Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Khuddaka nikaya ---\\
Udana ---\\
Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Jetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. A u to vreme je Bahija živeo u Suparaki, kraj morske obale. On beše obožavan, poštovan, slavljen, uzdizan -- i beše darivan ogrtačima, hranom, prenoćištem i sredstvima za lečenje bolesti. Tada, dok je boravio u osami, ovakav tok razmišljanja javi mu se u svesti: "Tako, među onima koji su na ovome svetu arahanti ili su na putu ka stupnju arahanta, jesam li i jedan od njih?"
Tada jedan boginja koja je ranije bila krvni srodnik sa Bahijom -- samilosna, želeći mu dobro, prepoznajući u svojoj svesti onaj tok razmišljanja koji se javio i u njegovoj svesti -- otide do njega i stigavši ovako mu reče: "Ti, Bahija, niti si arahanta, niti si na putu ka stupnju arahanta. Ti čak ni ne vežbaš kako bi postao arahant ili stupio na staza ka stupnju arahanta."
"Ali ko na ovome svetu, zajedno sa njegovim božanstvima, jeste arahanta ili je na putu ka stupnju arahanta?"
"Bahija, postoji grad na severu po imenu Savati. I Blaženi -- arahant, samoprobuđeni -- živi sada u njemu. On je pravi arahant i on podučava Dhammu, koja vodi ka stupnju arahanta.
Tada Bahija, otrežnjen rečima boginje, smesta napusti Suparaku i za jedan dan i jednu noć pređe čitav put do mesta gde je Blaženi boravio kraj Savatija, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. U to vreme velika grupa monaha praktikovala je meditaciju u hodu na otvorenom. On im priđe i stigavši reče: "Gde, poštovana gospodo, boravi Blaženi -- arahant, samoprobuđeni? Želim da ga vidim."
"Otišao je u grad u prošenje hrane."
Tada Bahija žurno napusti Đetin gaj i ode u Savati, ugleda Blaženog u Savatiju kako prosi hranu -- smiren, stišan, čula umirenih, uma umirenog, spokojan i odmeren u potpunosti, usavršen, uvežban, zauzdan, čula obuzdanih. Videvši ga, približi se Blaženom i, stavši pred njega, pade ničice, glavom dodirnu stope Blaženog i reče: "Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo."
Kad to bi rečeno, Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bahija. U grad smo došli radi prošenja hrane."
Po drugi put Bahija reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo."
Po drugi put Blaženi mu odgovori: "Nije sada vreme, Bahija. U grad smo došli radi prošenja hrane."
Po treći put Bahija reče Blaženom: "Ali teško je zasigurno znati kakve opasnosti možda vrebaju život Blaženog ili kakve opasnosti možda vrebaju moj život. Poduči me Dhammi, o Blaženi! Poduči me Dhammi, o Dobro upućeni, što će mi zadugo biti na dobrobit i sposkojstvo."
"Onda bi, Bahija, trebalo sebe da vežbaš na ovaj način: U onome što vidiš treba da bude samo to što vidiš. U onome što čuješ treba da bude samo ono što čuješ. U onome što osetiš (kao miris, ukus, dodir) treba da bude samo ono što osetiš. U onome što saznaš treba da bude samo ono što saznaš. Tako treba sebe da vežbaš. Kada za tebe u onome što čuješ bude samo ono što čuješ, u onome što osetiš bude samo ono što osetiš, u onome što saznaš bude samo ono što saznaš, tada ti Bahija nećeš biti 'zbog toga'. Kada, Bahija, ti nisi 'zbog toga', tada, Bahija, nećeš biti ni 'u tome'. Kada, Bahija, niti ni 'u tome', tada, Bahija, nećeš biti ni ovde ni izvan, a ni između ta dva. Samo to jeste kraj patnje.
Saslušavši ovo kratko razjašnjenje Dhamme iz usta Blaženog, um Bahijim upravo tu i tada postade oslobođen od nečistoća, zahvaljujući prestanku prijanjanja/životne žeđi. Uputivši Bahiju ovim kratkim izlaganjem Dhamme, Blaženi otide.
A onda, nedugo pošto je Blaženi otišao, Bahiju napade krava praćeni mladim teletom i usmrti ga. Tada Blaženi, završivši prošenje hrane u Savatiju i vraćajući se praćen velikim brojem monaha, ugleda mrtvog Bahiju. Videvši to, on reče monasima: "Uzmite Bahijino telo, stavite na nosila i odnesite do mesta za kremaciju; spalite ga i podignite stupu na tom mestu. Vaš saputnik u svetačkom životu je preminuo."
"Kako vi kažete, gospodine", odgovoriše monasi. Postaviše Bahijino telo na nosila, odnesoše ga do mesta za kremaciju, spališe ga i podigoše stupu na tom mestu, a onda odoše do Blaženog i, stigavši, poklonivši mu se, sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, obratiše mu se ovim rečima: "Bahijino telo je spaljeno i stupa na tom mestu podignuta. Kakvo je njegovo odredište? Kakvo je njegovo buduće stanje?"
"Monasi, Bahija beše mudar. On je praktikovao Dhammu u skladu sa Dhammom i nije me saletao sa pitanjima u vezi sa Dhammom. Bahija, monasi, jeste potpuno oslobođen."
Shvatajući značenje ovoga, Blaženi tom prilikom uzviknu:
Tamo gde voda, zemlja, vatra i vetar oslonac nemaju:
Tu zvezde ne sijaju,
Sunce vidljivo nije,
Mesec ne izlazi,
a tame nigde nema.
I kada mudrac,
braman mudrosti svojoj zahvaljući,
upozna to sam za sebe,
tada od obličja i bezobličja,
od blaženstva i patnje,
oslobođen biva.
Rev. 3/2/2006
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/ud1-10.html