Sada treba da je jasno kako Buda nije stvorio Plemeniti osmostruki put; on ga je samo ponovo otkrio. Bilo da se Buda pojavi ili ne, Put ostaje kao neizbežno sredstvo prosvetljenja. Tokom dugih perioda kada Bude nema u ovom svetu, Put je obavijen tamom, izgubljen za čovečanstvo. Ali kada se Buda pojavi, on ponovo otkriva put ka oslobađanju i ponovo ga objavljuje svetu. To je naročita i jedinstvena Budina uloga.  

Iz jednog ugla posmatrano, može se reći da je otkrivanje Plemenitog osmostrukog puta primarna funkcija Budnog prosvetljenja.

Pre nego što se odmetnuo u beskućnike, dok je još živeo u palati kao Bodhisatta, već je bio uvideo da život ne može doneti trajno zadovoljenje. Prepoznao je surove činjenice starosti, bolesti i smrti, što mu je oduzelo apetit za ovozemaljskim ugodnostima, želju za vlašću, slavom i čulnim zadovoljstvima. Tako je on od samog početka intuitivno osećao da postoji izlaz iz patnje, jedno stanje oslobođenosti izvan beskonačnog kruga rađanja i umiranja. Zbog toga je bio u stanju da napusti palatu i krene u potragu za slobodom. Ali ono što nije znao jeste gde je put ka izbavljenju i tek je njegovim otkrićem bio u stanju da pobegne iz zamke neznanja, da stigne do probuđenja, da sam za sebe dostigne oslobađanje i da zatim i druge povede ka oslobađanju.