Home  ---\\  Tipitaka  ---\\  Sutta pitaka  ---\\  Khuddaka nikāya  ---\\  Udana  ---\\  Kontekst ove sutte                

Udana VIII.9

Prevod Čedomil Veljačić
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Savatiju, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada poštovani Daba Malaputa otide do Blaženog i, stigavši, pokloni mu se i sede sa strane. Sedeći tako sa strane, obrati se on Blaženom: "Sada je vreme za moje potpuno oslobađanja, O Usavršeni!"

"Pa, šta misliš, Daba, da sada treba činiti."

Tada Daba Malaputa, ustavši sa sedišta, pokloni se Blaženome i, obišavši ga sa desne strane, podiže se u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru. Ušavši u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen. Onda, kada se Daba Malaputa podiže u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, kada ušavši u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži. Kao kad ghi ili ulje izgori, pa od njih ne ostane ni pepela ni gareži, isto tako kada se Daba Malaputa podiže u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, kada ušavši u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži. 

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi bi nadahnut da izrekne sledeće stihove:

Tijelo je skršeno, završene zamjedbe,
dotinjao i zadnji osjećaj;
stišale se pobude i svijest je ispunila svrhu.

Videti takođe: Ud VIII.10.

Rev. 24/12/2002
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/ud8-9.html