Home ---\\
Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Samyutta nikāya ---\\
Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo.
Jednom je prilikom Blaženi živeo u okolini Savatija, u Đetavani, u manastiru Anatapindike. U to vreme je Suriju, boga Sunca, zarobio Rahu, jedan od predvodnika asura (demona). Onda mu na um padne Blaženi, te Surija izrecitova ovaj stih:
"O Budo, heroju, tvoja su dela lišena svakog zla. Moje poštovanje prema tebi. U nevolji se nađoh. Budi moje utočište."
Na to Blaženi uputi sledeći stih Rahuu, predvodniku asura, u vezi sa Surijom:
"O Rahu, Surija za svoje utočište uze Tathāgatu, Usavršenoga. Oslobodi Suriju. Buda zraći samilošću na ovaj svet (bića).
O Rahu, ne proždiri onoga ko razgoni tamu, blistavoga, sjajnog i bleštavog putnika preko neba. Rahu, oslobodi Suriju, sina mog."
Na to Rahu, predvodnik asura, oslobodi Suriju i odmah ode do Vepaćite, drugog predvodnika asura, i stade pred njega drhteći od straha, nakostrešene kose. Tada se Vepaćita obrati Rahuu ovim stihom:
"Rahu, zašto iznenada oslobodi Suriju? Zašto dođe ovamo drhteći i zašto stojiš tako užasnut?"
"Obratio mi se stihovima Buda (tražeći da oslobodim Suriju). Da ga nisam oslobodio glava bi mi se rasprsla na sedam komada. Ja bih, dok živim, da se izbavim od nevolje. (Zato sam oslobodio Suriju)."
Videti takođe: SN II.9