih bića. Njihovo stanje nije srećno i ljudi ih smatraju zlim duhovima. Međutim, nije tačno da svi koji umru u tim svetovima budu preporođeni kao zli suhovi, niti je tačno da oni koji umro iznenada, nasilnom smrću moraju biti preporođeni u najnižem svetu deva.

PRIRODA KARME

U delovanju karme postoje povoljne i nepovoljne sile i uslovi koji sprečavaju i podržavaju taj samodelujući zakon. Vreme rođenja (gati), uslovi  (kala) preporađanja ili pokazivanje vezanosti za preporađanje (upadhi) i napor (payoga) deluju kao takve moćne potpore ili prepreke za dozrevanje karme.

Iako mi nismo ni potpune sluge ni apsolutni gospodari karme, evidetno je iz tih ometajućih i podržavajućih faktora da na dozrevanje karme do izvesne mere utiču spoljašnje okolnosti, okruženje, ličnost, individualne težnje i tako dalje.

Ovo učenje o karmi daje utehu, nadu, pouzdanje i moralnu hrabrost svakom budisti. Kada se dogodi neočekivano i on naiđe na teškoće, neuspehe i nesreću, budista shvata da žanje ono što je posejao i da otplaćuje stare dugove. Umesto da postane rezigniran, prepuštajući sve karmi, on ulaže postojan napor da oplevi korov i umesto njega poseje dobro seme, jer budućnost je u njegovim rukama.

Onaj ko veruje u karmu ne prezire čak ni najgore, jer i oni u svakom trenutku imaju svoju šansu da se poprave. Iako će sigurno patiti zbog onoga što su počinili, i oni imaju nadu u postizanje večnog mira. Svojim delima stvorili su sopstveni pakao, i sopstvenim delima isto tako mogu stvoriti sopstveni raj.

Budista koji je potpuno uveren u zakon karme ne moli se drugome da ga spase, već se s poverenjem oslanja na sebe radi sopstvenog oslobađanja. Umesto bilo kakvog predavanja ili pozivanja na neku natprirodnu silu, on se oslanja na sopstvenu snagu volje i bez prestanka radi na dobrobit i sreću svih. Ovo verovanje u karmu daje smisao njegovom  naporu i podstiče njegov entuzijazam, jer ga podučava individualnoj odgovornosti.

Za običnog budistu ispunjenog verom karma služi kao odvraćanje, dok za onoga ko se oslanja više na razum ona služi kao podsticaj da čini dobro. Takav postaje ljubazan, tolerantan i obziran. Jer ovaj zakon karme mu objašnjava problem patnje, ovladavanja takozvanom sudbinom i predestinacijom kakvu pominju druge religije, kao i svakovrsnih nejednakosti među ljudima.

Rev. 12/1/2004
http://www.yu-budizam.com/texts/sajadau.html