Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Khuddaka nikāya ---\\ Sutta nipata ---\\
Kontekst ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju,
kao dar Dhamme
"Otkuda su nastale
svađe, rasprave,
tužaljke, jadikovke, zajedno sa sebičnošću,
obmanom i ohološću, zajedno sa neprijateljstvom?
Otkuda su nastale?
Molim te, reci mi.""Iz onoga što nam je drago
su nastale
svađe i rasprave
tužaljke, jadikovke, zajedno sa sebičnošću,
obmanom i ohološću, zajedno sa neprijateljstvom.
Povezane sa sebičnošću
jesu svađe i rasprave.
Sa nastankom rasprava
stiže i neprijateljstvo.""A gde je uzrok
stvarima dragim na ovom svetu,
zajedno sa pohlepom što kruži svetom ovim?
I gde je uzrok
nada i zadovoljenja
u vezi sa nečijim narednim životom?""Želje su uzrok
stvarima dragim na ovom svetu,
zajedno sa pohlepom što kruži svetom ovim?
A ona je i uzrok
nada i zadovoljenja
kao cilja čovekovog u životu ovom?""A gde je uzrok
želje na ovom svetu?
I odakle su nastale
odluke, ljutnja, laži i sumnja
i sve one osobine
koje opisa Osamljenik"Ono što nazivaju
'prijatnim' i
'neprijatnim'
na ovom svetu:
u zavisnosti od toga
želja nastaje.
Videvši nastajanje i nestajanje
materijalnih oblika,
čovek donosi odluke u ovome svetu;
ljutnja, laži i sumnja,
te osobine takođe iz tog dvojstva nastaju
Čovek ispunjen sumnjom
treba da vežba da izbije na put znanja,
da bi razumeo stanja
o kojim je Osamljenik govorio. [1]"A gde je uzrok
prijatnom i neprijatnom?
I kad nečega nema, da li i onda
prijatno i neprijatno s njim u vezi postoje?
I šta je značenje
nastajanja i nestajanja
kaži mi,
šta je tome uzrok?""Čulni kontakt je uzrok
prijatnog i neprijatnog.
Kad kontakta nema,
nema ni njih.
I ideja o nastajanju i nestajanju
iz tog je uzroka nastala."A gde je uzrok kontaktu
na ovome svetu,
i otkuda vezanost i
posed nastadoše?
I čega kad nema, tad
ni moje ne postoji?
I šta kad nestane,
čulni kontakt takođe nestaje?""Uslovljen imenom i likom
jeste kontakt.
u žudnji vezanost,
posed ima svoj uzrok.
Kad žudnje nema
ni moje ne postoji.
Kad oblici nestanu
za kontakt hrane nema.""A za koga to
oblik nestaje?
Kako zadovoljstvo i bol iščezavaju?
To mi kaži.
Da um moj
ispuni znanje kako
iščezavaju.""Onaj čiji opažaji nisu ni uobičajeni
niti su neuobičajeni,
onaj koji nije ni bez opažaja
niti opaža ono što je nestalo:[2]
za onoga ko dotle stigne,
oblik nestaje --
jer umnožavanje -- klasifikovanje[3]
uzrok je opažajima.""Ono što smo pitali već si nam odgovorio.
Pitamo još samo jednu stvar,
molimo te reci nam.
Da li neki mudraci
kažu da je pročišćenje duha[4]
najviše stanje koje
dostići treba?
A neki drugi da je
nešto drugo najviše?"Neki mudraci
kažu da je pročišćenje duha
najviše stanje koje
dostići treba?
Ali neki među njima,
koji tvrde da vešti su,
podučavaju da cilj je
utrnuće životne žeđi.Razumevajući:
'I pored tog znanja, oni zavisni još su,'[5]
mudrac traga šta je to od čega zavise oni.
Uvidevši šta je to,
on se u rasprave ne upušta,
više se ne preporađa,
prosvetljen biva"
Beleške
1. Kao što ukazuju drugi delovi ove pesme (videti belešku 5, niže), ostvarenje cilja se ne meri količinom znanja, već je znanje neophodan deo puta ka cilju.[Natrag]
2. Prema Nd. I, ovaj odlomak opisuje četiri nematerijalna zadubljenja, ali pošto prva tri među nematerijalnim zadubljenjima uključuju opažanje (beskrajni prostor, beskrajna svest i ništavilo), samo četvrto od nematerijalnih zadubljenja -- sfera ni opažanja ni neopažanja -- uklapa se u ovaj opis. [Natrag]
3. Umnožavanje -- klasifikovanje (papañca-sankha): Sklonost uma da učitava razlike i nijanse čak i u najjednostavnija iskustva sadašnjeg trenutka, podstičući tako stavove koji mogu završiti u sukobu. Kao što Sn IV.14 ukazuje, koren tih klasifikovanja jeste opažaj: "Ja sam mislilac." Radi daljeg razmatranja ovoga videti belešku 1 uz taj govor i uvod u MN 18. [Natrag]
4. "Duh" jeste uobičajen prevod pali reči yakkha. Prema Nd.I, međutim, u ovom kontekstu reč yakkha znači osobu, individuu, ljudsko biće ili živo biće. [Natrag]
5. Drugim rečima, mudrac zna da obe grupe iz prethodne strofe pogrešno smatraju da im je znanje merilo napretka, ne uočavajući zavisnost koja još uvek postoji u tom njihovom znanju. Mudraci iz prve grupe pogrešno poistovećuju iskustvo ni opažanja ni neopažanja sa konačnim ciljem i otuda su oni još uvek zavisni od tog stupnja koncentracije. Mudraci u drugoj grupi, činjenicom da tvrde da jesu vešti, pokazuju da još uvek postoji latentna obmana u njihovom iskustvu koja je samo nalik probuđenju. i da nisu potpuno oslobođeni prijanjanja. Obe grupe, pak, još uvek zadržavaju pojam "duha" koji se pročišćava tokom procesa dostizanja pročišćenja. Kada ove zavisnosti jednom uoči, mudrac više nema želju za raspravom i za nastajanjem ili nestajanjem. Na taj način znanje jeste sredstvo da se stigne do cilja, ali se ostvarenje tog cilja ne meri i nije definisano pomoću tog znanja. [ Natrag]
Videti takođe: DN 21; MN 18; Sn V.14
Rev. 25/8/2001
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp4-11.html