Mađđhima nikāya

Govori srednje dužine

Mađđhima nikāya ili "Govori srednje dužine" jeste druga od pet nikāya ili zbirki u okviru Sutta pitake, druge "košare" Tipitake. Ova nikāya se sastoji od 152 Budina govora, koji zajedno čine sveobuhvatan pregled svih vidova njegovog učenja.

Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pali]

Mulapaññasa pāli

1. Mulapariyaya vaggo

• Mūlapariyāya sutta (MN 1) -- O osnovnom uzroku stvari  Buda analizira kognitivne procese kod četiri vrste ljudi -- običnog, neukog čoveka; učenika u višem vežbanju; arahanta i Tathāgate. Ovo je jedna od najdubljih i najtežih sutta u čitavom Pali kanonu i otuda se savetuje njeno pomno i višekratno čitanje
• Sabbāsava sutta (MN 2) -- Sve nečistoće  Buda podučava sedam metoda eliminisanja duboko ukorenjenih nečistoća u umu (strast, žudnja za postojanjem, kruti stavovi i neznanje) koje sprečavanju probuđenje.
• Dhammadāyāda sutta (MN 3) -- Naslednici Dhamme Buda podstiče monahe da budu naslednici Dhamme, a ne materijalnih dobara. Zatim poštovani Sāriputta nastavlja o istoj temi, objašnjavajući način na koji bi učenici trebalo da vežbaju da bi zaista postali naslednici Dhamme.
• Bhayabherava sutta (MN 4) -- Govor o strahu i strepnji   Buda objašnjava bramanu šta je potrebno da bi monah bio u stanju da živi sam u šumi. Zatim opisuje kako je on pokušavao da pobedi strah dok je išao putem ka prosvetljenju.
• Anangana sutta (MN 5) -- Bez mrlja Poštovani Sāriputta govori monasima da monah sebe prlja jedino kad padne pod vlast pogrešnih želja.
• Akankheyya sutta (MN 6) -- Ako bi monah poželeo Buda govor započinje naglašavanje značaja morala kao temelja monaškog treninga, a zatim nastavlja nabrajajući koje se sve koristi mogu očekivati ako se to vežbanje dovede do kraja.
• Vatthūpama sutta (MN 7) -- Poređenje sa tkaninom   Uz pomoć jednostavnog poređenja Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.
• Sallekha sutta (MN 8) -- Govor o brisanju  Buda objašnjava kako se štetne osobine srca mogu izbrisati uz pomoć meditacije.
• Sammāditthi sutta (MN 9) -- Govor o ispravnom razumevanju  Dug i važan govor poštovanog Saripute, sa posebnim delovima o korisnom i štetnom, četiri plemenite istine, dvanaest delova uslovljenog nastanka i mentalnim nečistoćama.
• Satipatthāna sutta (MN 10) -- Govor o temeljima sabranosti  Ova sutta nudi detaljna praktična uputstva za vežbanje sabranosti pažnje. [Tekst ove sutte je identičan sa Mahā-satipatthāna suttom (DN 22), izuzev što se u verziji iz Digha nikāye detaljnije izlažu četiri plemenite istine.]

  2. Sihanada vaggo

• Ćūla-sīhanāda sutta (MN 11) -- Kratki govor o lavljem riku  Buda objavljuje da se jedino praktikovanjem u skladu sa Dhammom probuđenje može postići. Njegovo učenje se ralikuje od drugih religija i filozofija time što jedino dosledno pobija svako učenje o sopstvu.
• Mahā-sīhanāda sutta (MN 12) -- Dugi govor o lavljem riku  Buda nabraja deset moći Tathāgate, njegove četiri vrste neustrašivosti i druge superiorne kvalitete koji mu daju pravo da "lavljim rikom" svima objavi svoje oslobođenje.
• Mahā-dukkhakkhandha sutta (MN 13) -- Dugi govor o okeanu patnje  Ovde Buda opisuje zamke jurnjave za zadovoljstvima čula: Takav životni smer sigurno nam, pre ili kasnije, donosi bol i nesreću.
• Ćūla-dukkhakkhandha sutta (MN 14) -- Kratki govor o patnji Varijanta prethodnog govora, koja se završava diskusijom sa đainima o prirodi zadovoljstva i bola.
• Anumana sutta (MN 15) -- Zaključivanje Poštovani Mahā-Mogallana nabraja osobine na koje bi monah trebalo da obrati pažnju i pokuša da ih ispravi.
• Ćetokhila sutta (MN 16) -- Divljine u srcu Buda objašnjava monasima pet "divljina u srcu" i pet "okova u srcu".
• Vanapattha sutta (MN 17) -- Gusta džungla Govor o uslovima pod kojima monah treba da nastavi da živi u gustoj džungli, a kada bi trebalo da ide negde drugde.
• Madhupindika sutta (MN 18) -- Govor o ćupu meda  Čovek kojem je zapravo do ćaskanja pita Budu šta je njegovo učenje. Budin odgovor ne zbunjuje samo tog čoveka, već i grupu monaha koji su se tu zatekli. Poštovani. Mahā-Kaććana na kraju daje objašnjenje i uz to analizira šta je potrebno da bi se uklonili psihološki izvori konflikta u čoveku.
• Dvedhāvitakka sutta (MN 19) -- Dve vrste razmišljanja   Buda se priseća događaja koji su ga vodili do probuđenja i otkriva svoje otkriće da misli ispunjene požudom, zlovoljom i željom za povređivanjem ne vode do probuđenja, dok one ispunjene suprotnim kvalitetima (uzdržanost, nezlovolja i neškodljivost) vode.
• Vitakkasanthāna sutta (MN 20) -- Uklanjanje ometajućih misli   Buda nudi pet praktičnih metoda mudrog reagovanja na štetne misli (misli vezane za želju, odbojnost i neznanje).

  3. Opamna vaggo

• Kakaćūpama sutta (MN 21) -- Poređenje sa testerom   Buda priča priču o mudroj robinji koja isprobava strpljenje svoje gazdarice, ukazujući joj tako na pomanjkanje strpljenja. Buda daje i nekoliko upečatljivih poređenja kako bi ilustrovao način na koji treba da razvijamo strpljenje.
• Alagaddūpama sutta (M 22) -- Poređenje sa zmijom  Buda strogo prekoreva one svoje sledbenike koji pogrešno interpretiraju osnovne postavke njegovog učenja.
• Vammīka sutta (MN 23) -- Mravlje leglo Božanstvo iznosi pred monaha zagonetku, koju je umesto njega rešio Buda.
• Rathavinīta sutta (MN 24) -- Kočija  Koristeći poređenje sa konstrukcijom kočija, poštovani Punja Mantaniputa objašnjava odnose delova puta i cilja svetačkog života.
• Nivāpa sutta (MN 25) -- Zalogaj Buda koristi analogiju sa dubokim klopkama u pokušaju da monasima dočara prepreke sa kojima se suočavaju u pokušaju da umaknu vlasti Mare.
• Ariyapariyesanā sutta (MN 26) -- Govor o plemenitom traganju  Neposredno posle probuđenja, Buda ne oseća potrebu da o svom duhovnom otkriću govori bilo kome, niti da druge podučava onome što je saznao. Ipak, na molbu božanstva, uvidevši da postoje ljudi kojima su oči tek malo natrunjene i koji su sposobni da ugledaju istinu, kreće na put propovednika dug četrdeset godina.
• Ćūla-hatthipadopama sutta (MN 27) -- Kratki govor o poređenju sa otiskom stope slona Koristeći analogiju sa lovcem koji prati trag velikog slona, Buda objašnjava kako njegovi učenici stižu do potpune uverenosti u istinitost njegovog učenja. Ova sutta daje potpuni pregled puta vežbanja budističkog monaha, korak po korak.
• Mahā-hatthipadopama sutta (МН 28) -- Dugi govor o poređenju sa otiskom stope slona Sariputa objašnjava četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh), vezivanje za njih onda kada ih smatramo delovima "sopstva" i način da razbijemo tu iluziju.
• Mahā-saropama sutta (MN 29) -- Dugi govor o poređenju sa središtem stabla
• Ćūla-sāropama sutta (MN 30) -- Kratki govor o poređenju sa središtem stabla Ova dva govora ističu da je pravi cilj svetačkog života nepovratno oslobođenje uma, u odnosu na šta je svaka druga korist tek sekundarna.

  4. Mahā-yamaka vaggo

• Ćūla-gosingam arañña sutta (MN 31) -- Kratki govor u šumi Gosinga Buda nailazi na tri monaha koja žive u skladnoj zajednici, "mešajući se kao voda i mleko", i raspituje se kako im je pošlo za rukom da izgrade takvu harmoniju.
• Mahā-gosingam arañña sutta (MN 32) -- Dugi govor u šumi Gosinga U prazničnoj večeri punog Meseca zaseda skup najuglednijih Budinih učenika. Svako od njih izlaže šta on smatra ključnim kvalitetima budističkog monaha. [pali]
• Mahā-gopālaka sutta (MN 33) -- Dugi govor o govedaru Buda govori o jedanaest osobina koje ometaju monaha da raste u Dhammi, kao i drugih jedanaest osobina koje mu u tome pomažu.
• Ćūla-gopālaka sutta (MN 34) -- Kratki govor o govedaru Buda objašnjava koja vrsta monaha prelazi Marinu bujicu i bezbedno stiže na drugu obalu.
• Ćūla-Saććaka sutta (MN 35) -- Dugi govor Saccaki Vešti polemičar Saccaka se hvali kako je u stanju da porazi Budu u raspravi, ali kad počnu da razgovaraju, njihova debata dobija drugačiji tok.
• Mahā-Saććaka sutta (MN 36) -- Dugi govor Saććaki   U ovoj sutti Buda nabraja svoje nekadašnje meditativne prakse i asketske podvige koji su ga doveli na ivicu svrti, da bi tek na toj tački shvatio da postoji i drugi, srednji put između samomučenja i opčinjenosti čulnim užicima..
• Ćūla-tanhāsankhaya sutta (MN 37) -- Kratki govor o okončanju žudnje  Mahā-Moggallana je čuo kratko objašnjenje koje je Buda izložio Sakki, vladaru bogova, o tome kako monah biva oslobođen iskorenjivanjem žudnje. Želeći da proveri je li Sakka dobro razumeo to što je čuo, odlazi na nebo Ttrideset tri boga da proveri.
• Mahā-tanhāsankhaya sutta (MN 38) -- Dugi govor o okončanju žudnje  Monah po imenu Sati zastupa opasno stanovište da ista svest seli iz jednog života u drugi. Buda ga prekoreva dugim govorom o uslovljenom nastanku, pokazujući da kako sve pojave u životu nastaju i nestaju u zavisnosti od uslova.
• Mahā-Assapura sutta (MN 39) --  Dugi govor u Assapuri  Buda tumači "stvari koje nekoga čine asketom", tako da ovaj govor pokriva mnoge vidove vežbanja jednog monaha.
• Ćūla-Assapura sutta (MN 40) -- Kratki govor u Assapuri Buda obja[njava koje je "pravi put za asketu". Onaj koji nije puko spoljašnje vežbanje, već unutrapnje uklanjanje nečistoća uma.

  5. Ćula-yamaka vaggo

• Sāleyyakā sutta (MN 41) -- Bramani iz Sale Bramani pitaju Budu zašto se neko preporađa u višim, a neko u nižim svetovima. Buda takvu sudbinu povezuje sa dobrim i lošim delima.
• Veranđaka sutta (MN 42) -- Bramani iz Veranđe  U ove dve skoro identične sutte Buda tumači grupi bramana kako nečiji postupci - telom, govorom, mišlju - određuju mesto njegovog rođenja u narednom životu.
• Mahā-vedalla sutta (MN 43) -- Dugo razjašnjenje nauke
• Ćūlavedalla sutta (MN 44) -- Kratko razjašnjenje nauke  Ove dve sutte imaju formu razgovora o različitim suptilnim pitanjima Dhamme. U prvoj razgovaraju poštovani Mahā-Kotthita i poštovani Sāriputta, a u drugoj monahinja Dhamadina odgovara na grupu pitanja o Dhammi koja joj je postavio njezin bivši muž. Pitanja su o samoidentifikaciji, poništenju, prodiranju u pravu prirodu osećaja i dostizanju nibbane. [pali]
• Ćūla-dhammasamādāna sutta (MN 45) -- Kratki govor o načinima postupanja. Je li nešto ispravno zato što nam se čini ispravnim?
• Mahā-dhammasamādāna sutta (MN 46) -- Dugi govor o načinima postupanja Buda objašnjava četiri načina postupanja, razlikući ih po tome jesu li bolni ili nisu, da li u budućnosti donose prijatan i bolan plod.
• Vimamsaka sutta (MN 47) -- Tragalac   Buda poziva monahe da ga dobro izanaliziraju i sami zaključe da li je on potpuno probuđen ili nije.
• Kosambiya sutta (MN 48) -- Govor Kosambiyanima
• Brahmanimantanika sutta (MN 49) -- Bramin poziv
• Māratađđanīya sutta (MN 50) -- Prekor Mari

Mađđhimapannasa pāli

1. Gahapati vaggo

• Kandaraka sutta (MN 51) -- Govor Kandaraki Buda razmatra četiri vrste ljudi koje je moguće naći u svetu: one koji muče sebe, one koji muče druge, one koji muče i sebe i druge, one koji ne moće nikoga, već žive istinskim svetačkim životom.
• Atthaka-nāgara sutta (MN 52) -- Govor domaćinu iz Atthakanāgare Poštovani Ananda podučava o "dever prolaza ka besmrtnosti", kroz koja prolaze oni koji sebi obezbede sigurno utočište od okova patnje.
• Sekha sutta (MN 53) -- Učenik plemenitih Buda traži od poštovanog Anande da Sakyama iz Kapilavatua održi govor o praksama koje vežba učenik usavršenih bića
• Potaliya sutta (MN 54) -- Govor Potaliyi  Buda znatiželjniku objašnjava značenje izraza "prekidanje poslova"" u svom učenju. Ova sutta je karakteristična po upečatljivom nizu poređenja u vezi sa opasnostima čulnih zadovoljstava.
• Đīvaka sutta (MN 55) -- Govor Đīvaku Buda objašnjava pravila koja je postavio u vezi sa jedenjem mesa i svoje učenike brani od nepravednih optužbi.
• Upāli sutta (MN 56) -- Govor Upāliju Imućni i uticajni domaćin Upali, inače sledbenik đainizma, odlučuje da ode do Bude i opovrgne njegovo učenje. Umesto toga biva i sam savladan Budinom "magijom preobraćanja"
• Kukkura-vatika sutta (MN 57) -- Asketa psećeg zaveta  Ako se ponašate kao pas, to ćete i postati. Ova dirljiva sutta služi kao snažna opomena da bi svoje postupke trebalo da biramo sa mnogo većom pažnjom.
• Abhaya sutta (MN 58) -- Govor princu Abhayi (Nebojši)  Buda objašnjava kriterijume za određivanje je li ili nije pogrešno nešto izreći. Ovaj govor je divan primer Budine veštine kao učitelja: ne samo da govori o ispravnom govoru, već u isto vreme daje primer ispravnog govora. [pali]
• Bahuvedanīya sutta (MN 59) -- Mnogo vrsta osećanja   Pošto je rešio nesporazum oko klasifikovanja osećanja, Buda nabraja različite vrste zadovoljstava i užitaka koje neko biće može osetiti. [Tekst ove sutte identičan je sa SN XXXVI.19.] [pali]
• Apannaka sutta (MN 60) -- Neoborivo učenje  Buda grupi bramana izlaže "neoborivo učenje" koje će im pomoći da se ispetljaju iz zbrke raznih, međusobno protivrečnih učenja koje iznose drugi askete i bramani.

  2. Bhikkhu vaggo

• Ambalatthika Rāhulovāda sutta (MN 61) -- Savet Rahuli u Ambalatiki  Buda oštro upozorava svog sina, iskušenika Rāhulu na opasnosti laganja i ističe važnost neprestanog motrenja na pravu prirodu naših motiva.
• Mahā-Rāhulovāda sutta (MN 62) -- Dugi govor Rahuli Savet Rāhuli kako da uvidi pravu prirodu svega što do njega dopre putem čula. [pali]
• Ćula-Mālunkyaputto sutta (MN 63) -- Kratki razgovor s Mālunkyinim sinom  Poštovani Mālunkyaputta preti da će se razmonašiti ukoliko Buda ne odgovori na sva njegova metafizička, spekulativna pitanja. Koristeći čuveno poređenje sa čovekom ranjenim otrovnom strelom, Buda ga podseća da se neka pitanja jednostavno ne isplati postavljati, jer vremena je tako malo.
• Mahā-Mālunkyaputto sutta (MN 64) -- Dugi govor s Mālunkyinim sinom  Buda izlaže na koji način se oslobađamo pet nižih okova.
• Bhaddāli sutta (MN 65) -- Govor Baddāliju  Buda prekoreva tvrdoglavog monaha i objašnjava mu koje sve opasnosti vrebaju one koji ne žele da vežbaju.
• Latukikopama sutta (MN 66) -- Poređenje sa prepelicom  Buda ističe važnost napuštanja svih okova, bez obzira koliko nam bezazleni i nevažni oni izgledali.
• Ćātuma sutta (MN 67) -- U Ćatumi  Buda podučava grupu tek zaređenih monaha koje četiri opasnost moraju da prevaziđu oni koji su se odlučili za život beskućnika.
• Nalakapana sutta (MN 68) -- Govor u Nalakapani  Buda mladim pridošlicama daje prvu pouku o kontemplativnom pročišćenju i učvršćenju duha u zadubljenosti. [pali]
• Gulissāni sutta (MN 69) -- Gulissāni  Poštovani Sāriputta govori o pravom vežbanju monaha koji boravi osamljen u šumi.
• Kitāgiri sutta (MN 70) -- U Kitāgiriju  Buda kritikuje grupu neposlušnih monaha i pri tome izlaže važnu sedmočlanu klasifikaciju plemenitih učenika.

  3. Paribbađaka vaggo

• Teviđđa-Vaććhagotta sutta (MN 71) -- Govor Vaććhagotti o trostrukom istinskom znanju  Buda poriče da poseduje potpuno znanje o svemu sve vreme, ali i definiše trostruko znanje koje poseduje.
• Aggi-Vaććhagotta sutta (MN 72) -- Govor Vaććhagoti o vatri  Buda objašnjava lutalici zašto on ne zastupa nijedno spekulativno stanovište. Koristeći poređenje sa ugašenom vatrom, on liustruje sudbinu oslobođenog bića.
• Mahā-Vaććhagotta sutta (MN 73) -- Dugi govor Vaććhagotti  Priča o priklanjanju lutalice Vaććhagotte Dhammi, odlasku u beskućnike i potpunom oslobođenju.
• Dighanakha sutta (MN 74) -- Govor Dighanakhi  Buda pobija tvrdnje skeptika i podučava ga putu oslobođenja kroz kontemplaciju osećaja.
• Magandiya sutta (MN 75) -- Govor Magandiyi  Ovom prilikom Buda podučava člana neke hedonističke sekte tome koje su opasnosti čulnih užiraka i šta su istinsko zadovoljstvo i istinsko zdravlje.
• Sandaka sutta (MN 76) -- Govor Sandaki  Poštovani Ananda podučava grupu asketa o četiri načina življenja koji su zapravo negacija svetačkog života, a zatim objašnjava onaj način življenja koji je istinski plodonosan.
• Mahā-Sakuludāyi sutta (MN 77) -- Dugi govor Sākuludāyinu  Buda otkriva grupi asketa zašto ga njegovi učenici poštuju i u njemu vide vodiča.
• Samanamandikā sutta (MN 78) -- Govor Samanamandiki  Buda objašnjava kada je neko "onaj koji je dostigao najviši cilj".
• Ćula-Sakuludāyi sutta (MN 79) -- Kratki govor Sakuludāyinu  Buda analizira učenje nekog askete koristeći poređenje sa "najlepšom devojkom u zemlji", kako bi ukazao na pogrešnost njegovih tvrdnji.
• Vekhanassa sutta (MN 80) -- Govor Vekhanassi   Govor delom sličan prethodnom, uz dodatak o čulnom zadovoljstvu.

  4. Rāđa vaggo

• Ghatīkāra sutta (MN 81) --
• Ratthapāla sutta (MN 82) -- O Ratapāli  Ratthapāla se priseća četiri zapažanja o ovom svetu koja su ga nagnala da, kao zdrav i imućan mladić, napusti domaćinski život i postane monah. [pali]
• Maghādeva sutta (MN 83) -- Kralj Makhadeva
• Madhura sutta (MN 84) -- Govor u Madhuri  Poštovani Mahā-Kaććana preispituje tvrdnju bramana da su oni najviša kasta.
• Bodhirāđakumāra sutta (MN 85) -- Govor princu Bodhiju
• Angulimāla sutta (MN 86) -- Razgovor sa Angulimālom  Čuvena sutta u kojoj Buda preobraćuje okorelog ubicu i pretvara ga u monaha koji, i pored užasnog kammičkog nasleđa, uspeva da stigne do konačnog oslobođenja.
• Piyađātika sutta (MN 87) -- O onome ko je drag. Pasenadi, kralj Kosale, ima istaknuto mesto u mnogim govorima kao predani sledbenik Budin. U ovog govoru saznajemo kako je -- zahvaljujući pronicljivosti kraljice Mallike -- kralj postao naklonjen Budi.
• Bahitika sutta (MN 88) -- Ogrtač
• Dhammaćetiya sutta (MN 89) -- Spomenici Dhammi
• Kannakatthala sutta (MN 90) -- Govor u Kannakatthali

5. Brāhmana vaggo

• Brahmāyu sutta (MN 91) -- Brahmayu
• Sela sutta (MN 92) -- Razgovor sa asketom Selom  Buda uverava učitelja Selu i 300 njegovih učenika u svoje prosvetljenje..
• Assalāyana sutta (MN 93) -- Govor Assalayani
• Ghotamukha sutta (MN 94) -- Govor Ghotamukhi
• Ćanki sutta (MN 95) -- Govor Ćankiju  Nestrpljivi mladi braman ispituje Budu o čuvanju, probuđenju za i dostizanju istine. Odgovarajući, Buda opisuje kriterijume za odabir pouzdanog učitelja i kako najbolje učiti od takve osobe. [pali]
• Esukārī sutta (MN 96) -- Govor Esukariju
• Dhanañđāni sutta (MN 97) -- Govor Dhanañđāniju
• Vāsettha sutta (MN 98) -- Govor Vāsetthi
• Subha sutta (MN 99) -- Govor Subhi
• Sangārava sutta (MN 100) -- Govor Sangāravi

Uparipannasa pāli

1. Devadaha vaggo

• Devadaha sutta (MN 101) -- Govor u Devadahi
• Pañćattaya sutta (MN 102) -- Pet i tri
• Kinti sutta (MN 103) -- Šta misliš o meni?
• Sāmagāma sutta (MN 104) -- Govor u Sāmagāmi
• Sunakkhatta sutta (MN 105) -- Za Sunakatu. Buda iznosi problem meditanata koji precenjuju svoj napredak u meditaciji. Ova sutta završava se upozorenjem da je svako ko smatra kako je oslobođenje zapravo dozvola za neobuzdano ponašanje sličan nekome ko ne sledi lekareva uputstva posle operacije, ko svesno ispija čašu otrova ili ko svojevoljno pruža ruku ka zmiji otrovnici.
• Anenđasappaya sutta (MN 106) -- Put do neoborivog
• Ganaka-Moggallāna sutta (MN 107) -- Govor Ganaka Mogallāni. Buda izlaže postupni trening budističkog monaha i sebe opisuje kao "onoga samo koji pokazuje put".
• Gopaka-Moggallāna sutta (MN 108) -- Čuvar Mogallāna. Poštovani. Ananda objašnjava kako sangha održava svoje jedinstvo i unutrašnju disciplinu posle smrti Budine. Zanimljivo je da ova sutta pokazuje da rana budistička praksa nije ostavljala mesta za mnoge prakse koje su se razvile kasnije, kao što je imenovanje nosilaca jedne linije učenja, izbor crkvenih poglavara ili korišćenje mentalnih nečistoća kao osnove za vežbanje koncentracije.
• Mahā-punnama sutta (MN 109) -- Dugi govor u noći punog Meseca 
• Ćula-punnama sutta (MN 110) -- Kratki govor u noći punog Meseca Kako prepoznati -- i postati -- osoba sa integritetom.

  2. Anupada vaggo

• Anupada sutta (MN 111) -- Jedno po jedno
• Ćhabbisodhana sutta (MN 112) -- Šestostruka čistota
• Sappurisa sutta (MN 113) -- Dobar čovek
• Sevitabba-asevitabba sutta (MN 114) -- Šta treba negovati, a šta ne
• Bahudhātuka sutta (MN 115) -- Mnoge vrste elemenata
• Isigili sutta (MN 116) -- Govor u Isigiliju
• Mahā-ćattārīsaka sutta (MN 117) -- Velika četrdesetica. O prirodi plemenite ispravne koncentracije i njezinoj međuzavisnosti sa ostalim faktorima plemenitog osmostrukog puta.
• Ānāpānasati sutta (MN 118) -- O sabranosti pažnje na dah   Jedan od najvažnijih tekstova za početnike i iskusne meditante podjednako, ova sutta je Budin "vodič" kroz čitav tok meditativne prakse, koristeći kao sredstvo meditaciju na dah. Uporno praktikovanje sabranosti na dah vodi onoga ko je praktikuje postepeno kroz 16 sukcesivnih faza razvoja, kulminirajući u potpunom probuđenju.
• Kāyagatāsati sutta (MN 119) -- Sabranost pažnje na telo. Ova sutta služi kao dodatak Anapanasati sutti i objašnjava važnost učvršćivanja široke svesnosti tela u meditaciji da bi se razvilo zadubljenje (đhana). Buda ovde koristi nekoliko divnih poređenja! [pali]
• Sankhārupapatti sutta (MN 120) -- Preporađanje u skladu sa težnjom

  3. Suññata vaggo

• Ćula-suññata sutta (MN 121) -- Kratki govor o ništavilu   Buda upućuje poštovanog Anandu u praksu koja vodi do "ulaska u ništavilo", kao vrata oslobođenje. [pali]
• Mahā-suññata sutta (MN 122) -- Govor o velikoj praznini
• Aććhariya-abbhuta sutta (MN 123) -- Izvanredno i čudesno
• Bākkula sutta (MN 124) -- Bakkula
• Dantabhumi sutta (MN 125) -- Govor o kroćenju Uz pomoć analogije sa kroćenjem slonova, Buda objašnjava kako on kroti svoje učenike.
• Bhūmiđa sutta (MN 126) -- Za Bhūmiđu. Da li želja za probuđenjem utiče na put ka probuđenju? Prema ovom govoru, pitanje željenja ili neželjenja nevažno je sve dok razvijamo odgovarajuće kvalitete koji sačinjavaju put ka probuđenju. Ovaj govor je takođe veoma jasan o tome da postoje pravi i pogrešni putevi prakse: kao što bi se moglo reći, ne uliva se svaka reka u more.
• Anuruddha sutta (M 127) -- Govor Anurudi   Ima li razlike između meditativnog i kontemplativnog zadubljenja duha. [pali]
• Upakilesa sutta (M 128) -- O smetnjama  Ovaj govor sadrži jednu od najzanimljivijih i najdetaljnijih uputa za negu duhovnog zadubljenja, koju Buda daje Anurudi i još dvojici pustinjaka prilikom posete njihovom šumskom boravištu. [pali]
• Bālapandita sutta (MN 129) -- Raspoznavanje budale i mudraca 
• Devadatta sutta (MN 130) -- Govor Devadatti

  4. Vibhanga vaggo

• Bhaddekaratta sutta (MN 131) -- Jedna srećna vezanost  Buda naglašava neophodnost ulaganja napora upravo sada da bi se razvio uvid. Sada je sve što imamo, "jer -- ko zna -- sutra smrt može doći".
• Ānanda-bhaddekaratta sutta (MN 132) -- Ananda i jedna srećna vezanost
• Mahā-Kaććāna-bhaddekaratta sutta (MN 133) -- Mahā-Kaććana i jedna srećna vezanost
• Lomasakangiya-bhaddekaratta sutta (MN 134) -- Lomasakangiya i jedna srećna vezanost
• Ćula-kammavibhanga sutta (MN 135) -- Kratko izlaganje o kammi  Buda objašnjava kako kamma utiče na sreću i nesreću bića.
• Mahā-kammavibhanga sutta (MN 136) -- Dugo izlaganje o kammi. Buda otkriva neke od suptilnijih nijansi u delovanju kamme.
• Salayatana-vibhanga sutta (MN 137) -- Izlaganje o šest područja čula
• Uddesa-vibhanga sutta (MN 138) -- Izreka i razjašnjenje (odlomak)   Kako se odnositi prema spoljašnjim objektima a da um ne postane njima uznemiren i kako se usredsrediti u snažnim stanjima zadubljenja a da ne postanemo njima zarobljeni. To nije lako, ali je moguće. [pali]
• Aranavibhanga sutta (MN 139) -- Izlaganje o nesukobljavanju
• Dhātu-vibhanga sutta (MN 140) -- Analiza svojstava   Jetka priča u kojoj lutalica, tragajući za Budom, zapravo sreće Budu ne prepoznajući ga. On uviđa svoju grešku tek pošto ga je Buda poučio o četiri odrednice i šest svojstava iskustva. Izvanredna ilustracija Budine tvrdnje: "Ko god vidi Dhammu, vidi mene".
• Saćća-vibhanga sutta (MN 141) -- Izlaganje o istini
• Dakkhina-vibhanga sutta (MN 142) -- Izlaganje o ponudama

  5. Brāhma vaggo

• Anāthapindikovāda sutta (MN 143) -- Savet Anathapindiki
• Ćhannovāda sutta (MN 144) -- Savet Ćhani
• Puññovāda sutta (MN 145) -- Savet Puññi
• Nandakovāda sutta (MN 146) -- Nandakova pouka redovnicama  Nandako poučava monahinje tako što analizira sastojke bića i njihovu prolaznost  [pali]
• Ćula-Rahulovāda sutta (MN 147) -- Kratak govor o savetu Rahuli
• Ćhachakka sutta (MN 148) -- Šest šestica. Kako kontemplacija o šest čula vodi do razumevanja ne-sopstva i, na kraju, do probuđenja.
• Mahā-salayatanika sutta (MN 149) -- Dugi govor o šest čula. Kako jasno razumevanje šest čula vodi do razvijanja krila probuđenja i konačno do izbavljenja.
• Nagaravindeyya sutta (150) -- Govor Nagaravindanima  Buda objašnjava grupi bramanskih domaćina koje vrste asketa treba poštovati
• Pindapātapārisuddha sutta (151) -- Biti dostojan isprošene hrane  Buda podučava Sariputtu kako bi monah trebalo sebe da analizira kako bi postao vredan hrane koju mu daju laički sledbenici.
• Indriyabhāvanā sutta (152) -- Razvijanje svojstava. Šta ukazuje na potpuno gospodarenje čulima?

Rev. 2/1/2010
www.yu-budizam.com/canon/majjhima/index.html