Ovako sam
čuo. Jednom je zgodom blaženi boravio blizu Savatija u Đetinom gaju u hramu
manastira Anatapindike. U to vreme poštovani Sariputa, poštovani
Mahamogalana, poštovani Mahakasapa, poštovani Mahakaćajana, poštovani
Mahakotita, poštovani Mahakopina, poštovani Mahaćunda, poštovani Anuruda,
poštovani Revata, poštovani Devadata i poštovani Ananda su dolazili k Blaženom.
Ugledavši ove poštovane ljude, Blaženi reče monasima: ''Ovo su brahmani
koji dolaze, monasi, ovo su brahmani koji dolaze.''
Kada ovo bi
rečeno jedan od monaha koji je bio brahman po rođenju upita Blaženog:
''Kako je, poštovani gospodine, neko brahman i koje su to stvari koje nekog
čine brahmanom?''
Onda,
shvatajući značenje ovoga, Blaženi bi nadahnut da izrekne sledeće stihove:
Oni koji
su probuđeni razbili okove,
Zlo sa sebe odbacili
Uvek pažljivi –
Oni su brahmani u svetu.
