Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Samyutta nikāya ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio blizu Savatija, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. I tada Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Posle tako učtive razmene prijateljskih pozdrava i učtivosti, sede sa strane. I dok je tako sedeo reče Blaženom: "Da li, onda, učitelj Gotama tvrdi: ’Ja sam se stigao do nenadmašnog samoprobuđenja’?"
"Ako bi neko, veliki kralju, govoreći istinu mogao da kaže za nekoga: ’On je stigao do nenadmašnog samoprobuđenja’, onda bi to mogao da kaže za mene. Jer ja sam, veliki kralju, stigao do nenadmašnog samoprobuđenja."
"Ali, učitelju Gotama, oni sveštenici i askete, svaki sa svojom grupom sledbenika, svaki sa svojom zajednicom, svaki učitelj svojih sledbenika, poštovani vođa, duboko poštovan među ljudima uopšte - dakle Purana Kassapa, Makkhali Gosala, Ajita Kesakambalin, Pakudha Kaccayana, Sanjaya Belatthitaputta i Nigantha Nathaputta: čak i oni, kad sam ih pitao tvrde li da su stigli do nenadmašnog samoprobuđenja, odbili su to da potvrde. Pa ko je onda učitelj Gotama da tako govori, kad je još mlad i sa manje godina pustinjačkog života?"
"Postoje četiri stvari, veliki kralju, koje ne treba zanemariti i omalovažiti zato što su mlade. Koje četiri? Plemenitog ratnika, velikog kralja ne treba zanemariti i omalovažiti zato to je mlad. Zmiju... Vatru... I monaha ne treba zanemariti i omalovažiti zato što je mlad. To su četiri stvari koje ne treba zanemariti i omalovažiti zato što su mlade
Tako reče Blaženi. Izrekavši to, Tathāgata, učitelj, nastavi:
Ne treba gledati s visine
-- zato što je mlad --
na hrabrog ratnika plemenitog roda,
na princa što rodi se u kraljevim odajama.
Niko njega da zamenari ne treba.Jer moguće je
da će taj gospodar ljudskih bića,
taj plemeniti ratnik,
i do vladarskog trona stići
i, ljut zbog prezrenosti,
pojaviti se srdit
sa svojom vladarskom moći.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj ga.Ne treba gledati s visine
-- zato što je mlada --
na zmiju kad je sretneš
u selu il’ divljini:
Niko nju da zamenari ne treba.Jer ta opasna zmija tumara unaokolo
krasnim bojama ukrašena,
i jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.Ne treba gledati s visine
-- zato što je mlad --
na plamen što hrani se svim i svačim,
na vatru što trag joj se crni:
Niko nju da zamenari ne treba.Jer ako naraste,
i postane veliki požar,
jednog dana može doći glave neznalici,
ženi ili muškarcu.
Zato, čuvajući svoj život,
izbegavaj je.Kad plamen spali šumu
-- ta vatra što trag joj se crni --
mladi izdanci
kreću nanovo
kako promiču u dani i noći.
Al’ ako te monah,
u vrlini usavršen,
spali svojom moći,[1]
imati nećeš ni sina ni stada
niti će naslednici tvoji u blagu uživati.
Ogoljen postaćeš, bez izdanka,
poput panjeva palmi.Zato čovek koji je mudar,
starajući se za sopstveno dobro,
treba uvek da pokaže respekt
prema zmiji, vatri,
plemenitom ratniku i njegovom visokom statusu,
kao i monahu, u vrlini usavršenom.Kad ovo bi izrečeno, Pasenadi, kralj Kosale, obrati se Blaženom: "Izvanredno, poštovani gospodine! Izvanredno! Baš kao da je neko postavio kako treba nešto što je bilo okrenuto naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko se izgubio ili upalio svetiljku u mraku tako da oni što imaju oči mogu da vide, isto tako je Blaženi - na više načina - učinio dhammu jasnom. Uzimam Blaženog kao utočište, dhammu i monašku zajednicu. Neka me Blaženi prihvati kao nezaređenog sledbenika koji ga uze za utočište, od danas pa ubuduće, za život čitav."
Beleška
1. "Moć" u vrlini usavršenog monaha jeste njegova nespremnost da traži zadovoljenje kada se prema njemu postupa loše. Loša kamma zlostavljanja monaha usavršenog u vrlini okreće se protiv počinioca na najgori mogući način. [Natrag]