Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka
---\\ Khuddaka nikāya ---\\ Kontekst Itivuttake
---\\ Itivuttaka
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite pohlepu kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Pohlepa zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
sve žudeći:
prepoznajući tu pohlepu,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
2.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite mržnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Mržnja zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
uzrujana:
prepoznajući tu mržnju,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
3.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite obmanutost kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Obmanutost zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
zbunjena:
prepoznajući tu obmanutost,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
4.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite ljutnju kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Ljutnju zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
razjarena:
prepoznajući tu ljutnju,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
5.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite prezir kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Prezir zahvaljujući kojem
bića stižu na loše odredište,
ohola:
prepoznajući taj prezir,
oni sa jasnim uvidom ga
napuštaju.
Napuštajući ga,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
6.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Napustite jednu osobinu, monasi, i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka. Koja je to jedna osobina? Napustite sujetu kao svoju osobinu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratka."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Sujeta zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
gordeći se:
prepoznajući tu sujetu,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
7.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo Sve*, čiji um od njih nije pročišćen, koji ih nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo Sve, čiji um je od njih pročišćen, koji ih je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Znajući Sve
iz svih uglova,
neuznemireni
zaista ničim:
taj je, jasno shvativši
Sve,
prevazišao zaista
svaku patnju.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[*Beleška: "Sve" = šest čula (oko, uvo, nos, jezik. koža i um) i njima odgovarajući objekti. Oni pokrivaju apsolutno svako iskustvo koje se može opisati.]
8.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo sujetu, čiji um od nje nije pročišćen, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo sujetu, čiji um je od nje pročišćen, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Ljudi su
obuzeti sujetom
sputani sujetom
ushićeni preporađanjem.
Ne shvatajući sujetu,
oni se iznova rađaju.Ali oni koji, napustivši sujetu,
njenim razaranjem jesu oslobođeni,
raskinuvši okov sujete,
nadilaze
svaki drugi okov.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
9.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo pohlepu, čiji um od nje nije pročišćen, koji je nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo pohlepu, čiji um je od nje pročišćen, koji ju je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Pohlepa zahvaljujući kojoj
bića stižu na loše odredište,
sve žudeći:
prepoznajući tu pohlepu,
oni sa jasnim uvidom je
napuštaju.
Napuštajući je,
oni nikad u ovaj svet ne stižu
više.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
13.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, onaj ko nema potpuno znanje i koji nije do kraja razumeo mržnju... obmanutost... ljutnju... prezir, čiji um od njega nije pročišćen, koji ga nije napustio, nije u stanju da stigne na kraj patnje. Ali onaj ko ima potpuno znanje i koji je do kraja razumeo mržnju... obmanutost... ljutnju... prezir, čiji um je od njega pročišćen, koji ga je napustio, u stanju je da stigne na kraj patnje."
[Stihovi za ove govore su identični sa stihovima u govorima 2-5.]
14.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku -- prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga rađanja i umiranja -- kao što je to prepreka neznanja. Noseći breme neznanja, ljudi neprekidno kruže u krugu rađanja i umiranja."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Nijedna druga stvar
ne navodi ljude
da tumaraju bez prekida, danju i noću,
kao kada su zavedeni
obmanom.
ALi oni koji, napustivši obmanu,
probiju gusti mraj
ne tumaraju više.
Klica patnje u njima iščupana je.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
15.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku -- prepreku izbavljenju ljudi iz neprekidnog kruga rađanja i umiranja -- kao što je to prepreka želje. Noseći breme želje, ljudi neprekidno kruže u krugu rađanja i umiranja."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Sa željom kao pratiocem, čovek
tumara,dugo, dugo.
Ni u ovom stanju ovde
niti bilo gde drugde
ne prevazilazi on
to tumaranje.
Znajući za zamku --
da za željom odmah patnja stupa --
oslobođen želje,
lišen vezivanja,
pažljiv, monah
živi svoj život samotnika.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
16.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"U mogledu unutrašnjih faktora, ne vidim nijedan drugi pojedinačan faktor koji, kao odgovarajuća pažnja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobađanju od okova. Monah koji valjano postupa, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Odgovarajuća pažnja
kao kvalitet
monaha koji vežba:
ništa drugo
ne doprinosi toliko
dostizanju najvišeg cilja.
Monah, dobro usmeren,
stiže na kraj patnje.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
17.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"U mogledu spoljašnjih faktora, ne vidim nijedan drugi pojedinačan faktor koji, kao prijateljstvo sa ljudima dostojnim poštovanja, toliko donosi monahu dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, ali je i dalje na putu ka oslobađanju od okova. Monah koji je prijatelj sa ljudima dostojnim poštovanja napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Monah koji je prijatelj
sa ljudima dostojnim poštovanja
-- koji je predusretljiv, ispunjen poštovanjem,
čini ono što mu ti prijatelji svetuju --
sabrana, budan,
primiče se korak po koram
zbacivanju svih okova.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
18.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na štetu i nesreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Rascep u sanghi. Kada se sangha podeli, nastaju međusobne svađe, nastaje međusobno vređanje, udruživanje jednih protiv drugih, udaljavanje jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] potpuno gube poverenje, dok neki od onih koji su puni poverenja postaju drugačiji."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Osuđen je za čitav eon
na lišavanje,
na pakao:
onaj ko je izazvao rascep u sanghi.
Uživajući u deljenju,
nerazborit --
lišen je
prilike da zbaci okove.
Razdelivši sanghu na grupe,
kuva se on čitav eon
u paklu.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[Videti Iti 89]
19.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit i sreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Jedinstvo u sanghi. Kada je sangha jedinstvena, nema međusobnih svađa, nema međusobnog vređanja, nema udruživanja jednih protiv drugih, nema udaljavanja jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] stiču veće poverenje, dok kod od onih koji imaju poverenja ono postaje još čvršće."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Blaženo je jedinstvo u sanghi.
Onaj ko doprinosi tom skladu --
uživjući u skladu,
razborit --
nije lišen prilike da zbaci okove.
Unevši jedinstvo u sanghu,
uživa on čitav eon
na nebu.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
20.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Ima slučajeva kada je nekoj osobi um iskvaren. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi ona završila u paklu.' A zašto? Zato što je njezin um iskvaren. Zbog iskvarenosti uma ima slučajeva kada se bića -- posle sloma tela, posle smrti -- preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Znajući za slučaj
osobe iskvarenog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila u paklu
zato što joj je um iskvaren --
kao kad bi je neko poneo
i postavio tamo.
Zbog iskvarenosti uma
bića odlaze
na loše odredište.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
21.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Ima slučajeva kada je neka osoba čistog uma. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: 'Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi se ona našla na nebu.' A zašto? Zato što je njezin um čist. Zbog čistote uma ima slučajeva kada se bića -- posle sloma tela, posle smrti -- preporađaju u nebeskom svetu."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Znajući za slučaj
osobe čistog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila na nebu
zato što joj je um čist --
kao kad bi je neko poneo
i postavio tamo.
Zbog čistote uma
bića odlaze
na dobro odredište.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
22.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Monasi, ne plašitete se hvalevrednih postupaka. To je drugi način da kažemo šta je blaženo, poželjno, šta odobrovoljuje, ohrabruje, bodre -- tj. hvalevredni postupci. Znam da sam, dugo čineći hvalevredne postupke, isto tako dugo doživljavao poželjne rezultate koji odobrovoljuju, ohrabruju, bodre. Razvijajući u umu dobru volju tokom sedam godina, potom se sedam eona skupljanja i širenja nisam vraćao u ovaj svet. Tokom eona skupljanja, išao sam u područje snažnog blistavila. Tokom eona širenja preporađao sam se u praznom Brahminom boravištu. Tamo sam bio veliki brahman, nepobedivi pobednik, svevideći i posednik moći. Tada sam trideset šest puta bio Sakka, gospodar bogova. Više stotina puta bio sam kralj, svemoćni car što okreće točak Zakona, pravedni kralj Dhamme, osvajač sva četiri kraja sveta, što potpuno vlada unutrašnjošću, opremljen sa sedam blaga* -- a da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. Tada mi se ova misao javila: 'Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć?' Tada mi se ova misao javila: 'Ovo je plod [tri vrste] mojih postupaka, rezultat tri vrste postupaka, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć: to su velikogušnost, samokontrola i uzdržavanje'."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Vežbaj se u hvalevrednim postupcima
što donose dugotrajno blaženstvo --
razvijaj velikodušnost,
skladan život,
um ispunjen dobrom voljom.
Razvijajući te
tri stvari
koje donose blaženstvo,
mudrac se preporađa
u svetu blaženstva
nepomućenog.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
[*Beleška: Tih sedam blaga su božanski točak, savršeni dragulj, savršeni konj, savršena žena, savršeni čuvar trezora, savršeni savetnik.]
23.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Ovaj jedan kvalitet, ako se razvija i neguje, stavlja nam obe vrste nagrade u ruku: nagradu u ovom životu i nagradu u životima koji dolaze. Koji je to jedan kvalitet? Pažljivost u očuvanju pozitivnih osobina. Taj jedan kvalitet, ako se razvija i neguje, stavlja nam obe vrste nagrade u ruku: nagradu u ovom životu i nagradu u životima koji dolaze."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Hvale je vredna pažljivost, mudrost,
čineći hvalevredna dela.
Kad si pažljiv, mudar,
postižeš obe vrste nagrade:
nagradu u ovom životu,
i nagradu u životima koji dolaze.
Prokrčivši sebi put ka dobrobiti,
tad nazivaju te prosvetljenim,
mudrim.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
24.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Ako bi jedna osoba lutala i preporađala se čitav eon, ostavila bi za sobom čitav lanac kostiju, gomilu kostiju, hrpu kostiju, visoku poput ove planine Vepule, ako bi ih samo neko sakupio na gomilu i ta gomila ostala nerazorena."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Skup kostiju
samo jedne osobe
tokom jednog eona
činio bi hrpu
ravnu planini,
tako reče veliki mudrac.
(Objasnio je da bi to bila
velika planina Vepula
na severu od Orlovog vrha
u planinskom masivu
zemlje Māgadhe.)
ALi kada takva osoba uvidi
s pravim razumevanjem
četiri plemenite istine --
patnju,
nastanak patnje,
prestanak patnje,
i plemeniti osmostruki put,
stazu što vodi smirenju od patnje --
ponovo se rodivši
još najviše sedam puta, tada,
odbacivanjem svih okova,
stiže ona na kraj
patnje.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
25.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Za osobu koja zgreši u jednoj stvari, kažem vam, ne postoji loše delo koje neće učiniti. Koja je to jedna stvar? Ova: smišljena laž."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Osoba koja laže,
koja zgreši u ovoj jednog stvari,
ne obazirući se na svet koji dolazi posle:
ne postoji loše delo
koje ne može učiniti.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
26.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Kada bi bića znala, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona ne bi jela a da ne daju, niti bi i trunka sebičnosti uprljala njihove umove. Čak i da im je to poslednji zalogaj, posle komad, ne bi jela a da ne dele, ako bi bilo nekog da primi njihov dar. Ali pošto bića ne znaju, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona jedu a da ne dele. Sebičnost im prlja umove."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Kada bi bića znala
šta je veliki mudrac rekao,
kako deljenje sa drugim
donosi tako veliki plod,
tada bi, ukljanjajući mrlju sebičnosti
blistavom svesnošću,
kada dođe vreme
darivala plemenite,
jer poklon donosi veliki plod.
Donoseći hranu
kao ponudu
onima koji su te ponude vredni,
mnogi donosioci, kada odu sa ovoga sveta,
iz ljudskog oblika,
odlaze
na nebo.
Oni, obrevši se tamo
na nebu,
uživaju,
preplavlkeni čulnim užicima.
Nesebični, oni
baštine rezultat svoje
velikodušnosti.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
27.
Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:
"Sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadišavši ih -- sija, blista i zrači.
Baš kao što svetlost svih zvezda nije ravna ni jednoj šesnaestini Meseca, kao što Mesec -- nadišavši ih -- sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadišavši ih -- sija, blista i zrači.
Baš kao što u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, kad je nebo čisto i bez oblaka, sunce, penjući se po nebu, osvaja svemir uronjen u tamu, sija, blista i zrači, isto tako, sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadišavši ih -- sija, blista i zrači.
Baš kao što u mraku pred svitanje jutarnja zvezda sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja -- nadišavši ih -- sija, blista i zrači."
Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:
Kada neko razvija -- sabran --
dobru volji bezgranično,
okoi mu spadaju,
kad ugleda kraj
gomilanju.Ako neiskvarenog uma
osećate dobru volju
makar i za
samo jedno
biće,
postajete od toga bolji.
Ali plemeniti stvarajući
um pun saosećanja
za
sva
bića,
toliko više zasluga stiču.Kraljevski vidovnjaci, što osvojiše zemlju
udružujući se s drugim bićima,
neprestano izvode žrtvovanja:
žtvovanje konja, žrtvovanje ljudi,
tiruale sa vodom, rituale sa soma pićem,
i "neograničene,"
ali sve to nije ravno
ni jednoj šesnaestini
dobro razvijenog uma dobre volje --
kao ni sva sazvežđa,
jednoj šesnaestini
Mesečeve svetlosti.Onaj ko niti ubija
niti navodi druge da ubijaju,
koji niti osvaja,
niti navodi druge da osvajaju,
dobre volje za sva bića,
nema ni trunke neprijateljstva ni prema kome
zaista.Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.
Rev. 4/4/2011; Rev. 21/8/2006
www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/iti1.html