Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Mađđhima nikāya ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
(Uvod)
1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Istočnom parku, u Palati Migārine majke, zajedno sa mnogo svojih uglednih starijih učenika: poštovanim Sariputtom, Mahā-Moggallanom, Mahā-Kassapom, Mahā-Kaććanom, Mahā-Kotthitom, Mahā-Kappinom, Mahā-Ćundom, Anuruddhom, Revatom, Ānandom i drugima.
2. Tom prilikom stariji monasi su podučavali i upućivali nove monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su napredovali.
3. A onda jednom prilikom – na uposatha dan, u vreme pavāranā praznika [1] -- Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenima, on im se ovako obrati:
4. "Monasi, zadovoljan sam ovim napretkom, moj um je zadovoljan ovim napretkom. Zato budite još istrajniji da biste dosegli još nedosegnuto, postigli još nepostignuto, ostvarili još neostvareno. Ostaću zato upravo ovde u Sāvatthiju tokom Komuda dana punog Meseca, u četvrtom mesecu sezone monsuna." [2]
5. Monasi svuda unaokolo dočuše: "Blaženi će, kažu, ostati upravo ovde u Sāvatthiju tokom Komuda dana punog Meseca, četvrtog meseca sezone monsuna". I ubrzo svi krenuše ka Sāvatiju da vide Blaženog.
6. Onda su stariji monasi još intenzivnije podučavali i upućivali mlade monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset … četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, dosegoše uzastopne stupnjeve višeg uvida.
7. I tada, na Komuda dan punog Meseca, u četvrtom mesecu sezone monsuna, Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monasima. Prešavši pogledom po okupljenima, on im se ovako obrati:
8. "Monasi, ovaj zajednica je lišena dokonog razgovora, ova zajednica je lišena naklapanja. Sastoji se od najboljeg materijala. Takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. A takva zajednica je vredna podrške, vredna gostoprimstva, vredna prinošenja darova, vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu – takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. Retko se ovakva zajednica viđa na ovome svetu – takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica. Ovakva je zajednica vredna dugog putovanja makar i pešice, kako bi se videla – takva je ova sangha monaha, takva je ova zajednica.
9. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su arahanti, čija mentalna prljavština je uklonjena, koji su proživeli svetački život, učinili ono što je trebalo učiniti, odložili teret, dostigli istinski cilj, uništili okove bića i koji su potpuno oslobođeni krajnjim znanjem - takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.
10. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji će se, zato što su uništili pet nižih okova, preporoditi spontano [u Čistim boravištima] i tamo dosegnuti konačnu nibbānu, bez vraćanja is tog sveta ovamo - takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.
11. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su, sa uništavanjem tri okova i sa slabljenjem požude, mržnje i obmanutosti, postali jednom-povratnici, te će se na ovaj svet vratiti samo još jednom kako bi okončali svoju patnju – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.
12. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji su, sa uništavanjem tri okova postali oni koji su "ušli u tok", zauvek izbegli propast, sigurni da će se izbaviti od patnje, stalno napredujući ka probuđenju – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.
13. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri temelja sabranosti pažnje – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri vrste ispravnog napora – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha... četiri osnove duhovne snage... pet sposobnost.. pet moći... sedam elemenata probuđenja... plemenitog osmostrukog puta – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha.
14. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju prijateljske ljubavi... saosećanja... sa-radosti... spokojstva... odbojnog kao objekta meditacije... percepcije prolaznosti – takvih monaha ima u ovoj sanghi monaha. U ovoj sanghi monaha ima monaha koji žive posvećeni razvijanju sabranosti pažnje na dah.
(Sabranost pažnje na dah)
15. Monasi, kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to donosi veliki plod, veliku korist. Kada se razvija i neguje sabranost pažnje na dah, to jača četiri temelja sabranosti pažnje. Kada se razvijaju i neguju četiri temelja sabranosti pažnje, to jača sedam elemenata probuđenja. Kada se razvijaju i neguju sedam elemenata probuđenja, to donosi istinsko znanje i oslobađanje.
16. A kako to, monasi, razvijanje i negovanje sabranosti pažnje na dah donosi veliki plod, veliku korist?
17. Tako što monah ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše.
18. Kada načini dug udah, on zna: [3] 'Ovo je dug udah'; ili kada načini dug izdah, on zna: 'Ovo je dug izdah'. Kada načini kratak udah, on zna: 'Ovo je kratak udah'; ili kada načini kratak izdah, on zna: 'Ovo je kratak izdah'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću osećajući čitavo telo (disanja)'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću osećajući čitavo telo (disanja)'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću smirujući telesni sklop'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću smirujući telesni sklop'.
19. Ovako sebe vežba: 'Udisaću osećajući ushićenje'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću osećajući ushićenje'. [4] Ovako sebe vežba: 'Udisaću osećajući mentalne obrasce'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću osećajući mentalne obrasce'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću smirujući mentalne obrasce'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću smirujući mentalne obrasce'. [5]
20. Ovako sebe vežba: 'Udisaću osećajući um'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću osećajući um'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću radujući um'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću radujući um'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću koncentrišući um'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću koncentrišući um'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću oslobađajući um'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću oslobađajući um'. [6]
21. Ovako sebe vežba: 'Udisaću kontemplirajući prolaznost'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću kontemplirajući prolaznost'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću kontemplirajući slabljenje'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću kontemplirajući slabljenje'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću kontemplirajući prestanak'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću kontemplirajući prestanak'. Ovako sebe vežba: 'Udisaću kontemplirajući napuštanje'; ovako sebe vežba: 'Izdisaću kontemplirajući napuštanje'. [7]
22. Tako, monasi, razvijanje i negovanje sabranosti pažnje na dah donosi veliki plod, veliku korist?
(Usavršavanje temelja sabranosti)
A kako to negovana, kako to razvijanje i negovanje sabranosti pažnje na dah dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva?
[1] Kad god monah sabrano udiše i izdiše dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe vežba da udiše i izdiše svestan telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajući i sabran; nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces.
[2] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući ushićenje; ili osećajući sreću; ili osećajući mentalne funkcije; ili smirujući mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujući kontemplaciju osećanja u osećanjima, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer puna pažnja posvećena udisanju i izdisanju je, kažem vam, jedno od osećanja.
[3] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše osećajući um; ili ispunjavajući um radošću; ili koncentrišući um; ili oslobađajući um -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kažem vam, ne može razviti sabranost pažnje na telo.
[4] Kad god monah vežba sebe da udiše i izdiše kontemplirajući prolaznost, obestrašćenost, utrnuće ili odvraćenost -- tada boravi on praktikujući kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajući i sabran, nadvladavši želju i žaljenje za svetom. Pošto se mudro odrekao želje i žaljenja, boravi on u savršenoj ravnodušnosti. Na taj način, monasi, negovana i redovno vežbana sabranost pažnje na telo dovodi četiri temelja sabranosti do savršenstva.
(Sedam elemenata probuđenja)
A kako to negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam elemenata probuđenja do savršenstva?
[1] Kada god monah boravi kontemplirajući telo, osećanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomućena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomućena sabranost, tada se u monahu začinje "sabranost pažnje" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "sabranost pažnje" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "sabranosti pažnje" kao elemenat probuđenja.
[2] Boraveći sabran na taj način, on mudro ispituje, istražuje i proučava svaki pojedinačni objekat; i dok to čini, u njemu se začinje "istraživanje stvarnosti" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "istraživanje stvarnosti" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "istraživanja stvarnosti" kao elemenat probuđenja.
[3] Dok on mudro ispituje i istražuje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, začinje se i "energija" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "energiju" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "energije" kao elemenat probuđenja. U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushićenje.
[4] A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushićenje, tada se u njemu začinje i "ushićenje" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "ushićenje" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ushićenja" kao elemenat probuđenja.
[5] Telo i um onoga ko je ispunjen ushićenjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjem ushićenjem postanu smireni, u njemu se začinje "smirenost" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "smirenost" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "smirenosti" kao elemenat probuđenja.
[6] Um onog ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srećan postaje skoncentrisan, tada se u njemu začinje "koncentracija kao elemenat probuđenja"; tada monah razvija "koncentraciju" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "koncentracije" kao elemenat probuđenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savršenom ravnodušnošću.
[7] A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savršenom ravnodušnošću, tada se u njemu začinje "ravnodušnost" kao elemenat probuđenja; tada monah razvija "ravnodušnost" kao elemenat probuđenja; tada on postiže savršenstvo u razvijanju "ravnodušnosti" kao elemenat probuđenja.
Na taj način negovana i redovno vežbana četiri temelja sabranosti dovode sedam elemenat probuđenja do savršenstva.
(Mudrost i izbavljenje)
A kako to negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva?
Tako što, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraživanje stvarnosti, energiju, ushićenje, smirenost, koncentraciju i ravnodušnost, zasnovane na neprijanjanju, zasnovane na bestrašću, zasnovane na utrnuću, a što sve rezultira odvraćenošću.
Na taj način negovani i redovno vežbani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savršenstva.
Tako reče Uzvišeni. Vesela srca, monasi se obradovaše rečima Blaženog.
Beleške
[1] Pavāranā je ceremonija kojom se okončava tromesečni boravak monaha na jednom mestu tokom perioda monsuna i na njoj svaki monah poziva ostale monahe da iznesu ukoliko imaju zamerke na njegovo ponašanje. [Natrag]
[2] Komudi je dan punog Meseca u mesecu kattika, četvrtom mesecu perioda monsuna; ovako se naziva zato što se navodno beli vodeni ljiljan (kumuda) rascvetava u to vreme. [Natrag]
[3] Vežba sabranosti pažnje na disanje (ānāpānasati) ne podrazumeva bilo kakav svestan pokušaj da se reguliše disanje, kao što je to slučaj u hatha jogi, već neprekidan napor da se svesnost fiksira na dah, dok se on kreće svojim prirodnim ritmom. Sabranost se uspostavlja u delu oko nozdrva ili u trouglu između korena nosa i ivice gornje usne, gde god da se kretanje vazduha oseća najbolje; dužina daha biva registrovana, ali ne i svesno kontrolisana. Zbirka tekstova o ovoj temi može se pronaći u Bhikkhu Nanamoli: Mindfulness of Breathing. Videti takođe Visuddhimagga VIII, 145-244.
Komentar za MN: Sintagma "osećajući čitavo telo" (sabbakāyapatisamvedi) znači da meditant postaje svestan svakog udaha i izdaha u njihove tri faze: početak, sredina i kraj.
"Telesni sklop" (kāyasankhāra) se definiše u MN 44.13 kao samo udisanje i izdisanje. Tako, objašnjava komentar za MN, sa uspešnim razvijanjem ove prakse, meditantova dah postaje sve tiši, mirniji i ujednačeniji. [Natrag]
[4] Ushićenje se oseća na dva načina: dostizanjem niže dve đhane (zadubljenja) koje kao svoj sastojak sadrže i ushićenje, osećamo ushićenje u vidu vedrine; izlaskom iz đhane i kontempliranjem tog ushićenja kao podložnog razaranju, osećamo ushićenje u vidu uvida. [Natrag]
[5] Isti način objašnjavanja važi i za drugu i treću fazu, s tim što druga obuhvata tri niže đhane, a treća sve četiri. Mentalni obrasci su opažaj i osećaj (videti Ćūla-vedalla sutta, MN 44.14), koji se smiruju razvijanjem sve viših stupnjeva vedrine i uvida. [Natrag]
[6] "Osećajući um" treba razumeti kroz dostizanje četiri đhane. "Radujući um" se objašnjava ili kao dostizanje dve đhane koje sadrže ushićenje ili kao pronicanje uz pomoć uvida u te dve đhane kao podložne razaranju itd. "Koncnetrišući um" se odnosi ili na koncentraciju svojstvenu đhanama ili na "pristupnu" koncentraciju koja se javlja zajedno sa uvidom. "Oslobađajući um" znači oslobađajući ga od mentalnih prpreka i grubljih elemenata đhana tako što dostižemo sve viši nivo koncentracije, kao i oslobađajući se kognitivnih iskrivljavanja uz pomoć znanja stečenog uvidom. [Natrag]
[7] Ova tetrada je potpuno posvećena uvidu, za razliku od prethodne tri koje se bave vedrinom i uvidom. "Kontemplirajući slabljenje" i "kontemplirajući prestanak" se mogu razumeti i kao uvid u prolaznost tvorevina i kao transcendentni put dostizanja nibbāne, koji se naziva slabljenje požude (tj. hlađenje strasti, virāga) i prestanak patnje. "Kontemplirajući napuštanje" jeste okretanje od nečistoća zahvaljujući uvidu i ulazak u nibbānu kroz okončavanje puta. [Natrag]
Rev. 3/2/2012; 17/4/2001
www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn118.html