Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta
pitaka ---\\ Khuddaka nikāya ---\\ Kontekst
ove sutte
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju,
kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Onda velika grupa bramana iz čitave zemlje Kosala, onemoćalih, ostarelih, na izmaku snaga, poodmaklih godina, otide do mesta na kojem je boravio Blaženi i veoma se obradovaše kada ga videše. Razmenivši prijateljske pozdrave, oni sedoše sa strane i upitaše Blaženog: "Poštovani Gotamo, da li današnji bramani ispunjavaju svešteničke dužnosti isto onako kao i bramani u drevna vremena?"
"Današnji bramani ne ispunjavaju svešteničke dužnosti isto onako kao i bramani u drevna vremena."
"Bilo bi lepo od učitelja Gotame ako bi nam to pobliže objasnio."
Buda: "Mudraci drevnih vremena posedovali su samokontrolu i obuzdan um, napustili su zadovoljstva pet čula, vodili život na vlastitu dobrobit.
Bramani drevnih vremena nisu posedovali stoku, ni zlato niti žitarice. Znanje je za njih bilo zlato i žitarice. i oni su štitili to božansko blago.
Koja god da je za njih pripremljena hrana bila ostavljena na pragu – smatrali su je pripremljenu sa dovoljno predanosti za takve tragače.
Imućni ljudi is oblasti i iz drugih zemalja darivali su takve bramane odećom različitih boja, ležajima i boravištima.
Bramani nisu bivali ni povređeni ni poraženi. Štitila ih je vrlina. Niko im se nije suprotstavljao na vratima bilo kog domaćinstva.
Nekada su bramani praktikovali celibat od mladosti do svoje četrdeset osme godine. Bili su obuzeti traganjem za znanjem i ispravnim ponašanjem.
Bramani nisu stupali u veze sa tuđim ženama, niti su kupovali ženu. Odgajeni u međusobnoj ljubavi, poštovali su jedni druge.
Bramani nisu imali kontakt sa drugim ženama, sem onih kojima je prestala menstruacija i ne u drugo vreme osim propisanog.
Hvalili su čestitost, moralnost, poštenje, blagonaklonost, suzdržljivost, blagost, nenasilje i izdržljivost.
Ukoliko je postojao neki braman sa velikim uticajem, koji je bio najplemenitiji među njima, čak i on je bio čedan i nije ni u snu pomišljao na seksualni odnos.
Tako su neki mudraci, sledeći njegova pravila, hvalili čestitost, moralnost i izdržljivost.
Isprosivši pirinač, ležaje, odeću, buter, ulje i skupši sve to na dozvoljen način, oni su nudili te stvari kao žrtvu, a nisu radi žrtvovanja ubijali krave.
Krave, od kojih dobijamo lekovite stvari, naši su veliki prijatelji, poput naših majki, očeva, braće i drugih rođaka.
One daju hranu, snagu, lepotu, zdravlje – znajući za te dobrobiti, bramani nisu ubijali stoku.
Bramani su bili skladni, lepo građeni, naočiti i poštovani, veoma privrženi svojim dužnostima i budno motrili na ono što treba činiti i ono što ne treba činiti. I sve dotle dok je tako živela, ta zajednica je napredovala u ovome svetu.
Ali kada su počeli da gledaju na bezvredne stvari kao što su bogatstvo ili okićene žene, dogodila se promena u njima.
Bramani počeše da priželjkuju velika uživanja ljudi okruženih krdima stoke, gomilom lepih žena, kočijama sa dobro uvežbanim konjima, dekorisanim divnim zavesama, i kućama i boravištima skladno sagrađenima.
Sastavivši himne, oni otidoše do kralja Okake i rekoše mu: "Ti posedujeh mnoga bogatstva; predaj nama svoj ogroman imetak, predaj nama svoje nepregledno bogatstvo."
Onda kralj, gospodar bojnih kočija, ubeđen rečima bramana, obavi žrtveni obred sa konjima, žrtveni obred sa ljudima, vodeni ritual i žrtveni obred sa pićem. Obavivši ova četiri rituala, predade on bogatstvo bramanima.
Stoku, ležajeve, odeću, ukrašene žene, dobro građena kola što ih vuku rasni konji i prekrivače divno izvezene.
Prekrasne konje, divno građene kuće, skladišta puna plodova – sva ta bogatstva predade bramanima.
A pošto su tako zadobili bogatstva, oni poželeše da ga još uvećaju; i obuzeti lakomošću, pohlepa u njima postade još veća. Sastaviše himne i ponovo odoše do Okake.
'Poput vode, zemlje, zlata i žitarica – tako je i stoka neophodan dodatak živim bićima. Zato, predaj nama svoj ogroman imetak, predaj nama svoje nepregledno bogatstvo.'
Onda kralj, gospodar bojnih kočija, ubeđen rečima bramana, naredi da se ubije više stotina hiljada grla stoke i prinesu kao žrtve.
Ni svojim nogama ni svojim rogovima te krave nisu nikoga povredile, poslušne poput jagnjadi i dajući svakodnevno vedra mleka. A kralj ih, vezavši ih za rogove, pokla mačevima.
Tada bogovi, preci, Indra, titani i demoni povikaše dok su mačevi udarali po kravljim vratovima: 'To je nepravda!'
U drevna vremena postojale su samo tri bolesti: želja, glad i truljenje; ali zahvaljujući ubijanju životinja, one se umnožiše na devedeset osam.
Ova stara nepravda došla je po svoje. Nevine krave behu ubijene. A sveštenici što su ih žrtvovali izgubiše vrlinu.
Tako na ovu staru, lošu praksu gledaju mudri. I gde god takvu praksu vide, ljudi okrivljuju sveštenike.
Tako ispravno ponašanje bi uništeno, radnici i trgovci behu razdvojeni, ratnici behu razdvojeni. Žene odbaciše svoje muževe.
Ratnici, bramani i drugi koji su štitili svoje kaste, odbaciše svoju kastu i potpadoše pod uticaj čulne želje."
Kad ovo bi rečeno, imućni bramani ovako rekoše Budi: ""Izvanredno, poštovani Gotamo, izvanredno, poštovani Gotamo! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimamo utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka nas poštovani Gotama prihvati kao svoje sledbenike koji, od danas pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!"
Rev. 21/8/2000
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp2-7.html