Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Samyutta nikāya ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Savatiju, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike.
Tada, ujutru, bhikkhuni Upalavana se obuče i, uzevši posudu za hranu i ogrtač, ode u Savati u prošnju hrane. Pošto je prošla Savati i vratila se iz prošnje, pošto je jela, otide do Slepčevog gaja, da tamo provede ostatak dana. Zašavši u Slepčev gaj, stade u podnožje sala drveta u punom cvatu
Tada zli Mara, želeći da u bhikkhuni Upalavani izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da joj pokvari koncentraciju, priđe joj i obrati joj se ovim stihovima:
"Došavši do sala drveta sa krunom od cvetova,
Stojiš u njegovom podnožju sasvim sama, bhikkhuni.
Nikoga nema ko bi mogao da nadmaši tvoju lepotu:
Luda devojko, zar se ne plašiš razbojnika?"Tada se bhikkhuni Upalavani javi misao: "Ko je izgovorio ove stihove -- ljudsko ili neljudsko biće?" Onda pomisli: "To je zli Mara, koji ih izgovori želeći da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, želeći da mi pokvari koncentraciju."
Tako bhikkhuni Upalavana, shvativši "Ovo je zli Mara", odgovori mu stihovima:
"Iako sto hiljada razbojnika
Takvih poput tebe može ovamo doći,
Sasvim sam mirna, ne osećam strah,
Čak i ovako sama, Mara, ja te se ne plašim.Mogu da nestanem
Ili mogu da ti uđem u stomak.
Mogu da ti stanem na sred nosa
Ipak me ne možeš videti ni na čas.Ja sam gospodar svoga uma,
Temelje snage do kraja razvih;
Oslobođena svake vrste okova,
Ja te se nimalo ne plašim, prijatelju moj."Tada zli Mara -- tužan i potišten zbog misli: "Bhikkhuni Upalavana me prepozna" -- nesta u trenu.