Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Khuddaka nikāya ---\\ Udana ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
-- Ovako sam čuo. Jednom je zbodom Blaženi boravio u Kosambiju, u manastiru Gosite. U to vreme su unutrašnji delovi kraljevskog parka kralja Udene bili izgoreli i pri tome je 500 žena, na ćelu sa Savamati, stradalo.
Onda u rano jutro velika grupa monaha, obukaši svoje ogrtače i noseći u ruci svoje zdele, otide u Kosambi da prose hranu. Pošto su sakupili hranu u Kosambiju, posle obroka, vratiše se iz prošlje i otidoše do Blaženoga, pa pošto su mu se poklonili tri puta, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, rekoše oni Blaženome: "Gospodine, "Unutrašnji delovi kraljevskog parka kralja Udene su izgoreli i pri tome je 500 žena, na ćelu sa Savamati, stradalo. kakvo je odredište ovih nezarešenih sledbenica? Kakav je njihovo budući put?
"Monasi, među tim nezarešenim sledbenicama bilo je onih koje su već ušle u struju, bilo je jednom povratnika i ne-povratnika [1]. Ni u jednom slučaju smrt ovih nezaređenih sledbenica neće ostati bez svog ploda."
Shvatajući značenje ovoga, Blaženi bi nadahnut da izrekne sledeće stihove:
Onome ko je zaslepljen iluzijom, ovaj svet
čini se kao da je dovoljan.
Onome ko je opsednut željom za sticanjem, nepromišljenome,
uronjenome u mrak,
on se čini večnim,
ali za onoga ko vidi,
ništa ne postoji.
Rev.
9/2/2007
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/ud7-10.html