Home  ---\\  Tipitaka  ---\\  Sutta pitaka  ---\\  Khuddaka nikāya  ---\\  Udana  ---\\  Kontekst ove sutte                

Udana VIII.10

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Savatiju, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tu se on obrati monasima: "O Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Kada se Daba Malaputa podiže se u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, uđe u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen. telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži. Kao kad ghi ili ulje izgori, pa od njih ne ostane ni pepela ni gareži, isto tako kada se Daba Malaputa podiže u vazduh i sede skrštenih nogu visoko na nebu, u prostoru, on uđe u počelo vatre i izlazeći iz njega beše potpuno oslobođen, telo mu se zapali i potpuno sagori, tako da ne ostade od njega ni pepela ni gareži."

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi bi nadahnut da izrekne sledeće stihove:

Baš kao što pravac varnice
kad u gvožđe udari [kovačev] čekić
nije poznat dok
leteći nadaleko polako se gasi:

Isto tako ne može se opisati
mesto kud odlaze oni oslobođeni sasvim
-- prešavši bujicu 
vezanosti za čula --
oni koji uroniše u
blaženstvo nepomućeno.

Videti takođe: Ud VIII.9.

Rev. 24/2/2003
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/ud8-10.html