Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Kontekst Samyutta nikāye                

Samyutta nikāya

Tematski grupisani govori

Samyutta nikāya, treći deo Sutta pitake, sadrži 2.889 sutta grupisanih u pet odeljaka (vagga). Svaka vagga je dalje podeljena u samyutte, u kojima su govori povezani zajedničkom temom. Samyutte su dobile ime prema toj temi, pa tako, na primer, Kosala samyutta (u Sagatha vagga) sadrži sutte u kojima je sagovornik kralj Pasenadi iz zemlje Kosala; Vedana samyutta (u Salayatana vagga) sadrži govore u kojima se analiziraju osećaji (vedana) i tako dalje.

• Važnije sutte označene su znakom
• Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pali]

Odabrane sutte iz Samyutta nikāye

Sadržaj:

• Sagātha-vagga (sadrži samyutte I-XI)
• Nidāna-vagga (XII-XXI)
• Khandha-vagga (XXII-XXXIV)
• Salāyatana-vagga (XXXV-XLIV)
• Mahā-vagga (XLV-LVI)

Sagātha-vagga - Odeljak sa stihovima (samyutte I-XI)

I Devatā-samyutta -- Razgovori sa božanstvima (deva)

1. Nala-vagga -- Trska

• Ogha-tarana sutta (SN I.1) -- Prelazak preko bujice Buda objašnjava kako je on "prešao bujicu" žudnje i strasti.
• Nimokkha sutta (SN I.2) -- Oslobađanje od nečistoća Na koji način se bića oslobađaju, izbavljaju.
• Arañña sutta (SN I.10) -- Šuma Zašto monasi koji žive osamljeni u šumi izgledaju tako srećni? [pali]

2. Nandana-vagga - Nandana

• Hiri sutta (SN I.18) -- Savest Divna kratka poduka o jedinstvenosti i vrednosti savesnosti.
• Samiddhi sutta (SN I.20) -- O Samidiju Boginja (devata) se čudi: zašto gubiti vreme na meditaciju u očekivanju neke nagrade u budućnosti, kada se možemo prepustiti čulnim užicima ovde i sada?

3. Satti vagga -- Mač

4. Satullapakayika vagga -- Satulapa božanstva

• Sakalika sutta (SN I.38) -- Komad kamena Posle jednog pokušaja da ga ubiju, Buda pokazuje ličnim primerom kako se treba odnositi prema bolu.

5. Aditta vagga - U plamenu

• Aditta sutta (SN I.41) -- (Kuća) u plamenu Božanstvo (deva) posećuje Budu i recituje divne stihove o neophodnosti davanja.
• Kindada sutta (SN I.42) -- Davalac Buda objašnjava božanstvu pravu vrednost različitih vrsta poklona.

6. Jara vagga -- Starost

7. Addha vagga -- Pritisnuto

• Nāma sutta (SN I.61) -- Ime [pali]
• Ćitta sutta (SN I.62) -- Um [pali]
• Tanhā sutta (SN I.63) -- Žudnja [pali]
• Samyođana sutta (SN I.64) -- Okov [pali]
• Bandhana sutta (SN I.65) -- Čvrsta veza [pali]
• Attahata sutta (SN I.66) -- Savladan [pali]
• Iććha sutta (SN I.69) -- Želja Kratak i elegantan rezime Budinog učenja.

8. Chetva vagga -- Posečen

• Ghatva sutta (SN I.71) -- Ubijanje Buda ukazuje na jednu stvar koju vredi ubiti.

II Devaputta-samyutta -- Razgovori sa s inovima božanstava

1. Pathama vagga - Prvo podpoglavlje

• Kamada sutta (SN II.6) -- Kamadina tužbalica (odlomak). Buda uverava kolebljivo božanstvo da, iako put ka oslobađanju može biti dug i težak, on zaista može biti pređen.
• Pañćālaćanda suta (SN II.7) -- Pañcālacanda, sin božanstva
• Ćandima suta (SN II.9) -- Molitva božanstva Meseca za zaštitu
• Suriya suta (SN II.10) -- Molitva božanstva Sunca za zaštitu U ove dve sutte Buda interveniše u korist dva božanstva koja je zarobio zli demon. Ova sutta pripada grupi paritta (zaštitničkih) sutta koje se pevaju u manastirima prilikom svečanosti i različitih ceremonija.

2. Anathapindika vagga -- Anāthapindika

• Uttara sutta (SN II.19) -- Uttara, sin deve Činiti dobro i skupljati zasluge: je li to najbolje čemu možemo težiti u ovom kratkom životu?

  3. Nanatitthiya vagga -- O pripadnicima različitih religija

• Rohitassa sutta (SN II.26) -- Rohitasa Činiti dobro i skupljati zasluge: je li to najbolje čemu možemo težiti u ovom kratkom životu?

III Kosala samyutta -- Govori u Kosali

1. Pathama vagga - Prvo podpoglavlje

• Dahara sutta (SN III.1) -- Mladost   Buda podseća kralja Pasenadija da nečije godine nisu mera njegove mudrosti.
• Purisa sutta (SN III.2) -- Osoba  Tri ploda koja uništavaju onoga ko ih je stvorio. [pali]
• Đaramarana sutta (SN III.3) -- Starost i smrt  Ima li za one koji se rode bilo kakve druge sudbine sem starosti i smrti?
• Piya sutta (SN III.4) -- Privrženost   Ako zaista brinete o sopstvenoj i dobrobiti drugih, tada pažljivo birajte svoje postupke!
• Attarakkhita sutta (SN III.5) -- Sam sobom zaštićen  Ništa nas ne može zaštititi ako sami sebe ne štitimo.
• Appaka sutta (SN III.6) -- Malo   Buda upozorava kralja Pasenadija na opasnosti bogatstva i luksuza.
• Addakarana sutta (SN III.7) -- Razmišljanje   Kralj Pasenadi otkriva šta motiviše ljude da lažu.
• Mallika sutta (SN III.8) -- Mallika   Svako je sebi najdraži.

2. Dutiya vagga -- Drugo poglavlje

• Sangama sutta (SN III.14) -- Bitka (1)
  Sangama sutta (SN III.15) -- Bitka (2) Dve priče o bitkama između suparničkih kraljeva, u kojima se na bolan način ukazuje kako u ratu nema sigurnosti ni za pobednika ni za pobeđenog.
• Appamada sutta (SN III.17) -- Pažljivost Buda otkriva jedan kvalitet srca koji nam može ponuditi sigurnost.
• Kalyānamitta sutta (SN III.18) -- Dobar prijatelj Važnost dobrih prijatelja za naš duhovni život.
• Aputtaka sutta (SN III.19) -- Bez naslednika (1) Savet bogatom domaćinu kako da na pravi način koristi i uživa u svom bogatstvu.
• Aputtaka sutta (SN III.20) -- Bez naslednika (2) Daj velikodušno i bez žaljenja ili ćeš patiti na isti način kao i ovaj bogati domaćin.

3. Tatiya vagga - Treće poglavlje

• Loka sutta (SN III.23) -- (Kvaliteti) ovoga sveta Tri stvari ovoga sveta koje neizbežno vode do propasti i patnje.
• Issattha sutta (SN III.24) -- Veština gađanja lukom i strelom Svi mi znamo da velikodušnost vodi donosi povoljne rezultate, ali kome treba da dajemo poklone kako bismo požnjeli najveću nagradu?
• Pabbatupama sutta (SN III.25) -- Poređenje sa planinama Buda izlaže kralju Pasenadiju jedan uznemirujući govor o neumitnom približavanju smrti i neophodnosti praktikovanja Dhamme. 

IV Māra-samyutta -- Razgovori sa Marom (smrt). Priče o tome kako Mara iskušava Budu i uzalud pokušava da ga nadmudri.

1. Pathama vagga - Prvo podpoglavlje

• Tapokamma sutta (SN IV.1) -- Asketske prakse  Mučenje tela ne vodi do oslobođenja od patnje.
• Nandana sutta (SN IV.8) -- Uživanje. Je li posedovanje nečega izvor radosti ili žalosti? Mara i Buda raspravljaju o ovom pitanju.
• Pathamāayu sutta (SN IV.9) -- Životni vek (1) Kratak je životni vek.
• Dutiyāayu sutta (SN IV.10) -- Životni vek (2) 

2. Dutiya vagga -- Drugo poglavlje

• Sakalika sutta (SN IV.13) -- Komad kamena. Mara se ruga Budi dok se ovaj odmara posle pokušaja da ga ubiju.
• Kassaka sutta (SN IV.19) -- Zemljoradnik. Mara objavljuje svoje vladanje nad čulnim svetom, ali Buda objašnjava kako on (Buda) boravi na onom mestu do kojeg Mara nikada ne može stići.
• Rađđa sutta (SN IV.20) -- Vladalac. Mara, videći da je Buda razvio četiri temelja snage (iddhipada), pokušava da ga ubedi da napusti monaški život i postane pravedan i moćan vladar ovoga sveta.

V Bhikkhuni-samyutta -- Razgovori sa monahinjama. Priče o pokušajima Mare da otera monahinje sa njihovog mesta za meditaciju u šumi postavljajući im provokativna pitanja. Bez izuzetka, te mudre žene odlučno pobeđuju Maru.

• Alavika sutta (SN V.1) -- Bhikkhuni Alavika. Mara: Zašto se gnjaviti sa meditacijom? Zašto ne uživati u zadovoljstvima života?
• Soma sutta (SN V.2) -- Bhikkhuni Soma. Može li žena da dostigne probuđenje? Poštovana sestra Soma razrešava ovo pogrešno postavljeno pitanje.
• Gotami sutta (SN V.3) -- Bhikkhuni Gotami. Mara: Zašto se mučiti sedeći u osami u sred šume?
• Viđaya sutta (SN V.4) -- Bhikkhuni Viđaya. Mara: Zašto makar samo na kratko ne prekinemo meditaciju i odemo na ples?
• Uppalavanna sutta (SN V.5) -- Bhikkhuni Upalavana. Mara: Zašto samoću i opasnost šumskog života ne zameniš za nešto što je sigurnije?
• Ćala sutta (SN V.6) -- Bhikkhuni Ćala. Mara: Pa šta ima loše u tome da se ponovo rodimo?
• Upaćala sutta (SN V.7) -- Bhikkhuni Upaćala. Mara: Zašto se ne pripremati za srećno preporađanje među božanstvima?
• Sisupaćala sutta (SN V.8) -- Bhikkhuni Sisupaćala. Bhikkhuni Sisupaćala pokazuje Mari kako sleđenje puta Dhamme ne znači slepo držanje za neku krutu filozofiju.
• Sela sutta (SN V.9) -- Bhikkhuni Sela. Mara pokušava da zbuni sestru Selu metafizičkim pitanjima.
• Vađira sutta (SN V.10) -- Bhikkhuni Vađira. Da li vam se dešavalo da se, dok meditirate, povedete za nekim zadivljujućim - ali krajnje spekulativnim - tokom misli? Bhikkhuni Vađira pokazuje kako da se ponašate u takvoj situaciji.

VI Brahma-samyutta -- Razgovori sa Brahma božanstvima

1. Pathama vagga - Prvo podpoglavlje

• Ayaćana sutta (SN VI.1) -- Molba. Neposredno posle probuđenja, Budu posećuje Brama Sahampati, koji ga moli da podučava Dhammu, radi onih "u čijim očima je tek malo trunja"
• Garava sutta (SN VI.2) -- Poštovanje. Ubrzo posle probuđenja, Buda posmatra svet oko sebe, tragajući za drugim bićem koje bi sada s pravom mogao smatrati svojim učiteljem.

2. Dutiya vagga -- Drugo poglavlje

• Parinibbana sutta (SN VI.15) -- Potpuno oslobođenje. Četiri neposredna očevica govore o Budinoj smrti.

VII Brāhmana-samyutta -- Razgovori sa bramanima

1. Arahanta vagga -- Arahant

• Akkosa sutta (SN VII.2) -- Uvreda. Koji je najbolji odgovor kada je neko ljut na vas? Ako domaćin ponudi hranu gostu, ali gost odbije ponudu, kome pripada ponuđena hrana?
• Đata sutta (SN VII.6) -- Čvor. Đata Bharadvađa postavlja Budi svoje čuveno pitanje: "Ko može razvezati ovaj čvor (želje)?" Budin koncizan odgovor ubrzava Jata Bharadvajino preobraćenje i, potom, dostizanje stupnja arahanta.

2. Upasaka vagga -- Sledbenik

• Devahita sutta (SN VII.13) - Govor Devahiti. [pali]
• Maha-sala sutta (SN VII.14) -- Bogataš. Dirljiva slika patnje koju oseća otac kada ga nezahvalna deca zaborave u njegovim poznim godinama. Kako vi postupate sa svojim roditeljima?
• Navakammika sutta (SN VII.17) -- Graditelj. Kakav koristan rad možemo obaviti meditirajući u podnožju drveta u šumi?

VIII Vangisa-samyutta -- Razgovori sa Vangisom

• Ananda sutta (SN VIII.4) -- Ananda (Uputstva Vangisi). Poštovani Ananda nudi savet poštovanom Vangisi o tome kako da savlada požudu.
• Subhasita sutta (SN VIII.5) -- Dobro rečeno  Buda objašnjava koja su obeležja dobroga govora. [pali]
• Parosahassa sutta (SN VIII.8) -- Preko hiljadu  Stihovi monaha Vangisa, nadahnuti Budinim govorom. [pali]

IX Vana samyutta -- Razgovori u šumi

• Viveka sutta (SN IX.1) -- Osama. Deva dolazi u pomoć monahu čije su misli odlutale tokom meditacije.
• Anuruddha sutta (SN IX.6) -- Anuruda. Supruga poštovanog Anurude iz prethodnog života, kada je živeo na nebu trideset tri božanstva, posećuje ga i poziva da se tamo vrati.
• Vajjiputta sutta (SN IX.9) -- Princ iz plemena Vajji . Ako ste se ikada zapitali o meditaciji: "Zašto da se gnjavim oko toga?", poslušajte savet ove boginje.
• Ayoniso-manasikara sutta (SN IX.11) -- Neprikladna pažnja. Podstrek za razmišljanje monahu kojeg muče sopstvene misli.
• Gandhatthena sutta (SN IX.14) -- Kradljivac mirisa. Jeste li ikada pomislili kako bi trebalo da imate anđela čuvara, nekog ko će vas upozoriti uvek kada krenete da učinite nešto pogrešno? Evo ga jedan koji nudi lekciju o prilježnosti i samopouzdanju.

X Yakkha samyutta -- Razgovori sa yakkha demonima

• Sudatta sutta (SN X.8) -- O Sudati (Anathapindika). Anāthapindika, bogati dobročinitelj koji će kasnije pokloniti sanghi čuveni manastir u gaju koji je otkupio od princa Đete, ovde prvi put sreće Budu.
• Alavaka sutta (SN X.12) -- Govor Alavaka jaki. Demon yakkha iskušava Budu zagonetkama i preti mu: "Ako ne možeš da mi odgovoriš, pomutiću ti um ili rasporiti srce ili ću te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga." (Ova sutta se takođe pojavljuje u Sn I.10.)

XI Sakka-samyutta -- Sakka (kralj deva)

1. Pathama vagga -- Prvo poglavlje

• Dhađagga sutta (SN XI.3) -- Najviše merilo. Je li vas ikada tokom meditacije savladao strah? Buda ove misli nudi kao protivotrov.
• Subhasita-jaya sutta (SN XI.5) -- Pobeda onoga ko bolje zbori. Divan opis takmičenja dva božanstva u tome ko će izložiti prikladniji način da odgovorimo na bes druge osobe.

Nidāna-vagga (samyutte XII-XXI)

XII . Nidāna-samyutta -- Uzročnost

1. Buddha vagga -- Bude

• Paticca-samuppada sutta (SN XII.1) -- Uslovljeoi nastanak. Kako nastaje i nestaje patnja? [pali]  
• Paticca-samuppada-vibhanga sutta (SN XII.2) -- Analiza uslovljenog nastanka. Pregled lanca uslovljenog nastanka.
• Patipada sutta (SN XII.3) -- Dva puta. Put uslovljenog nastanka i nestanka.
• Vipassi sutta (SN XII.4) -- Vipassi. Ova i narednih šest sutta prosvetljenje Buda iz prošlosti, kao i  Bude Gotame, opisuju na identičan način, kao otkrivanje lanca uslovljenog nastanka i načina njegovog prekidanja. U celini je prevedena jedino poslednja, deseta sutta, u kojoj Gotama govori o sopstvenom postizanju prosvetljenja.
• Sikhi sutta (SN XII.5) -- Sikhi (ponavljanje sutte)
• Vesabhu sutta (SN XII.6) -- Vesabhu (ponavljanje sutte)
• Kakusandha sutta (SN XII.7) -- Kakusandha (ponavljanje sutte)
• Konagamana sutta (SN XII.8) -- Konagamana (ponavljanje sutte)
• Kassapa sutta (SN XII.9) -- Kassapa (ponavljanje sutte)
• Gotama sutta (SN XII.10) -- Gotama

2. Ahara vagga -- Hraniva

• Āhāra sutta (SN XII.11) -- Hraniva Šta je to što svako biće održava u životu?
• Moliyaphagguna sutta (SN XII.12) -- Govor Moliyaphagguni Buda razvija učenje o hranivima iz prethodne sutte, pobijajući ujedno personalistički pogled svoga sagovornika.
• Samanabrāhmana sutta (SN XII.13) -- Askete i bramani Buda objašnjava ko su pravi askete i bramani.
• Dutiya-samanabrāhmana sutta (SN XII.14) -- Drugi govor o asketama i bramanima Buda objašnjava ko su pravi askete i bramani.
• Kaccana-gotta sutta (SN XII.15) -- Govor Kaccāna-gotti (O ispravnom razumevanju) Buda objašnjava poštovanom Kaccāna-gotti kako se uslovljenost nastanka primenjuje za produbljivanje ispravnog razumevanja. 
• Dhammakathika sutta (SN XII.16) -- Onaj ko objavljuje Dhammu. Ko je onaj koji na pravi način govori o Dhammi?
• Acelo sutta (SN XII.17) -- Goli isposni. Kako nastaje "čitavo to gomilište patnje" i kako ono nestaje? U to upućuje Buda golog isposnika Kassapu. [pali]
• Timbaruka sutta (SN XII.18) -- Govor asketi Timbaruk. Buda objašnjava anihilizam i eternalizam kao stavove koje on ne zastupa.
• Bala-pandita sutta (SN XII.19) -- Budala i mudrac. Kakva je razlika između budale i mudraca?
• Paccaya sutta (SN XII.20) -- Nužni preduslovi Buda objašnjava da kada uslovljenost nastanka jasno sagledamo i razumemo, pogrešna stanovišta i konfuzija nestaju. 

3. Dasabala vagga -- Deset snaga

• Dasabala sutta (SN XII.21) -- Deset snaga (1) [pali]
• Dutiyadasabala sutta (SN XII.22) -- Deset snaga (2) Kakva korist od Dhamme, jednostavne, jasne, razgovetne, logične? [pali]
• Upanisa sutta (SN XII.23) -- Zavisnost Ovde Buda tumači da mentalne nečistoće nestaju kada sagledamo i razumemo uslovljenost nastanka. Lanac uzročnosti ovde uključuje jedan dodatni skup elemenata kojih nema u "standardnom" lancu uslovljenog nastanka. [pali]
• Aññatitthiya sutta (SN XII.24) -- Askete drugih škola Kako Buda vidi razlog nastanka patnje?
• Bhumija sutta (SN XII.25) -- Govor Bhumiđi Šta je izvor zadovoljstva i bola? Poštovani Sariputa razjašnjava neke zablude.
• Upavana sutta (SN XII.26) -- Govor Upavani Jedan od najvažnijih govora a centralnoj temi Budinog učenja,
  o uzroku patnje. [pali]  

4. Kalarakhattiya vagga -- Ratnik Kalara

• Bhutamidam sutta (SN XII.31) -- Ovo je nastalo. Šta karakteriše razliku između nepažljive osobe, one koja praktikuje Dhammu i one koja je do kraja razumela Dhammu?

5. Gahapati vagga -- Domaćin

• Loka sutta (SN XII.44) -- Ovaj svet. Kako ovaj svet nastaje i nestaje u skladu sa zakonom uslovljenog nastanka. 
• Natika sutta (SN XII.45) -- Govor kraj Natike. Kako ovaj svet nastaje i nestaje u skladu sa zakonom uslovljenog nastanka.
• Lokayatika sutta (SN XII.48) -- Kosmolog. Jedinstvo svih bića je nešto što se podučava kao osnovni budustički princip, ali ovaj govor pokazuje da je Buda odbacivao ovu ideju. To je samo jedan od ekstrema koji je izbegnut podučavanjem uslovljenosti nastanka.

6. Dukkha vagga -- Patnja

• Upadana sutta (SN XII.52) -- Prijanjanje. Buda koristi prekrasno poređenje sa vatrom da bi opisao prirodu vezivanja za čulne užitke.

7. Maha vagga -- Veliki odeljak

• Puttamamsūpama raga sutta (SN XII.63) -- Sinovljevo meso Kroz nekoliko upečatljivih primera Buda pokazuje kako treba gledati na ono što nam je hrana, i fizička i mentalna.
• Atthi raga sutta (SN XII.64) -- Tamo gde je strast Buda opisuje četiri stvari za koje um po navici prijanja. Oni koji uspeju da savladaju strast za tom "hranom" mogu sprečiti novo rođenje, starenje i smrt.
• Nagara sutta (SN XII.65) -- Drevni grad Kroz poređenje sa ponovnim otkrićem izgubljenog grada Buda opisuje kako je, u noći probuđenja, ponovo otkrio davno zaboravljene zakone uslovljenog nastanka i četiri plemenite istine. [pali]  
• Susima sutta (SN XII.70) -- Govor Susimi Buda objašnjava Susimi da razvijanje psihičkih moći nije pretpostavka za prosvetljenje. (Obratite pažnju, međutim, da se u onoj sutti ne kaže kako razvijanje zadubljenja (jhana) nije neophodno.)

XIII Abhisamaya-samyutta -- Uvid

• Nakhasikha sutta (SN XIII.1) -- Vrh prsta 
  Pokkharani sutta (SN XIII.2) -- Jezero
  Samudda sutta (SN XIII.8) -- Okean Ove tri sutte nude živopisna poređenja koji nagoveštavaju koliko patnje ostavljamo za sobom ulazeći u tok koji vodi ka nibbani. Dobrodošlo ohrabrenje da u svoju praksu uložimo još malo dodatnog napora.

XIV Dhātu-samyutta -- Elementi.

XV Anamatagga-samyutta -- Nezamislivi počeci samsare i preporađanja

• Tinakttha sutta (SN XV.1) -- Trava i grane Čega ima više, suza što ste ih prolili preporađajući se ili trave i lišća u celoj Indiji?
• Pathavī sutta (SN XV.2) -- Zemlja Čega ima više, suza što ste ih prolili preporađajući se ili zemlje?
• Assu sutta (SN XV.3) -- Suze Čega ima više, suza što ste ih prolili preporađajući se ili vode u četiri velika okeana?  
• Khīra sutta (SN XV.4) -- Majčino mleko Čega ima više, suza što ste ih prolili preporađajući se ili majčinog mleka koje smo posisali?
• Pabbata sutta (SN XV.5) -- Planina Poznato poređenje sa planinom, kojim Buda objašnjava dužinu jednog eona.
• Sāsapa sutta (SN XV.6) -- Seme gorušice Poznato .
• Sāvaka sutta (SN XV.7) -- Učenici Poznato .
• Gangā sutta (SN XV.8) -- Reka Gang Poznato .
• Danda sutta (SN XV.9) -- Štap Skačemo iz jednog rođenja u drugo, kao što bačen štap poskakuje po tlu.
• Puggala sutta (SN XV.10) -- Osoba Skačemo iz jednog rođenja u drugo, kao što bačen štap poskakuje po tlu.
• Duggata sutta (SN XV.11) -- Ophrvan nedaćama Kada sretnete nesrećnu osobu, prisetite se da ste i vi jednom bili takvi.
• Sukhita sutta (SN XV.12) -- Sreća Kada sretnete srećnu osobu, prisetite se da ste i vi jednom bili takvi.
• Timsamatta sutta (SN XV.13) -- Trideset monaha
• Mata sutta (SN XV.14-19) -- Majka Teško je sresti nekoga ko nije bio, u nekom trenutku bezgranične prošlosti, vaša majka, otac, sin, kćer, sestra ili brat.
• Sukhita sutta (SN XV.20) -- Planina Vepulla

XVI Kassapa-samyutta -- Razgovori sa Kassapom

• Santuttha sutta (SN XVI.1) -- Zadovoljan. Buda na primeru Kassapinom objašnjava monasima kako treba da se odnose prema četiri potrebe koje su im dozvoljene da ih zadovolje.
• Jinna sutta (SN XVI.5) -- Starost. Poštovani Maha Kassapa objašnjava zašto je odlučio da i dalje meditira u šumi iako je još davno dostigao stupanj arahanta.

XVII Labhasakkāra-samyutta -- Dobitak i počast

• Dāruna sutta (SN XVII.1) -- Surovo  Slava i nije baš toliko poželjna.
• Balisa sutta (SN XVII.2) -- Udica  Slava je kao udica koju zasleplen lako proguta.
• Kumma sutta (SN XVII.3) — Kornjača. Slava i počast: kao da idemo unaokolo sa strelom zabodenom u leđa.
• Pilahaka sutta (SN XVII.5) -- Balegar  Slava i status: kao da idemo unaokolo i nosimo sa sobom veliku gomilu balege.
  
• Sigala sutta (SN XVII.8) -- Šakal Slava i status: kao da smo šugavi šakal.

XVIII Rāhula-samyutta -- Razgovori sa Rahulom

• Cakkhu sutta (SN XVIII.1) -- Oko  Rahula traži savet od Bude kako da vežba. [pali]
• Rūpa sutta (SN XVIII.2) -- Oblici [pali]
• Viññāna sutta (SN XVIII.3) -- Svest [pali]
• Samphassa sutta (SN XVIII.4) -- Kontakt [pali]
• Vedanā sutta (SN XVIII.5) -- Osećaj [pali]
• Saññā sutta (SN XVIII.6) -- Opažaj [pali]
• Sañcetanā sutta (SN XVIII.7) -- Namera [pali]
• Tanhā sutta (SN XVIII.8) -- Žudnja [pali]
• Dhātu sutta (SN XVIII.9) -- Elementi [pali]
• Khandha sutta (SN XVIII.10) -- Sastojci [pali]
• Sutte XVIII.11-20 su potpuno identične kao i sutte XVIII.1-10, s tim što ovde Buda daje poduku Rāhuli na svoju inicijativu, a ne na njegov zahtev.

XIX Lakkhana-samyutta -- Razgovori sa Lakkhanom

XX Opamma-samyutta -- Poređenja

• Kūta sutta (SN XX.1) -- Vrh krova Šta je krajnji uzrok svega lošeg u našem umu?
• Nakhasikha sutta (SN XX.2) -- Vrh nokta. Buda nudi poređenje za dragocenost što smo se rodili u ljudskom obliku.
• Okkha sutta (SN XX.4) -- Posluženje hrane.
  Satti sutta (SN XX.5) -- Koplje. Dve sutte o izuzetnoj moći mette (ljubavi ispunjene saosećanjem).
• Dhanuggaha sutta (SN XX.6) -- Strelac. Kako brzo prolazi život! Na koji bi način, imajući to na umu, trebalo da živimo svoj život?
• Ani sutta (SN XX.7) -- Klin. Budi pažljiv: Mnogo je danas popularnih učenja koja možda zvuče umilno za uši, ali ona nisu nužno Budino učenje.

XXI Bhikkhu-samyutta -- Razgovori sa monasima

• Upatissa sutta (SN XXI.2) -- O Upatisi (Sariputa). Ima li na svetu ičega čiji bi gubitak rastužio arahanta?
• Theranama sutta (SN XXI.10) -- [Monah] po imenu Stari (O samoći). Buda objašnjava pustinjaku pravo značenje samoće.

Khandha vagga (samyutte XXII-XXXIV)

XXII Khandha-samyutta -- Sastojci

• Nakulapita sutta (SN XXII.1) -- Govor Nakulapiti  Buda objašnjava vremešnom domaćinu Nakulapiti kako naš um ne mora biti bolestan čak i ako nam je telo bolesno.
• Devadaha sutta (SN XXII.2) -- U Devadahi  Poštovani Sariputa objašnjava koji je najbolji način da se Budino učenje izloži radoznalim, inteligentnim ljudima.
• Haliddikani sutta (SN XXII.3) -- Govor Haliddikaniju  Poštovani Maha Kaćana objašnjava domaćinu šta znači živeti kao monah, oslobođen društva, oslobođen čulnih strasti, oslobođen žudnje i oslobođen raspravljanja.
• Upādāparitassanā sutta (SN XXII.7) -- Govor o uznemirenosti usled vezivanja Ako se poistovećujemo sa nekim od sastojaka bića, recimo sa svojim telom, tada se za njega i vezujemo. Kad uočimo da se on menja, tada patimo.  
• Bharam sutta (SN XXII.22) -- Teret  Čovek čitav život za sobom vuče teret, a da toga nije ni svestan. Gomilajući teret sanja o rasterećenju. A put vodi zapravo preko iskorenjivanja žudnje. 
• Upanisa sutta (SN XXII.23) -- Povod  Buda razrađuje prethodni govor i nastajanje "tereta" raščlanjuje kroz poznati lanac uslovljenog nastanka (patića samuppada). No, "karakteristično je za Budinu interpretaciju tih lanaca ovo: kada se sve te spone, kojima je učvršćen teret, razreše, onda ne preostaje 'nosilac tereta'. Ispostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog uvida."  [pali] 
• Samanupassana sutta (SN XXII.47) -- Pretpostavke. Buda govori o pretpostavkama na kojima počiva verovanje u postojanje sopstva.
• Khandha sutta (SN XXII.48) -- Sastojci. Buda daje pregled učenja o pet sastojaka.
• Upaya sutta (SN XXII.53) -- Vezanost. Kada je prijanjenje za svaki od pet sastojaka potpuno napušteno, sledi probuđenje.
• Upādānaparipavatta (SN XXII.56) -- Faze sastojaka bića podložnih prijanjanju Direktno znanje o "četiri faze " u pogledu sastojaka (znanje o sastojcima, njihovom nastanku, njihovom nestanku i putu koji vodi do njihovom nestanka) rezultira probuđenjem. 
• Sattatthana sutta (SN XXII.57) -- Sedam osnova. Buda kako se postaje arahant ovladavanjem sedmostrukom veštinom analiziranja pet sastojaka.
• Anattalakkhana sutta (SN XXII.59) -- O obilježju ne-sebe (prevod Zoran Zeković; prevod Branislav Kovačević). Budin drugi govor u kojem razmatra princip anatta (ne-ja) zajedno sa grupom od pet asketa. Pomoću dijaloga sačinjenog od pitanja i odgovora Buda demonstrira da ne može postojati trajno sopstvo ni u jednom od pet sastojaka bića, iako smo mi skloni da neki od njih identifikujemo kao "ja". [pali] 
• Mahali sutta (SN XXII.60) -- Razgovor sa Mahalijem. Govor srodan sa govorom Upanisa sutta -- Povod (XXII.23), u kojem se još jednom ističe da je uzrok pročišćenja bića odvratnost prema svih pet sastojaka koji ga čine. [pali]
• Palileyyaka sutta (SN XXII.81) -- U Palilejaki. Uprkos tome što je čuo mnoge Budine govore, monah se još uvek muči kako da svoju praksu meditacije brže dovede do željenog rezultata. Buda objašnjava da cilj može biti postignut razumevanjem da je svaki od pet sastojaka prolazan, stvoren i uslovljen u svom nastanku.
• Yamaka sutta (SN XXII.85) -- Yamako Poštovani Yamaka tvrdi da kada arahant umre, on-ona je potpuno poništen. Poštovani Sāriputta ga izvodi iz tog pogrešnog stanovišta i time ga dovodi do probuđenja.  [pali] 
• Anuradha sutta (SN XXII.86) -- Govor Anuradhi Poštovani Anuradha je zaokupljen pitanjima o sudbini arahanta posle smrti. Buda ga izvodi iz tog začaranog kruga konfuznog razmišljanja i upućuje ga da jedina stvar vredna kontemplacije jeste patnja i njezin prestanak.  [pali]
• Vakali sutta (SN XXII.87) -- Govor Vakaliju. Poštovani Vakali i pored teške bolesti u samrtnom času dostiže probuđenje.
• Khemaka sutta (SN XXII.89) -- Razgovor sa Khemakom Isposnik Kemako objašnjava starijim monasima svoje shvatanje Budinog uvida o nepostojanju trajne suštine u bilo kojem od pet sastojaka bića.  [pali] 
• Nadi sutta (SN XXII.93) -- Reka. Buda izlaže da je osoba koja pogrešno uzima pet sastojaka kao da su "ja" liči na čoveka u rečnoj struju koji uzalud pokušava da se uhvati za granje drveća ili busenje trave na obali.
• Phena sutta (SN XXII.95) -- Pena Buda daje nekoliko živopisnih poređenja kako bi opisao prazninu pet sastojaka.  [pali]  
• Gaddula sutta (SN XXII.99) -- Povodac (1)
  Gaddula sutta (SN XXII.100) -- Povodac (2). Oni koji još nisu pronikli u prirodu pet sastojaka osuđeni su da se vrte u krug, kao pas povodcem vezan za stub.
• Vāsijata sutta (Nāva sutta) (SN XXII.101) -- Drška od sekire (Brod)   Buda objašnjava da probuđenje ne dolazi kroz željama podstaknuto razmišljanje, već samo svojevoljno uloženim naporom. [pali] 
• Upadana sutta (SN XXII.121) -- Prijanjanje. Za koje fenomene mi to prijanjamo. Odgovor: za svaki od pet sastojaka.
• Silavant sutta (SN XXII.122) -- Vrlina. Poštovani Sāriputta objašnjava kako svaki meditant - početnik i arahant, podjednako - treba da kontemplira pet sastojaka (khandha).

XXIII Rādha-samyutta -- Razgovori sa Radhom

• Mara sutta (SN XXIII.1) -- Smrt  "Dokle seže vlast smrti?" To je pitanje koje muči monaha Radhu. [pali] 
• Satta sutta (SN XXIII.2) -- Biće  Buda opisuje jedno dramatično poređenje kako bi objasnio način na koji možemo da presečemo svoju vezanost za pet sastojaka.

XXIV Ditthi-samyutta -- Stanovišta

• Vātā sutta (SN XXIV.1) -- Vetrovi

XXV Okkanti-samyutta --Razgovori o ulasku

XXVI Uppāda-samyutta -- Razgovori o nastanku

XXVII Kilesa-samyutta -- Nečistoća

• Cakkhu sutta (SN XXVII.1) -- Oko. Zašto želju vezanu za šest čula valja napustiti.
• Rūpa sutta (SN XXVII.2) -- Oblici. Zašto želju vezanu za objekte šest čula valja napustiti.
• Viññāna sutta (SN XXVII.3) -- Svest. Zašto želju vezanu za svest valja napustiti.
• Samphassa sutta (SN XXVII.4) -- Kontakt. Zašto želju vezanu za čulni kontakt valja napustiti.
• Samphassaja sutta (SN XXVII.5) -- Osećaj. Zašto želju vezanu za osećaje valja napustiti.
• Saññā sutta (SN XXVII.6) -- Opažaj. Zašto želju vezanu za opažaje valja napustiti.
• Sañcetanā sutta (SN XXVII.7) -- Namera. Zašto želju vezanu za namere valja napustiti.
• Tanhā sutta (SN XXVII.8) -- Žudnja. Zašto želju vezanu za žudnju za objektima čula valja napustiti.
• Dhātu sutta (SN XXVII.9) -- Svojstva. Zašto želju vezanu za šest dhatu (elemenata) valja napustiti.
• Khandha sutta (SN XXVII.10) -- Sastojci. Zašto želju vezanu za pet khanda (sastojaka) valja napustiti.

XXVIII Sāriputta-samyutta -- Razgovori sa Sāriputtom

XXIX Nāga-samyutta -- Razgovori o nagama

XXX Supanna-samyutta -- Razgovori o supannama

XXXI Gandhabbakaya-samyutta -- Razgovori o gandhabha božanstvima

XXXII Valāhaka-samyutta -- Razgovori o božanstvima kišnog oblaka

XXXIII Vacchagotta-samyutta -- Razgovori sa Vaććhagottom

XXXIV Jhāna-samyutta -- Zadubljenje

Salāyatana-vagga (samyutte XXXV-XLIV)

XXXV Salāyatana-samyutta -- Šest područja čula

• Adittapariyaya sutta (SN XXXV.28) -- Propoved o vatri. Nekoliko meseci posle probuđenja, Buda izgovara ovu propoved skupu od 1.000 asketa koji obožavaju vatru. U za njega karakterističnom, briljantno slušaocima primerenom stilu podučavanja, Buda koristi metaforu koja brzo prodire do srca njegovih slušalaca -- u ovom slučaju, metaforu o vatri.  
• Migajalo sutta (SN XXXV.63) -- Za Migađalu. Zašto je tako teško naći istinsku samoću? Buda objašnjava zašto, bez obzira kuda otišli, izgleda kao da vas neki od vaših najgorih saputnika uvek u stopu prate  [pali]
• Upasena sutta (SN XXXV.69) -- Upasena. Poštovani Upasena, na samrti pošto ga je ujela zmija, ostaje potpuno pribran dok upućuje poslednje reči poštovanom Sāriputti i otkriva time da je potpuno oslobođen od bilo kakvog identifikovanja sa telom.
• Upavanasanditthika sutta (SN XXXV.70) -- Govor o vidljivosti istine  [pali]
• Loka sutta (SN XXXV.82) -- Svet. Buda objašnjava kako sve stvari na svetu imaju jednu zajedničku nesrećnu karakteristiku. Da li želite da ostane vezani za jedan takav svet?
• Suñña sutta (SN XXXV.85) -- Ništa. Buda objašnjava poštovanom Anandi na koji način je svet ispražnjen od bilo čega što se s pravom može nazvati "sopstvom". 
• Punna sutta (SN XXXV.88) -- Za Punju. Šta biste vi uradili sa svojim umom dok vas tuku i prebijaju? U ovoj sutti Buda upućuje Punju da napusti uživanje u svih šest čula. Zatim Buda ispituje Punju da vidi jesu li njegovo strpljenje i samokontrola dovoljno razvijeni da bi mogao da boravi u Sunaparanti, mestu poznatom zbog svojih neprijateljski raspoloženih stanovnika.
• Samadhi sutta (SN XXXV.99) -- Koncentracija. Buda preporučuje praktikovanje koncentracije kao način da se uvidi nestalnost svih šest vrata čula.
• Na tumhaka sutta (SN XXXV.101) -- Nije tvoje. Da li o "travi" ili "lišću" razmišljate kao da je to vaše "ja"? Naravno da ne. Na isti način, osnov za osećaj o postojanju toga "ja" ne može se pronaći bilo gde u području čulnog.
• Marapasa sutta (SN XXXV.115) -- Moć Mare. Buda tumači da kada se jednom potpuno oslobodimo trčanja za čulnim zadovoljstvima, tek tada smo konačno van domašaja Mare, otelovljenja zla i smrti.
• Bharadvađa sutta (SN XXXV.127) -- O Bharadvađi. Poštovani Pindola Bharadvađa objašnjava kralju različite alate koje možemo koristiti kako bismo sami sebi pomogli da održimo odluku o celibatu.
• Verahaććāni sutta (XXXV.133) -- Govor bramanki Verahaććāni  [pali]
• Kamma sutta (SN XXXV.145) -- Postupak. Buda objašnjava objašnjava kako "stara" kamma (postupci koje su počinili u prošlosti) i "nova" kamma (postupci koje činimo sada) utiču na to što nam se događa sada.
• Kotthita sutta (SN XXXV.191) -- Za Kotitu. Poštovani Sāriputta objašnjava poštovanom Maha Kotiti da naš problem ne leži ni u čulima kao takvima, niti u objektima za koja ta čula prijanjaju, već da umesto toga patnja proističe iz želje i strasti koje izviru iz vezanosti za oboje.
• Kumma sutta (SN XXXV.199) -- Kornjača. Ako mudro stražarimo nad našim čulima, kao što se kornjača brani od napada uvlačeći se u sigurnost svog oklopa, tada smo sigurno van domašaja Mare.
• Kimsuka sutta (SN XXXV.204) -- Zagonetno drvo. Buda objašnjava kako smirenost (samatha) i uvid (vipassana) funkcionišu zajedno kao "brzi par glasnika" što meditanta vode dalje ka nibbani.
• Vina sutta (SN XXXV.205) -- Lauta  Suština uvida (vipassana): Kada na sastavne delove rasklopite lautu, tragajući za njezinom muzikom, šta pronalazite? Kada razložite pet sastojaka tragajući za "sopstvom" šta pronalazite?
• Chappana sutta (SN XXXV.206) -- Šest životinja. Buda objašnjava kako je vežbanje sopstvenog uma kao držanje šest neukroćenih životinja zajedno na uzdi.
• Yavakalapi sutta (SN XXXV.207) -- Merica ječma. Ova sutta, iako je možda pomalo van konteksta, daje nekoliko lepih poređenja kao ilustraciju sklonosti uma da sam sebi stvara patnju.
• Udayi sutta (SN XXXV.234) -- Govor Udayinu Pošto nijedan od pet sastojaka bića ne može nastati sam od sebe, nezavisno od objekata na kojima počiva, kako bi se ijedan mogao smatrati da poseduje nešto trajno (sopstvo)?  [pali]

XXXVI Vedanā-samyutta -- Osećaj

• Samādhi sutta (SN XXXVI.1) -- Koncentracija. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do nibbane.
• Sukha sutta (SN XXXVI.2) -- Sreća. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do okončanja strasti.
• Pahāna sutta (SN XXXVI.3) -- Napuštanje. Istinsku slobodu pronalazimo kad napustimo navikom stečene obrasce razmišljanja i sklonosti (anusaya).
• Pātāla sutta (SN XXXVI.4) -- Jama bez dna. Buda uči da ako na intezivan fizički bol odgovorimo sabranošću pažnje možemo sebe spasiti od toga da upadnemo u bezdani ponor teskobe i patnje.
• Datthabba sutta (SN XXXVI.5) -- Da se zna. Iza čak i najsrećnijih i najprijatnijih osećaja skriva se trajan bol koji je moguće, ispravnim vežbanjem, prevazići.
• Salla sutta (SN XXXVI.6) -- Strela. Pogođen strelom fizičkog bola, neznalica stvar još pogoršava stavljajući povrh toga još i mentalni bol, baš kao da su ga pogodile dve strele. Mudrac oseća ubod samo jedne strele. 
• Pathama-gelañña sutta (SN XXXVI.7) -- U bolesničkoj sobi (1). Buda posećuje bolnicu i nudi savet monasima kako da smrt dočekaju ispunjeni sabranošću.
• Dutiya-gelañña sutta (SN XXXVI.8) -- U bolesničkoj sobi (2). Ova sutta je skoro identična sa prethodnom, jedino što se ovde kaže da osećaj zadovoljstva itd. zavisi od kontakta a ne od tela.
• Anicca sutta (SN XXXVI.9) -- Prolaznost. Nepostojanost osećaja.
• Phassamūlaka sutta (SN XXXVI.10) -- Ukorenjenost u čulnom utisku. Kako čulni utisak podstiče nastanak osećaja.
• Rahogata sutta (SN XXXVI.11) -- Osamljenje Buda objašnjava kako praktikovanje jhana vodi do viših stupnjeva utrnuća i smirenja. Međutim, tek kada su nečistoće potpuno iskorenjene, stiže se do istinskog mira i spokojstva.
• Pathama-ākāsa sutta (SN XXXVI.12) -- Nebo (1). Osećaji nastaju i nestaju, kao vetrovi što lete nebom.
• Dutiya-ākāsa sutta (SN XXXVI.13) -- Nebo (2). U ovoj suti ponavljaju se prozni delovi prethodne sutte, bez stihova.
• Agāra sutta (SN XXXVI.14) -- Gostionica. Osećaji dolaze i odlaze, kao putnci u gostionu kraj druma.
• Pathama-ānanda sutta (SN XXXVI.15) -- Za Ānandu (1). Buda objašnjava poštovanom Anandi nastanak, opasnosti od i izbavljenje od osećaja.
• Dutiya-ānanda sutta (SN XXXVI.16) -- Za Ānandu (2). U ovoj sutti sam Buda postavlja poštovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih na isti način.
• Pathama-sambahula sutta (SN XXXVI.17) -- Osmostruko (1).
• Dutiya-sambahula sutta (SN XXXVI.18) -- Osmostruko (2). U ovim suttama ponavljaju se ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI.15, samo što su slušaoci sada "mnoštvo monaha".
• Pañcakanga sutta (SN XXXVI.19) -- Drvodelja sa pet alata. Buda opisuje mnogo vrsta sreće koje možemo iskusiti upornim vežbanjem. Za kojom vrstom sreće vi tragate?  [pali]
• Bhikkhu sutta (SN XXXVI.20) -- Govor monasima. Ovaj tekst, upućen izvesnim monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.
• Moliyasivaka sutta (SN XXXVI.21) -- Govor Sivaki. Da li se sva naša iskustva mogu pripisati prošlim postupcima (kamma)? Buda objašnjava da oni koji tako govore verovatne ne govore na osnovu sopstvenog direktnog iskustva. (Obratite pažnju da se ovim ne kaže da se neke stvari - na primer vreme, slučajnosti itd. događaju van dejstva zakona kamme!)
• Atthasatapariyaya sutta (SN XXXVI.22) -- Sto osam osećaja. Nabrajanje 108 vrsta osećaja. (3x6x6=108.)
• Bhikkhu sutta (SN XXXVI.23) -- Govor monasima
  Pubbe sutta (SN XXXVI.24) -- Znanje o prošlosti
  Ñana sutta (SN XXXVI.25) -- Znanje
  Sambahulabhikkhu sutta (SN XXXVI.26) -- Govor monahu Sambahuli
  Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.27) -- Kontemplativci i bramani (1)
  Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.28) -- Kontemplativci i bramani (2)
  Samanabrahmana sutta (SN XXXVI.29) -- Kontemplativci i bramani (3)
  Ove sutte ponavljaju paragrafe 3-4 iz SN XXXVI.15; jedino se sagovornici menjaju.
• Suddhikavedana sutta (SN XXXVI.30) -- Pročišćen od osećaja. Ova sutta sadrži jedino nabrajanje tri vrste osećaja - prijatnih, neprijatnih i ni-prijatnih-ni-neprijatnih.
• Niramisa sutta (SN XXXVI.31) -- Nesvetovan. Buda opisuje različite stupnjeve sreće i oslobođenja - od ovozemaljskih do transcendetnih - koji su svima nama dostupni.

XXXVII Mātugāma-samyutta -- Razgovori o ženama

XXXVIII Jambhukhādaka-samyutta -- Razgovori sa asketom Jambukhādakom

• Dukkha sutta (SN XXXVIII.14) -- Patnja. Poštovani Sāriputta opisuje tri vrste patnje (dukkha) i kako ih do kraja razumeti.

XXXIX Sāmandaka-samyutta -- Razgovori sa asketom Sāmandakom

XL Moggallāna-samyutta -- Razgovori sa Moggallānom

XLI Ćitta-samyutta -- Razgovori sa domaćinom Ćittom

• Isidatta sutta (SN XLI.3) -- O Isidatti. Šta je izvor verovanja u postojanje sopstva? Dirljiva priča poštovanog Isidate, mudrog mladog monaha, koji odbija poziv starijeg monaha da podučava Dhammu, već umesto toga odlazi u šumu i nestaje zauvek.
• Gilana sutta (SN XLI.10) -- Bolest (Poslednji sati domaćina Ćitte). Ćitta, na samrtnom odru, izlaže svojim prijateljima, porodici i skupu božanstava, inspirativno učenje o velikodušnosti.

XLII Gāmani-samyutta -- Razgovori sa seoskim starešinama

• Talaputa sutta (SN XLII.2) -- Glumac Talaputa. Komičari i glumci pazite: zasmejavanje ljudi ne mora uvek biti naročito preporučljivo zanimanje, kao što je to Talaputa naučio.  [pali]
• Yodhajiva sutta (SN XLII.3) -- Za Yodajivu (Ratnik). Buda upozorava vojnika da ne očekuje povoljno ponovno rođenje samo zato što je počinio junačka dela na bojnom polju.
• Paccha-bhumika sutta (SN XLII.6) -- [Bramani] iz Zapadne zemlje. Buda objašnjava kako su principi kamme i preporađanja neizbežni kao i zakon gravitacije. Birajte pažljivo svoje postupke, inače ćete potonuti poput kamena!
• Sankha sutta (SN XLII.8) -- Truba od školjke. Buda razjašnjava ključnu tačku kamme: premda nikada ne možete poništiti prethodne loše postupke, postoje načini da ublažite njihove neizbežne pogubne posledice.
• Gandhabhaka sutta (SN XLII.11) -- Za Gandhabhaku. Zašto doživljavamo patnju i teskobu? Koristeći jednostavne analogije, Buda daje jasan i prodoran odgovor.

XLIII Asankhata-samyutta -- Neuslovljeno

XLIV Abyākata-samyutta -- Neoznačeno

• Ananda sutta (SN XLIV.10) -- Za Anandu (o sopstvu, ne sopstvu i ne-sopstvu. Zašto Buda nije zauzeo stav o pitanju da li ili ne postoji sopstvo?

Mahā-vagga (samyutte XLV-LVI)

XLV Magga-samyutta -- Put

• Avijja sutta (SN XLV.1) -- Neznanje Buda objašnjava da je neznanje osnovni uzrok pogrešnog razmevanje, pogrešne odluke, pogrešnog govora itd., dok jasno znanje podstiče nastanak ispravnog razumevanja i svih ostalih elemenata osmostrukog puta. [pali]
• Upaddha sutta (SN XLV.2) -- Polovina (svetačkog života) U ovoj čuvenoj sutti Buda ispravlja Anandu, ukazujući da imati "ljude dostojne poštovanja" za prijatelje nije polovina već ceo svetački život.  [pali] 
• Sāriputta sutta (SN XLV.3) -- Sāriputta Sāriputta takođe govori o prijateljstvu . [pali]
• Magga-vibhanga sutta (SN XLV.8) -- Analiza puta Sažetak plemenitog osmostrukog puta.
• Micchatta sutta (SN XLV.21) -- Pogrešnost  [pali]
• Akusaladhamma sutta (SN XLV.22) -- Pogrešne stvari  [pali]
• Pathama-patipadā sutta (SN XLV.23) -- Put (1)  [pali]
• Dutiya-patipadā sutta (SN XLV.24) -- Put (2)  [pali]
• Pathama-asappurisa sutta (SN XLV.25) -- Loš čovek (1)  [pali]
• Dutiya-asappurisa sutta (SN XLV.26) -- Loš čovek (2)  [pali]
• Kumbha sutta (SN XLV.27) -- Krčag  [pali]
• Samādhi sutta (SN XLV.28) -- Koncentracija  [pali]
• Vedanā sutta (SN XLV.29) -- Osećaj  [pali]
• Utiyya sutta (SN XLV.30) -- Monah Utiyya  [pali]
• Pathama-sāmañña sutta (SN XLV.35) -- Asketstvo (1)  [pali]
• Dutiya-sāmañña sutta (SN XLV.36) -- Asketstvo (2)   [pali]
• Pathama-brahmañña sutta (SN XLV.37) -- Bramanstvo (1) [pali]
• Dutiya-brahmañña sutta (SN XLV.38) -- Bramanstvo (2)  [pali]
• Pathama-brahmacariya sutta (SN XLV.39) -- Svetački život (1) [pali]
• Dutiya-brahmacariya sutta (SN XLV.40) -- Svetački život (2) [pali]
• Ogha sutta (SN XLV.171) -- Bujice Mnogi govori pominju "prelazak preko bujice". Ovaj govor nabraja bujice koje treba preći i kako to učiniti

XLVI Bojjhanga-samyutta -- Elementi probuđenja

• Himavanta sutta (SN XLVI.1) -- Himalaji (O elementima probuđenja). Sažetak sedam elemenata probuđenja.
• Gilana sutta (SN XLVI.14) -- Bolest Buda upućuje poštovanog Maha Kasapu, koji je veoma bolestan, u sedam elemenata probuđenja.
• Āhāra sutta (SN XLVI.51) -- Hrana (za elemente probuđenja) Buda opisuje kako možemo "hraniti" ili "izgladnjivati" povoljne i nepovoljne sklonosti u umu u skladu sa tim na koji način koristimo svoju pažnju. 

XLVII Satipatthāna-samyutta -- Temelji sabranosti pažnje

• Ambapāli sutta (SN XLVII.1) -- Ambapali
• Sukunagghi sutta (SN XLVII.6) -- Soko Buda koristi ljupku parabolu -- o sokolu koji hvata prepelicu daleko od njoj poznatog lovnog područja -- kako bi ukazao na važnost da um držimo na njegovom pravom području: četiri temelja sabranosti.
• Makkata sutta (SN XLVII.7) -- Majmun. Buda preporučuje zadržavanje uma na dobroj teritoriji - na četiri temelja sabranosti - kako bismo izbegli da bude ulovljen poput majmuna u klopci..
• Suda sutta (SN XLVII.8) -- Kuvar. Buda objašnjava kako napredovanje u meditaciji zavisi od jasnog uočavanja toga šta um vodi ka koncentraciji a šta ne, te onda i prilagođavanju svoje prakse, baš kao što i kuvar za svako jelo bira koje će začine koristiti.
• Bhikkhunupassaya sutta (SN XLVII.10) -- Saveti monahu. Buda upućuje Anandu u četiri temelja sabranosti pažnje, u usmerenu i neusmerenu meditaciju, savetujući ga kako da prevaziđe telesnu uznemirenost i mentaln utromost. 
• Cunda sutta (SN XLVII.13) -- O Cundi (Sāriputtina smrt). Dirljivi opis žalosti poštovanog Anande zbog smrti poštovanog Saripute i načina na koji ga je Buda utešio, upućujući ga da mu Dhamma bude ostrvo i oslonac!  [pali]
• Uttiya sutta (SN XLVII.16) -- Za Uttiyu. Poduka monahu Uttiyi da obuzda izazove čula kao preduslov za negu u vrlini  [pali]
• Sedaka sutta (SN XLVII.19) -- U Sedaki (1: Akrobata). Je li meditacija izraz sebičnosti? Uz pomoć lepog poređenja sa dvojicom akrobata, Buda konačno rešava ovu dilemu.  
• Sedaka sutta (SN XLVII.20) -- U Sedaki (2: Kraljica lepote). Koliko je snažna vaša koncentracija? Isprobajte ovaj test koji predlaže Buda: Možete li da na glavi održavate čašu napunjenu uljem dok neposredno ispred vas pleše i peva vama omiljena filmska zvezda?
• Satipatthana-vibhanga sutta (SN XLVII.40) -- Analiza temelja sabranosti. Sažetak četiri temelja sabranosti i načina njihovog razvijanja.

XLVIII Indriya-samyutta -- Mentalna svojstva

• Suddhika vagga (SN XLVIII.1-10) -- Jednostavna verzija  Sažetak pet mentalnih svojstava: poverenje, energija, svesnost, koncentracija i mudrost.
• Mudutara vagga (SN XLVIII.11-15) -- Slabije od toga Dalje objašnjavanje pet mentalnih svojstava.
• Jara sutta (SN XLVIII.41) -- Starost. Buda, sada već starac - ali onaj koji je pobedio starost, bolest i smrt - iznosi upečatljiv prekor o starosti.
• Pubbakotthaka sutta (SN XLVIII.44) -- Istočna stražara. Buda i poštovani Sariputa raspravljaju o ubeđenosti i da li je ima u onima koji su videli Besmrtnost. Slažu se u tome da dok sami ne doživimo Besmrtnost, njezino postojanje možemo priznavati jedino na osnovu poverenja.

XLIX Sammappadhāna-samyutta -- Ispravni napori

L Bala-samyutta -- Snage

LI Iddhipāda-samyutta -- Osnove duhovne snage

• Brahmana sutta (SN LI.15) -- Za bramana Unabu. Poštovani Ananda objašnjava Unabi da put Dhamme ima određen cilj -- napuštanje žudnje -- koji se može dostići jedino razvijanjem snažne želje za okončanjem žudnje.
• Iddhipada-vibhanga sutta (SN LI.20) -- Analiza osnova snage. Buda objašnjava kako se ove četiri osnove razvijaju.

LII Anuruddha-samyutta -- Razgovori sa Anuruddhom

• Gilayana sutta (SN LII.10) -- Bolest. Poštovani Anuruda objašnjava drugim monasima kako se brani od toga da bol usled njegove fizičke bolesti ne ugrozi njegov um.

LIII Jhāna-samyutta -- Meditativno zadubljenje

• Anuruddha sutta (LIII.10) -- Anuruddhin govor

LIV Anāpāna-samyutta -- Sabranost pažnje na dah

• Ekadhamma sutta (SN LIV.1) -- Jedna stvar  Uputstva za praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati). [pali] 
• Bojjhanga sutta (SN LIV.2) -- Elementi prosvetljenja Varijanta sutte SN LVI.1. [pali] 
• Suddhika sutta (SN LIV.3) -- Jednostavna verzija Varijanta sutte SN LVI.1 [pali] 
• Pathama-phala sutta (SN LIV.4) -- Plodovi (1) Varijanta sutte SN LVI.1. [pali] 
• Dutiya-phala sutta (SN LIV.5) -- Plodovi (2) Varijanta sutte SN LVI.1. [pali] 
• Arittha sutta (SN LIV.6) -- Arittha Varijanta sutte SN LVI.1. [pali] 
• Vesali sutta (SN LIV.9) -- Govor u Vesaliju  Pošto je uzimanje raznih vidova odvratnosti kao objekta meditativnog zadubljenja imalo loše posledice po monašku zajednicu, Buda ovoga puta savetuje praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati). [pali] 
• Ananda sutta (SN LIV.13) -- Za Ānandu (o sabranosti pažnje na dah) Buda objašnjava poštovanom Anandi kako uporno praktikovanje sabranosti pažnje na dah (anapanasati) vodi, postupno, do potpunog probuđenja.  

LV Sotāpatti-samyutta -- Ulazak u tok

• Ginjakavasatha sutta (SN LV.8) -- Dvorana od cigala (1) 
• Ginjakavasatha sutta (SN LV.9) -- Dvorana od cigala (2)
• Ginjakavasatha sutta (SN LV.10) -- Dvorana od cigala (3)

LVI Sacca-samyutta -- Istine

• Dhammacakka-ppavattana sutta (SN LVI.11) -- Pokretanje točka Učenja  Ovo je Budin prvi govor, održan ubrzo posle probuđenja grupi od pet monaha sa kojima se do tada vežbao u asketskom podvižništvu u šumi tokom niza godina. Ova sutta sadrži suštinu učenja o četiri plemenite istine i plemenitom osmostrukom putu, koja će kasnije biti povaljana i razrađivana bezbroj puta u drugim suttama. Pošto je saslušao ovaj govor monah Kondanja dostigao je prvi stupanj probuđenja, čime je rođena monaška zajednica (ariya sangha). [pali]  
• Simsapa sutta (SN LVI.31) -- Listovi drveta palisandar. Buda poredi znanje stečeno probuđenjem sa svim lišćem u šumi, a učenje koje iznosi svojim slušaocima sa šakom lišća.  Potom objašnjava zašto ne podučavai ostalo znanje koje je stekao. 
• Danda sutta (SN LVI.33) -- Štap  Bića lutaju kroz samsaru poput bačenog štapa. [pali]
• Cela sutta (SN LVI.34) -- Odeća  Kad nam gori odeća, šta treba učiniti?  [pali]
• Pathama chiggala sutta (SN LVI.47) -- Obruč (1) Ovde Buda iznosi čuveno poređenje sa poluslepom kornjačom, koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao šanse za probuđenje.  [pali] 
• Dutiya chiggala sutta (SN LVI.48) -- Obruč (2)    [pali]