Home  ---\\  Tipitaka  ---\\  Sutta pitaka  ---\\  Khuddaka nikāya  ---\\  Udana  ---\\  Kontekst ove sutte                

Udana VII.4

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u Savatiju, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme većina ljudi u Savatiju bili su preterano vezani za čulna zadovoljstva. Živeli su ushićeni čulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih. Onda rano ujutro Blaženi, obukavši svoj ogrtač i ponevši posudu za hranu, otide do Savatija u prošenje hrane. On vide da je većina ljudi u Savatiju preterano vezana za čulna zadovoljstva, da žive ushićeni čulnim zadovoljstvima, naviknuti na njih, zavedeni njima, zauzdani i potpuno uronjeni u njih."

Shvatajući značenje ovoga, Blaženi bi nadahnut da izrekne sledeće stihove:

Zaslepljeni senzualnošću
prekriveni mrežom,
obavijenom velom želje,
sputani okovom nesmotrenosti
    poput ribe na udici,
idu oni ka starosti i smrti,
k'o što tele sisanče juri svojoj majci.

Videti takođe: Ud VII. 3

Rev. 24/2/2003
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/ud7-4.html