Home ---\\ Tipitaka ---\\ Kontekst Vinaya pitake
Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcioniše monaška zajednica (sangha). Vinaya sadrži skup pravila ponašanja za monahe i monahinje lično (Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridržavaju radi harmoničnog funkcionisanja zajednice u celini.
U početku, sangha je živela harmonično i bez ikakvih čvrstih normi ponašanja. Vremenom, međutim, kako je sangha postajala brojnija i evoluirala u jednu kompleksniju zajednicu, neizbežno su se javljale situacije kada su neki članovi sanghe postupali pogrešno. Kad god bi neka od njih privukla Budinu pažnju, on bi postavio pravilo i uz to odgovorajuću kaznu za prekršaj, kako bi odvratio ostale članove sanghe od neprimerenog ponašanja u budućnosti. Već sam Budin prekor bio je dovoljan da stvar dovede u red.
To nije prikladno, neznalice, to nije valjano, to nije vredno samotnjaka, to ne treba činiti. Kako si mogao, neznalice, otišavši u beskućnike i pod okrilje ove Dhamme i discipline tako dobro izložene [počiniti taj i taj prekršaj]? ... To nije na dobrobit ni onima koji ne slede put, niti će povećati broj onih koji slede put, već je to, neznalice, na štetu i jednima i drugima i izaziva kolebanje u njima.
Vinaya pitaka, deo I, I.B. Horner (ed.) (London: Pali Text Society, 1982), str. 36-7.
Sve u svemu, ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni (monahinje). Pošto su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od slučaja do slučaja, prirodno je da se kazne znatno razlikuju po težini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah ophodi sa nedovoljno poštovanja) do trajnog isključenja iz sanghe (na primer, ako monah počini ubistvo).
Ovakva monaška tradicija i pravila na kojima je ona izgrađena ponekad su bili kritikovani - naročito na Zapadu - kao nevažna za "savremenu" praksu budizma. Neki na Vinayu gledaju kao na zaostatak jednog prevaziđenog patrijarhalnog sistema, zasnovanu na gomili proizvoljnih pravila i običaja koji samo zamagljuju suštinu "prave" budističke prakse. Ovo usko gledište ispušta iz vida jednu ključnu činjenicu, a to je da smo mi, jedino zahvaljujući jednoj neprekinutoj liniji monaha koji su konzistentno održavali i štitili pravila Patimokkhe tokom skoro 2.600 godina, danas u izuzetnoj prilici da primimo neprocenjivo učenje dhamme. Da nije bilo Vinaye - i onih koji i danas nastavljaju da je održavaju u životu - ne bi bilo ni budizma.
Korisno je imati na umu da nigde u čitavom pali kanonu Buda ono čemu je podučavao nije opisao samo kao "vipassanu" ili "koncentraciju" ili nešto slično. Umesto toga, on ga naziva "Dhamma-vinaya" - učenje (dhamma) i disciplina (vinaya) - sugerišući time da se radi o jednom neraskidivom spoju mudrosti i vežbanja u moralu, a ne pukoj zbirci meditativnih tehnika ili atraktivnih filozofskih ideja. Vinaya je, otuda, jedna njegova neizostavna strana i temelj čitave Budine nauke, neodvojiva od Dhamme, vredna da je proučava svaki sledbenik - bio on zaređen ili ne.
Nezaređeni sledbenici će u Vinayi pronaći mnoštvo vrednih pouka o ljudskoj prirodi, uputstava kako uspostaviti i održavati harmoničnu zajednicu ili organizaciju, kao i produbljeno tumačenje same Dhamme. Ali njezina najveća vrednost leži, možda, u njezinoj moći da nezaređene inspiriše na razmišljanje o izuzetnim mogućnostima koje postoje u životu ispunjenom istinskom posvećenošću, u življenju u harmoniji sa dhammom.
Ovaj deo sadrži kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "pričom o nastanku" za svako od njih. Ova pravila su sažeta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje. Pravila Patimokkkhe su grupisana na sledeći način:
Parajika: pravila čije kršenje povlači isključenje iz sanghe (4 za monahe, 8 za monahinje)
Sanghadisesa: pravila čije kršenje povlači jedno ili više okupljanja Sanghe (13, 17)
Aniyata (neodređena) pravila (2, 0)
Nissaggiya pacittiya: pravila čije kršenje povlači gubljenje prava i ispovest (30, 30)
Pacittiya: pravila čije kršenje povlači ispovest (92, 166)
Patidesaniya: pravila čije kršenje povlači priznavanje (4, 8)
Sekhiya: pravila treninga (75, 75)
Adhikarana samatha: pravila za izglađivanje nesporazuma (7, 7)
Uključuje nekoliko tekstova nalik na sutte, između ostalog Budin opis perioda neposredno posle probuđenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i priče o tome kako su se neki od njegovih najpoznatijih učenika priključili sanghi i potom i sami dostigli probuđenje. Takođe su data pravila za ceremoniju zaređenja, za recitovanje Patimokkhe na dane predanosti (uposatha) i različiti postupci na koje su monasi obavezni tokom okupljanja zajednice.
Ovaj deo sadrži dalju razradu monaške etikecije i dužnosti, kao i pravila i postupke za razmatranje prekršaja koji se dogode unutar sanghe. Takođe, tu je priča o tome kako je ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.
Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa sažetkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za različite svrhe upućivanja u njih.