Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Mađđhima nikāya ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Napomena (Thanissaro Bhikkhu)
Ovaj govor ima centralno mesto u ranoj budističkoj analizi konflikta. Kao što se može očekivati, krivica za konflikt leži u nama, u lošim navikama uma, pre nego negde izvan nas. U ovom slučaju, krivac je papañća. Nažalost, nijedan od ranih tekstova ne daje jasnu definiciju šta reč papañća tačno znači, te je teško pronaći ekvivalent za ovaj termin. Međutim, ti tekstovi daju jasnu analizu kako papañća nastaje, kako vodi do konflikta i kako se može okončati. U krajnjoj analizi ovo su bitna pitanja -- više nego precizna definicija terminâ -- pa ćemo se njima prvo pozabaviti pre nego što predložimo ekvivalente za ovu reč.
Tri odeljka u govorima -- DN 21, MN 18, and Sn IV.11 -- ocrtavaju kauzalne procese koji izazivaju nastanak papañće i onda vode ka konfliktu. Pošto je budistička analiza kauzalnosti generalno nelinearna, sa dosta prostora za povratne petlje, ove mape se razlikuju u nekim svojim detaljima. U DN 21, ta mapa glasi ovako:
opažanja i kategorije papañće > razmišljanje > želja > privlačno-i-neprivlačno > zavist i škrtost > suparništvo i neprijateljstvo
U Sn IV.11, put je manje linearan i može se sažeti ovako:
opažaj > kategorije papañće
opažaj > ime i lik > kontakt > privlačno i neprivlačno > želja > prijatno-i-neprijatno > tvrdičluk / neprijateljstvo / svađe / rasprave
U MN 18 ovaj put je sledeći:
čulni kontakt > osećaj > opažaj > razmišljanje > opažaji i kategorije papañće
U ovom poslednjem slučaju, međutim, ogoljena struktura ne ukazuje na neke važne implikacije načina na koji se taj proces odvija. U jednom većem odlomku analiza počinje bezličnim tonom:
Na osnovu oka i oblika, svest o viđenom se javlja [slično je sa ostalim organima čula]. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste čulni kontakt. Sa kontaktom kao nužnim uslovom nastaje i osećaj.
Počevši od osećaja, u igru ulazi pojam "činitelja" -- u ovom slučaju onoga ko oseća -- koji utiče na "objekte":
Ono što osećamo, to i opažamo (prepoznavanje). Ono što opažamo, o tome i razmišljamo. Ono o čemu razmišljamo, to i "papañćizujemo"
Putem ovog procesa papañće činilac postaje žrtvom sopstvenog obrasca mišljenja.
Na osnovu onoga što "papañćizujemo", opažanja i kategorije papañće nas saleću u vezi sa prošlim, sadašnjim i budućim oblicima raspoznatljivih okom [isto tako i za ostala čula].
Koja su to opažanja i kategorije koje saleću onoga ko "papañćizuje"? Sn IV.14 kaže da koren kategorija papañće jeste stav: "Ja sam mislilac." Iz te samorefleksivne misli -- u kojoj postajemo "sopstvo", ono što korespondira pojmu "ja" -- veći broj kategorija može se izvesti: biće/ne-biće, ja/ne-ja, moje/ne-moje, činilac/onaj kome se čini, označavalac/označeno. Kada jednom naše sopstvo postane jedna od ovih kategorija, nemoguće je da nas ne preplave opažanja i kategorije izvedene iz ovih osnovnih distinkcija. Kada postoji osećaj identifikacije sa nečim što se doživljava, zasnovan na osećanjima što se javljaju na osnovu čulnog kontakta, tada će neka osećanja biti privlačna -- vredna da se pridobiju za sebe -- a druga će izgledati nepoželjna -- vredna da se odgurnu od sebe. Iz ovoga izrasta želja, koja se sukobljava sa željama drugih koji su takođe u domenu papañće. Na taj način unutrašnje komplikacije rađaju spoljašnji sukob.
Kako se ovaj proces može zaustaviti? Kroz promenu percepcije, zasnovanu na načinu na koji prilazimo osećanjima, i to koristeći kategorije odgovarajuće pažnje [videti MN 2]. Kao što Buda kaže u DN 21, umesto da na osećaj gledamo kao na nešto što je privlačno ili odbojno, trebalo bi ga posmatrati kao deo jednog uzročnog procesa: kada sledimo neki osećaj, da li se u našem umu umnožavaju povoljna ili nepovoljna svojstva? Ako se povoljna svojstva umnožavaju, tada možemo slediti taj osećaj. Ako se nepovoljna svojstva umnožavaju, tada ga ne treba slediti. Kada upoređujete osećaje koji vode do povoljnih svojstava, posmatrajte koji su rafiniraniji: oni koji su oslobođeni razmišljanja (usmerene misli) i vrednovanja, kao kod viših stupnjeva mentalnog zadubljenja (jhana). Kada ih opazite, postoji sklonost da težite tim rafiniranijim osećajima, a to je vezano za čin razmišljanja i, prema MN 18, daje osnovu za papañću.
Sledeći ovaj program, pojam činioca i žrtve je izbegnut, kao i samorefleksivno razmišljanje uopšte. ostaje samo analiza procesâ uzrok-posledica. Još uvek koristimo dihotomije - razlikujemo između povoljnog i nepovoljnog (i bola/ne-bola, kao posledice nepovoljnih i povoljnih svojstava) -- ali te distinkcije su između procesa, a ne stvari. Tako naša analiza izbegava onaj tip razmišljanja koje, prema DN 21, zavisi od opažanja i kategorija papañće, pa je na taj način raskinut začarani krug u kojem razmišljanje i papañća beskrajno hrane jedno drugo.
Na kraju, sledeći ovaj program na sve višem nivou rafiniranosti i to kroz sve više nivoe mentalnog zadubljenja, nalazimo sve manje sklonosti i užitka u šest čula i mentalnim procesima na njima zasnovanim. Sa ovim osećanjem otrežnjenja procesi osećanja i misli su stišani i načinjen je prodor ka nestanku područja šest čula. Kada ta područja nestanu, ostaje li išta drugo? Poštovani Sariputa, u AN IV.173, upozorava nas da ne postavljamo to pitanje da li nešto ostaje ili ne ostaje, da li i-ostaje-i-ne ostaje ili niti ostaje-niti-ne ostaje u tom području, jer to znači da "papañćizujemo" ono što je oslobođeno papañće. Međutim, ovo područje ne znači i potpuno poništavanje iskustva. To je ona vrsta iskustva koje DN 11 naziva svešću bez svojstva, svetla posvuda, tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar nemaju oslonca, gde su dugo/kratko, grubo/fino, svetlo/mračno, ime/lik prestali da postoje. To je plod puta arahanta -- puta koji koristi dihotomije, ali čiji je plod izvan njih.
Uviđanje da se konflikt može prevazići jedino dostizanjem stanja arahanta može izgledati prilično obeshrabrujuće, ali je važno primetiti da se sleđenjem puta preporučenog u DN 21 -- učenjem da se izbegava baratanje bilo kakvim pojmom "sopstva" i učenjem da se na osećanja gleda ne kao na stvari, već kao na delove jednog uzročnog procesa koji utiče na svojstva uma -- osnova papañče se postepeno potkopava i sve je manje i manje prilike za konflikt. Sleđenjem tog puta, plod dozreva od početka do kraja.
Prevođenje termina papañća: Kako je jedan autor primetio, termin papañća u indijskoj misli ima čitav niz značenja, a samo jedno je konstantno: u budističkom filozofskom diskursu ona nosi negativne konotacije, obično vezane za falsifikovanje i iskrivljavanje. Sama reč izvedena je iz korena koji znači difuznost, raspršenost, bujanje. Pali komentari definišu papañcu tako da pokriva tri vrste misli: želju, obmanu i ubeđenja. Oni takođe napominju da joj je funkcija da uspori um u njegovom bekstvu od samsare. I, kao što je naša analiza pokazala, jedna od funkcija joj je da stvara pogubne distinkcije i nepotrebna pitanja. Zbog svega ovoga, odlučili smo se da je prevodim sa "komplikacija", mada bi i neke od sledećih mogućnosti mogle biti prihvatljive: samorefleksivno razmišljanje, postvarivanje, bujanje, preterivanje, razrada, iskrivljavanje.
Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u plemenu Sakja, blizu Kapilavatua, u parku banjana. Onda u rano jutro, ogrnuvši svoj ogrtač i uzevši zdelu, otide on do Kapilavatua u prošenje hrane. Pošto je isprosio hranu u Kapilavatuu, pošto je jeo, vraćajući se otide do Velike šume da provede osatatak dana. Kada je zašao u Veliku šumu sede u podnožje jednoga drveta.
Dandapani ("Štap-u-ruci") iz plemena Sakja, šetajući i tumarajući, takođe zađe u Veliku šumu. I pošto je zašao u Veliku šumu ode on onamo gde je Blaženi sedeo u podnožju drveta. Stigavši, on razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljke pozdrave i učtivosti, stade on sa strane. dok je tako stajao reče on Blaženome: "Koje je učenje ovoga askete? Šta on objavljuje?"
"Onu vrstu učenja, prijatelju, sa kojim prestajemo da se neprestano svađamo sa bilo kime na ovome svetu sa njegovim božanstvima, Marama, Bramama, sa njegovim asketama i sveštenicima, kraljevimo i običnim svetom, ono [učenje] gde opažaji ne leže skiveni u bramanu koji ostaje odvojen od čulnih zadovoljstava, oslobođen je zbunjenosti, nesigurnost mu uklonjena, lišen je žudnje za novim rođenjem i ne-rođenjem. Takvo je moje učenje, to ja objavljujem."
Kada ovo bi rečeno, Dandapani iz plemena Sakja -- drmajući glavom, palacajući jezikom, dižući obrve tako da mu se koža na čelu nabirala -- otide oslanjajući se na svoj štap.
Onda, kad pade veče, Blaženi izađe iz osame i otiđe do parka banjana. Stigavši, sede na unapred pripremljeno sedište. Dok je tako sedeo, ispriča on monasima šta se dogodilo. I kad to bi izrečeno, jedan monah se obrati Blaženome: "Gospodine, koje je to učenje sa kojim prestajemo da se neprestano svađamo sa bilo kime na ovome svetu sa njegovim božanstvima, Marama, Bramama, sa njegovim asketama i sveštenicima, kraljevimo i običnim svetom; gde opažaji ne leže skiveni u bramanu koji ostaje odvojen od čulnih zadovoljstava, oslobođen je zbunjenosti, nesigurnost mu uklonjena, lišen je žudnje za novim rođenjem i ne-rođenjem?"
"Ako, monaše, u pogledu uzroka zbog kojeg opažaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj ničeg što bi ih moglo prihvatiti, u njima uživati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeđenjima, neizvesnosti, obmani, strašću za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oružja, rasprava, svađa, prepiranja, optuživanja, spletkarenja i pogrešnog govora. Tu te loše, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka." Tako reče Blaženi. I pošto je to izrekao, Takodošavši ustade sa svog sedišta i otide do svog boravišta.
I nedugo pošto je Blaženi otišao ovakva se misao javi monasima: "Ovaj kratki iskaz Blaženoga, posle kojeg je otišao do svog boravišta a da nije detaljnije objasnio značenje -- tj. "Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opažaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj ničeg što bi ih moglo prihvatiti... tu te loše, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka: ko bi mogao analizirati detaljno značenje tog kratkog iskaza?" Onda ovako pomisliše: "Poštovanog Maha-Kaććanu je hvalio Učitelj i njega cene njegovi saputnici u svetačkom životu. On je u stanju da detaljno razloži značenje tog kratkog iskaza. Kako bi bilo da odemo do njega i, kad stignemo, podrobno ga ispitamo?"
Tako monasi odoše do poštovanog Maha-Kaććane i, kad su stigli razmeniše učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli ispričaše mu šta se desilo i dodadoše: "Neka poštovani Maha-Kaććana analizira značenje."
[A ovaj odgovori:] "Prijatelji, to je kao da je čoveku potrebna srž drveta, traga za njome, tumara u potrazi za njime -- prelazi preko korena i stabla drveta gde ima srži -- a zamišlja da srž treba tražiti među njegovim granama i lišćem. Tako je i sa vama koji ste -- preskočili Blaženoga onda kad ste bili licem u lice sa njime, Učiteljem -- te zamišljate da mene treba pitati o toj stvari. Jer Blaženi zna, on vidi. On je oko, on je znanje, on je Dhamma, on je Brama. On je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič u besmrtnost, gospodar Dhamme, Tathāgata. Bio je trenutak kad je trebalo njega da pitate o tome. I kako god da je odgovorio, tako je to trebalo i da zapamtite."
"Da, prijatelju Maha-Kaććano: Blaženi zna, on vidi. On je oko, on je znanje, on je Dhamma, on je Brama. On je govornik, objavitelj, tumač značenja, vodič u besmrtnost, gospodar Dhamme, Tathāgata. Bio je trenutak kad je trebalo njega da pitamo o tome. I kako god da je odgovorio, tako je to trebalo i da zapamtimo. Ali tebe je hvalio Učitelj i tebe cene tvoji saputnici u svetačkom životu. Ti si u stanju da detaljno razložiš značenje tog kratkog iskaza. Razloži ga, poštovani Maha-Kaććano!"
"U tom slučaju, prijatelji moji, poslušajte i dobro obratite pažnju. Govoriću vam."
"Kako ti kažeš, prijatelju," odgovoriše monasi.
Poštovani Maha-Kaććana ovo reče: "U vezi sa kratkim iskazom Blaženog, posle kojeg je otišao u svoje boravište a da nije detaljnije objasnio značenje -- tj. 'Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opažaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj ničeg što bi ih moglo prihvatiti, u njima uživati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeđenjima, neizvesnosti, obmani, strašću za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oružja, rasprava, svađa, prepiranja, optuživanja, spletkarenja i pogrešnog govora. Tu te loše, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka.' -- ja njegovo detaljno značenje ovako razumem:
Na osnovu oka i oblikâ nastaje svest o viđenom. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste čulni kontakt. Sa kontaktom kao nužnim uslovom nastaje i osećaj. Ono što osećamo, to i opažamo (prepoznavanje). Ono što opažamo, o tome i razmišljamo. Ono o čemu razmišljamo, to i komplikujemo. Na osnovu onoga što komplikujemo, opažanja i kategorije komplikovanja nas saleću u vezi sa prošlim, sadašnjim i budućim oblicima raspoznatljivih okom.
Na osnovu uha i zvukova nastaje svest o čutom...
Na osnovu nosa i mirisâ nastaje svest o omirisanom...
Na osnovu jezika i ukusâ nastaje svest o okušenom...
Na osnovu tela i taktilnih senzacija nastaje svest o telu...
Na osnu uma i ideja nastaje svest o umu. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste čulni kontakt. Sa kontaktom kao nužnim uslovom nastaje i osećaj. Ono što osećamo, to i opažamo (prepoznavanje). Ono što opažamo, o tome i razmišljamo. Ono o čemu razmišljamo, to i komplikujemo. Na osnovu onoga što komplikujemo, opažanja i kategorije komplikovanja nas saleću u vezi sa prošlim, sadašnjim i budućim idejama saznatljivih putem uma.
A onda, tamo gde je oko, gde su oblici, gde je svest o viđenom, moguće je da ocrtamo ocrtavanje čulnog kontakta.[1] Tamo gde je ocrtavanje čulnog kontakta moguće je da ocrtamo ocrtavanje opažaja. Tamo gde je ocrtavanje opažaja moguće je da ocrtamo ocrtavanje osećaja. Tamo gde je ocrtavanje osećaja moguće je da ocrtamo ocrtavanje razmišljanja. Tamo gde je ocrtavanje razmišljanja moguće je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opažajima i kategorijama komplikovanja.
Tamo gde je uvo...
Tamo gde je nos..
Tamo gde je jezik...
Tamo gde je telo...
Tamo gde je um, gde su ideje, gde je svest o umu, moguće je da ocrtamo ocrtavanje čulnog kontakta. Tamo gde je ocrtavanje čulnog kontakta moguće je da ocrtamo ocrtavanje opažaja. Tamo gde je ocrtavanje opažaja moguće je da ocrtamo ocrtavanje osećaja. Tamo gde je ocrtavanje osećaja moguće je da ocrtamo ocrtavanje razmišljanja. Tamo gde je ocrtavanje razmišljanja moguće je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opažajima i kategorijama komplikovanja.
A tamo gde nema oka, gde nema oblika, gde nema svesti o viđenom, nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje čulnog kontakta. Tamo gde nema ocrtavanja čulnog kontakta nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje opažaja. Tamo gde nema ocrtavanje opažaja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje osećaja. Tamo gde nema ocrtavanja osećaja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje razmišljanja. Tamo gde nema ocrtavanja razmišljanja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opažajima i kategorijama komplikovanja.
Tamo gde nema uva...
Tamo gde nema nosa...
Tamo gde nema jezika...
Tamo gde nema tela...
Tamo gde nema intelekta, gde nema ideja, gde nema svesti o mišljenom, tamo je nemoguće ocrtamo ocrtavanje čulnog kontakta. Tamo gde nema ocrtavanja čulnog kontakta nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje opažaja. Tamo gde nema ocrtavanje opažaja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje osećaja. Tamo gde nema ocrtavanja osećaja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje razmišljanja. Tamo gde nema ocrtavanja razmišljanja nemoguće je da ocrtamo ocrtavanje bivanja preplavljen opažajima i kategorijama komplikovanja.
Dakle, u vezi sa kratkom tvrdnjom koju je izneo Blaženi, posle kojeg je otišao do svog boravićta bez detaljnijeg analiziranja -- tj. 'Ako u pogledu uzroka zbog kojeg opažaji i kategorije komplikovanja zaokupljaju neku osobu, nema u njoj ničeg što bi ih moglo prihvatiti, u njima uživati ili ostati za njih vezano, onda je to kraj onih skrivenih sklonosti ka strasti, iritiranosti, ubeđenjima, neizvesnosti, obmani, strašću za postojanjem i ka neznanju. To je kraj uzimanja toljage i oružja, rasprava, svađa, prepiranja, optuživanja, spletkarenja i pogrešnog govora. Tu te loše, nepovoljne stvari nestaju bez ostatka' -- tako ja razumem njeno detaljno značenje. A sada, ako želiš, otiđi do Blaženog i upitaj ga o ovoj stvari. Kako god da ti on na to odgovori, to bi trebalo da zapamtiš."
Na to monasi, ushićeni i odobravajući reči Maha-Kaććane, ustadoše sa svojih sedišta i odoše do Blaženoga. Pošto stigoše, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli oni [mu rekoše šta se dogodilo pošto je otišao u svoje boravište i završiše rečima] "Tada je poštovani Maha-Kaććana analizirao ove reči, tvrdnje i izraze."
"Maha-Kaććana je mudar, monasi. One je osoba sa velikim uvidom. Ako biste mene pitali o toj stvari, ja bih vam odgovorio na isti način kao što je i on. Takvo je značenje mog kratkog iskaza. Tako treba da ga zapamtite."
Kada ovo bi rečeno, poštovani Ananda reče Blaženome: "Gospodine, to je kao kada bi čovek -- savladan glađu, slabošću i žeđu -- naišao na ćup meda. Odakle god bi iz njega zahvatio i probao, osetio bi sladak, okrepljujući ukus. Na isti način, gde god da monah izvežbane pažnje istraživao svojim uvidom ovaj govor o Dhammi, osetio bi zadovoljstvo, osetio bi poverenje. Kakav da bude naziv ovog govora o Dhammi?"
"Onda, Ananda, možeš ovaj govor o Dhammi zapamtiti kao 'Govor o ćupu meda'."
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ananda se obradova rečima Blaženog.
Beleška:
1 Artificijelnost ove fraze -- "ocrtati ocrtavanje" -- čini se namernom. Ona ističe lukavstvo sadržano u procesu kojim um, izdvajajući neke događaje, prebražava ih u samostalne entitete. [Natrag]
Rev. 30/5/2004
www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn018.html