Jednom je prilikom Blaženi boravio pokraj Savatija, u Đetinom gaju, u hramu
manastira Anatapindike. Tu se on obrati poštovanom Sariputi: "Sariputa, u
Ađitinim pitanjima u Prelazu na drugu obalu rečeno je [Sn V.1]:
– Postoje
pojedinci za koje se kaže da su
uznapredovali u Istini
Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!
Kako razumeti detaljno značenje ovog kratkog iskaza?"
Kad to bi rečeno, poštovani Sariputa ostade bez reči.
Drugi put... Treći
put se Blaženi obrati poštovanom Sariputi: "Sariputa, u Ađitinim
pitanjima u Prelazu na drugu obalu rečeno je:
– Postoje
pojedinci za koje se kaže da su
uznapredovali u Istini.
Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!
Kako razumeti detaljno značenje ovog kratkog iskaza?"
I treći put poštovani Sāriputta ne reče ni reč.
"Vidiš li, Sariputa, da 'ovo je nastalo'?"
"Čovek sa jasnim
uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvši sa jasnim uvidom da 'ovo
je nastalo', čovek vežba otrežnjenje, hlađenje prema tome što je nastalo i
njegovo nestajanje. Čovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu
ovoga podsticaja'. Videvši sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga
podsticaja', čovek vežba otrežnjenje, hlađenje prema podsticaju na osnovu
kojeg je ovo nastalo i njegovo nestajanje. Čovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa
nestankom tog podsticaja i ovo što je nastalo podložno je nestajanju'. Videvši
sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo što je nastalo
nestaje', čovek vežba otrežnjenje, hlađenje prema onome što podložno je
nestajanju. Tako čovek napreduje u Istini."
"A kako čovek dalje napreduje u Istini?"
"Čovek sa jasnim
uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvši sa jasnim uvidom da 'ovo
je nastalo', čovek se – kroz otrežnjenje, hlađenje, nestanak, kroz
prestanak vezivanja/uzdržavanje – oslobađa ovoga što je nastalo. Čovek sa
jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvši sa
jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', čovek se – kroz
otrežnjenje, hlađenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdržavanje –
oslobađa podsticaja na osnovu kojeg je ovo nastalo. Čovek sa jasnim uvidom
vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo što je nastalo podložno je
nestajanju'. Videvši sa jasnim uvidom da 'sa nestankom tog podsticaja i
ovo što je nastalo nestaje', čovek se – kroz otrežnjenje, hlađenje,
nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdržavanje – oslobađa onoga što je
podložno nestajanju. Tako čovek napreduje u Istini.
Na taj način, gospodine, ja razumem detaljno značenje kratkog iskaza u Ađitinim
pitanjima u Prelazu na drugu obalu:
– Postoje
pojedinci za koje se kaže da su
uznapredovali u Istini.
Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!"
"Odlično, Sariputa,. Odlično. Čovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine,
da 'ovo je nastalo'. Videvši sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo', čovek vežba
otrežnjenje, hlađenje prema tome što je nastalo i njegovo nestajanje. Čovek
sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja'. Videvši
sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga podsticaja', čovek vežba
otrežnjenje, hlađenje prema podsticaju na osnovu kojeg je ovo nastalo i
njegovo nestajanje. Čovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja
i ovo što je nastalo podložno je nestajanju'. Videvši sa jasnim uvidom
da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo što je nastalo nestaje', čovek vežba
otrežnjenje, hlađenje prema onome što podložno je nestajanju. Tako čovek
napreduje u Istini.
A kako čovek dalje napreduje u Istini?
Čovek sa jasnim uvidom vidi, gospodine, da 'ovo je nastalo'. Videvši sa jasnim
uvidom da 'ovo je nastalo', čovek se – kroz otrežnjenje, hlađenje,
nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdržavanje – oslobađa ovoga što je
nastalo. Čovek sa jasnim uvidom vidi da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga
podsticaja'. Videvši sa jasnim uvidom da 'ovo je nastalo na osnovu ovoga
podsticaja', čovek se – kroz otrežnjenje, hlađenje, nestanak, kroz
prestanak vezivanja/uzdržavanje – oslobađa podsticaja na osnovu kojeg je ovo
nastalo. Čovek sa jasnim uvidom vidi da 'sa nestankom tog podsticaja i ovo što
je nastalo podložno je nestajanju'. Videvši sa jasnim uvidom da 'sa
nestankom tog podsticaja i ovo što je nastalo nestaje', čovek se – kroz otrežnjenje,
hlađenje, nestanak, kroz prestanak vezivanja/uzdržavanje – oslobađa onoga
što je podložno nestajanju. Tako čovek napreduje u Istini.
Na taj način treba razumeti detaljno značenje kratkog iskaza u Ađitinim
pitanjima u Prelazu na drugu obalu:
– Postoje
pojedinci za koje se kaže da su
uznapredovali u Istini.
Ti, koji si znalac, razjasni mi njihov put, gospodine!"
