Home  ---\\  Tipitaka  ---\\  Sutta pitaka  ---\\  Samyutta nikāya  ---\\  Kontekst ove sutte                

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, dobitak, počast i slava su okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Kao kada bi dugodlaka koza ušla u neprohodni šumski gustiš, pa se sad ovde sad tamo zapetljala i bila zarobljena, našla bi se u nevolji, u propasti. Isto tako se, monasi, monah čiji je um obuzet i savladan dobitkom, počašću i slavom obuče ujutro, uzme zdelu i ogrtač, te uđe u selo ili grad radi prošenja hrane. On se zakači sad tu sad tamo, on se upetlja sad tu sad tamo, on se zaglavi sad tu sad tamo, nađe se u nevolji, u propasti. Zato su, monasi, dobitak, počast i slava okrutni, bolni, grubi, predstavljaju prepreku za dostizanje nenadmašne slobode od okova. Zbog toga, monasi, ovako bi sebe trebalo da vežbate: 'Ostavićemo po strani bilo kakav dobitak, počast i slavu koje već uživamo; i nećemo dopustiti da bilo kakav novi dobitak, pokloni i slava, kada se pojave, zavedu naš um.' Tako bi sebe trebalo da vežbate."

7/8/2010
www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn17-004.html