Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Khuddaka nikāya ---\\ Sutta nipata ---\\
Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju,
kao dar Dhamme
Kako je kratak život ovaj!
Za manje od stoleća umireš,
a ako i više poživiš,
ipak te starosti sustiže.Ljudi tuguju
za onim što vide kao moje,
ali ništa što se poseduje postojano nije
ništa se ne poseduje zauvek.[1]
Videvši tu razdvojenost
jednostavno kakva ona jeste
napustiti treba domaćinski život.U času smrti čovek napušta
ono što je zamišljao kao moje.
Shvatajući to, mudrac
ne treba da se priklanja
tom osećanju za moje.Baš kao što čovek ne vidi,
kad se probudi,
ono što gledao je u snu,
isto tako ne vidi on,
kada umru
-- kad istekne im životni vek --
one što dragi mu behu.Kad se vide i čuju,
ljude dozivaju imenom ovim il' onim,
ali samo ime ostaje
da odzvanja
kad smrtni čas ih odnese.Žalost, jadikovka i sebičnost
ne bivaju napušteni
među onima pohlepnim na moje,
zato mudraci
napuštajući posed,
uviđajući Sigurnost,
u beskućnike odlaze.Monah, živi povučeno,
uživa u boravištu u osami:
kažu da to mu pristaje,
njemu koji u bilo kom svetu ne bi
sopstvo ispoljio.Svuda
mudrac nezavisan
ne smatra
bilo šta primamljivim ni odbojnim.Za njega
jadikovka i sebičnost,
poput vode na lotosu belom,
ne prijanjanju.K'o što kap vode na lotosovom listu,
k'o voda na ljiljanu crvenom
što ne prijanja.tako i mudrac
ne prijanja
za ono što vidi, čuje ili oseća;jer, pročišćen,
on ne dodaje
bilo šta
onome što vidi, čuje ili oseća.I ni na koji drugi način
ne čezne on za čistotom,
jer niti poseže za strašću
a niti je odlaže.[2]
Beleške
[1] "Ništa što se poseduje postojano nije; ništa se ne poseduje zauvek" -- dva čitanja izraza, na hi santi nicca pariggaha. [Natrag]
[2] Nd.I: Arahant je jednom zauvek odbacio strast, tako da to više nikada ne mora da čini. [Natrag]
Rev. 1/11/2001
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp4-6.html