Anguttara nikāya

Zbirka "brojčano grupisanih" govora

Anguttara nikāya, četvrti deo Sutta pitake, sastoji se od sutta raspoređenih u jedanaest knjiga (nipata) prema brojčanom sadržaju. Na primer, prva nipata -- "Knjiga jedinica" -- sadrži sutte koje obrađuju nešto čega ima samo jedno; druga nipata -- "Knjiga dvojki" -- sadrži sutte u vezi sa parovima stvari (na primer, sutta o smirenosti i uvidu, druga o dvoje ljudi kojima nikada ne možemo dovoljno da se odužimo [roditeljima], zatim o dve vrste sreće itd.); treća nipata sadrži sutte u vezi sa tri stvari (na primer, sutta o tri vrste hvale vrednih postupaka; druga o tri vrste prekršaja i tako dalje).

Na prvi pogled ovo može izgledati kao prilično cepidlačka i nepotrebna klasifikacija, ali ona se zapravo često pokazuje kao veoma korisna. Na primer, ako se nejasno sećate da je neko nešto rekao o pet predmeta vrednih svakodnevne kontemplacije i želeli biste da otkrijete originalni odlomak u kanonu, mogli biste da traganje počnete sa "Knjigom petica" u Anguttari. 

• Važnije sutte označene su znakom
• Sutte su uglavnom prevedene sa engleskog, a one prevedene sa palija označene su sa [pali]

Odabrane sutte iz Anguttara nikāye

Sadržaj

1. Knjiga jedinica -- Ekaka nipata
2. Knjiga dvojki -- Duka nipata
3. Knjiga trojki -- Tika nipata
4. Knjiga četvorki -- Catukka nipata
5. Knjiga petica -- Pancaka nipata
6. Knjiga šestica -- Chakka nipata
7. Knjiga sedmica -- Sattaka nipata
8. Knjiga osmica -- Atthaka nipata
9. Knjiga devetki -- Navaka nipata
10. Knjiga desetki -- Dasaka nipata
11. Knjiga jedanaestica -- Ekadasaka nipata

1 - Knjiga jedinica -- Ekaka nipata

• I Rupadi vaggo (AN I.1-10) -- O oblicima Ne postoji ništa što tako zaokupi um muškarca kao što je to telo žene. [pali]
• II Nivaranappahana vaggo (AN I.11-20) -- Uklanjanje prepreka Pet je prepreka na putu, ali i pet načina kako da ih uklonimo. [pali]
• III Akammaniya vaggo (AN I.21-30) -- Neprilagodljivo Ne postoji ništa tako neprilagodljivo kao što je neizvežban um. [pali]
• IV Adanta vaggo (AN I.31-40) -- Neukroćen um Ne postoji ništa što tako sigurno vodi ka nesreći kao neukroćen um. [pali]
• V Panihita accha vaggo (AN I.41-50) -- Vrlo blistav Velika je razlika između bistrog i zamućenog uma. [pali]
• VI Accharasanghata vaggo (AN I.51-60) -- U trenutku Neznalica ne može čak ni da vidi kada je um zatamnjen nečistoćama. [pali]
• VII Viriyarambha vaggo (AN I.61-70) -- Ulaganje napora Marljivost donosi još nenastale dobre stvari i uklanja već nastale
  loše stvari. [pali]
• VIII Kalyanamitta vaggo (AN I.71-80) -- Dobri prijatelji Dobitak mudrosti je najveći dobitak. [pali]
• IX Pamada vaggo (AN I.81-97) -- Nepažljivost Nepažljivost je najveća nesreća. [pali]
• X Dutiya-pamada (Ađđhatika) vaggo (AN I.98-139) -- Ponovo o nepažljivosti Posmatrajući nečije unutrašnje stanje, nema nijedne druge stvari koja vodi do tako velike dobrobiti kao što je to umerenost. [pali]
• XI Adhamma vaggo (AN I.140-149) -- Pogrešno učenje Ono što nije učenje ne predstavljajte kao ispravno učenje. [pali]
• XII Anapatti vaggo (AN I.150-169) -- Bez prekršaja discipline Ono što je prekršaj discipline ne predstavljajte kao da nije prekršaj. [pali]
• XIII Ekapuggala vaggo (AN I.170-187) -- Jedan čovek  Jedan čovek kada se rodi u ovom svetu, rađa se na dobrobit mnogih. [pali]
• XIV Etadagga vaggo (AN I.188-267) -- Taj je prvi  Top lista najistaknutijih Budinih učenika, učenica i laičkih sledbenika i sledbenica. [pali] 
• XV Atthana pali (AN I.268-295) -- Nemoguće  Ako imamo ispravno razumevanje, nemoguće je da ono što je prolazno vidimo kao trajno. [pali]
• XVI Ekadhamma pali (AN I.296-327) -- Jedna jedina stvar Pogrešno razumevanje šteti umu kao nijedna druga stvar. [pali]
• XVII Pasadakaradhamma vaggo (AN I.366-381) -- Stvar koja donosi radost   [pali]
• XVIII Aparaaććharasanghata vaggo (AN I.382-562) -- Nijedna druga stvar   [pali]
• XIX Kayagatasati vaggo (AN I.563-599) --
• XX Amata vaggo (AN I.600-611) --

2 - Knjiga dvojki -- Duka nipata

• I Kammakarana vaggo (AN II.1-10) -- Telesna kazna Govor o posledicama loših dela daje zapravo jednu sumornu listu raznih mučenja primenjivanih pri telesnom kažnjavanju prestupnika u Budino vreme. [pali]
• II Adhikarana vaggo (AN II.11-21) -- Razmatranje Treba napustiti ono što je štetno i razvijati ono što je korisno. [pali]
• III Bāla vaggo (AN II.21-32) -- Budala O dve vrste budala i dve vrste mudraca. [pali]
• IV Samaćitta vaggo (AN II.33-42) -- Uravnoteženost uma U sutti 38 Mahākaccāna objašnjava nekom bramanu zašto se ljudi, pa čak i askete, međusobno svađaju.
• V Parisa vaggo (AN II.43-52) -- Zajednice Kad se monasi okupljaju, kakvi treba da budu? [pali]
• VI Puggala vaggo (AN II.53-64) -- Bića Koji su ljudi na korist ovome svetu? [pali]
• VII Sukha vaggo (AN II.65-77) -- Sreća Postoji više vrsta sreće, ali koja je od njih najveća? [pali]
• VIII Sanimitta vaggo (AN II.78-87) -- Na osnovu znaka Na osnovu čega sve nastaju loša stanja uma? [pali]
• IX Dhamma vaggo (AN II. 88-98) -- Stvari [pali]
• X Bāla vaggo (AN II. 99-118) -- Budala [pali]
• XI Āsāduppajaha vaggo (AN II. 119-130) -- Želje koje je teško napustiti [pali]
• XII Āyāćana vaggo (AN II. 131-141) --
• XIII Dāna vaggo (AN II. 142-151) --
• XIV Santhāra vaggo (AN II. 152-163) --
• XV Samāpatti vaggo (AN II. 164-180) --
• XVI Kodhapeyyālam (AN II. 181-190) --
• XVII Akusalapeyyālam (AN II. 191-200) --
• XIX Vinayapeyyālam (AN II. 201-230) --
• XX Rāgapeyyālam (AN II. 231-246) --

3 - Knjiga trojki -- Tika nipata

• I Bala vaggo (AN III.1-3) -- Budala   Kako razlikovati mudrog čoveka od budale? [pali]

II Rathakāra vaggo (AN III.11-20)

• Ćakkavatti sutta (AN III.14) -- Vladar sveta Čak i najveći vladar ima još jednog vladara pored sebe, sa kojim deli vlast. Kojeg?
• Rathakara (Sacetana) sutta (AN III.15) -- Kolar Buda se priseća prethodnog života kada je bio kolar "vešt u obradi drveta". Sada, kao Buda, vešt je u obradi misli, reči i dela.
• Devaloka sutta (AN III.18) -- Božanski svet Za monahe ni preporađanje u nebeskom svetu nije razlog što žive životom vrline. [pali]
• Pathamapapanika sutta (AN III.19) -- Prvi govor o trgovcu Poredeći trgovca i monaha, Buda pokazuje kako se napreduje u imetku ili vrlini, a kako ne. [pali]

III Puggala vaggo (AN III.21-30)

• Gilāna sutta (AN III.22) -- Bolesnici Buda poredi podučavanje Dhammi sa lekarskom terapijom.
• Vađirūpama sutta (AN III.25) -- Poput dijamanta Koji su tipovi ljudi prema njihovoj sposobnosti da proniknu u istinu Učenja?.

IV Devadūta vaggo (AN III.31-40)

• Sāriputta sutta (AN III.33) -- Govor Sāriputti "Neću se upuštati u bilo šta što stvara "ja" i "moje". Tako Buda savetuje svog najboljeg učenika 
• Nidāna sutta (AN III.34) -- Govor o uzrocima Postupak (kamma) koji učini arahant ne donosi bilo kakav plod. Ova sutta objašnjava zašto. 
• Hatthaka sutta (AN III.35) -- Govor Hatthaki (O lagodnom snu u hladnoj šumi) Je li udoban dom najbolja garancija za dobar san? 
• Devadūta sutta (AN III.36) -- Božanski glasnici Je li udoban dom najbolja garancija za dobar san? 
• Sukhamāla sutta (AN III.39) -- Izobilje Buda opisuje uvide koji su ga kao mladića naveli da ode u beskućnike i kako ti uvidi mogu uticati i na naše živote. 
• Adhipateyya sutta (AN III.40) -- Vladajući principi Buda opisuje tri vladajuća principa koja naše praktikovanje Dhamme održavaju na pravom putu. Ali pazite, nema mesta na kojem se možemo sakriti od svojih loših postupaka!

V Cūla vaggo (AN III.41-51)

• Sammukhībhāva sutta (AN III.41) -- Suočavanje [pali]
• Tithāna sutta (AN III.42) -- Susret [pali]
• Pandita sutta (AN III.45) -- Mudrac [pali]
• Sankhatalakkhana sutta (AN III.46) -- Obeležja uslovljenoga [pali]
• Asankhatalakkhana sutta (AN III.47) -- Obeležja neuslovljenoga [pali]

VI Brāhmana vaggo (AN III.52-60)

• Pathama-dvebrāhmana sutta (AN III.52) -- Dva bramana (1) 
  Dutiya-dvebrāhmana sutta (AN III.53) -- Dva bramana (2) Buda nudi savet dvojici starih bramana, koji se prbližavaju koncu života.
• Aññatarabrāhmana sutta (AN III.54) -- Govor jednom bramanu Dhamma je vidljiva ovde i sada.
• Nibbuta sutta (AN III.56) -- Ohlađen Nibbana je vidljiva ovde i sada.
• Vaććhagotta sutta (AN III.58) -- Govor Vaććhagotti (O velikodušnosti) Svaki naš akt velikodušnosti donosi zaluge, no neki ipak više od drugih.
• Sangārava sutta (AN III.61) -- Govor Sangāravi Svaki .

VII Mahā vaggo (AN III.62-70)

• Titthāyatanādi sutta (AN III.62) -- Zastranjivanje Buda objašnjava kako tri uobičajena stanovišta o bolu i zadovoljstvu, ako ih sledimo do krajnjih logičkih konsekvenci, mogu voditi u neaktivan život. Zatim pokazuje kako bol i zadovoljstvo zapravo nastaju i kako mogu biti prevaziđeni. 
• Kālāma sutta (AN III.65) -- Pouka Kalamama Čuveni govor u kojem Buda objašnjava grupi skeptika kriterijume za prihvatanje nekog učenja i podstiče ih da u zaključivanju koriste sopstveni razum i iskustvo. 
• Salha sutta (AN III.66) -- Razgovor sa Salhom Arahant Nandaka razgovara sa laikom Salhom i počinje od elementarnih principa, da bi stigao sve do prirode stanja arahanta. [pali]
• Muluposatha sutta (AN III.70) -- Temelji dana predanosti (uposatha) Buda objašnjava Visaki, nezaređenoj sledbenici, pravi i pogrešan način poštovanja praznika uposatha. One koji ga na pravi način poštuju sigurno očekuje nebeska nagrada.

VIII Ānandavaggo (AN III.71-80)

• Ćhanna sutta (AN III.71) -- Razgovor sa lutalicom Ćhanom Ananda upućuje Ćhanu kako da izbegne mentalne nečistoće strasti, odbojnosti i obmanutosti.
• Ađivaka sutta (AN III.72) -- Razgovor sa sledbenikom fatalista Ananda daje vešt odgovor na pitanje: "Čije učenje je ispravno? Čija praksa je ispravna?"
• Sakka sutta (AN III.73) -- Sagovorniku iz plemena Sakja Mahanama iz plemena Sakja pita Budu: "Šta dolazi prvo: koncentracija ili mudrost?" Ananda odgovara u Budino ime, jer se ovaj oporavlja od bolesti.
• Silabbata sutta (AN III.78-87) -- Pravilo i praksa Jesu li religiozni putevi plodonosni? Odgovara Ananda.

IX Samana vaggo (AN III.81-92)

• Sikkha sutta (AN III.88) -- Vežbanja (1)
  Sikkha sutta (AN III.89) -- Vežbanja (2). Buda sumira tri vida praktikovanja Dhamme koja treba razvijati.

X Lonakapalla vaggo (AN III.93-103)

• Aććayika sutta (AN III.93) -- Neodložnost Baš kao što zemljoradnik ne može tačno predvideti kada će plod biti zreo, ni mi ne možemo predvideti kada će doći probuđenje. Zato, samo uporno nastavite sa svojom praksom, a ostalo će doći samo po sebi.
• Āđānīya sutta (AN III.97) -- Dobre pasmine (1) [pali]
• Āđānīya sutta (AN III.98) -- Dobre pasmine (2) [pali]
• Āđānīya sutta (AN III.99) -- Dobre pasmine (3) Buda poredi kvalitete kraljevskog konja dobre pasmine sa kvalitetima monaha. [pali]
• Lonaphala sutta (AN III.101) -- Grumen soli Koristeći nekoliko nezaboravnih poređenja, Buda objašnjava zašto posledice nemoralnih dela mogu izgledati teže za jednog čoveka nego za drugog. Pouka: jačajte svoju vrlinu! 
• Pamsudhovaka sutta (AN III.102 - I-X) -- Ispirač nečistoće
• Nimitta sutta (AN III.103 - XI-XV) -- Teme. U ove dve sutte Buda nas poziva da svoj um vežbamo sa više veštine, pročišćujući ga kao što zlatar pročišćuje rudu zlata. Pročišćenjem, kao usputni efekti, javljaju se u nama i tzv. natpirodne moći. 

XI Sambodha vaggo (AN III.104-113)

• Kuta sutta (AN III.110) -- Vrh krova  Kada je um zaštićen, svi naši postupci -- i njihovi rezultati -- takođe se zaštićeni. Kada nije, postaje čangrizav i trune.
• Pathamanidana sutta (AN III.112) -- Osnovni uzrok (1)   Kako nastaju postupci koji vode ka patnji, kako nastaju postupci koji vode ka sreći? [pali]

XII Āpāyika vaggo (AN III.114-123)

• Moneyya sutta (AN III.120) -- Pronicljivost Buda opisuje tri oblika mudrosti: telesnu, verbalnu i mentalnu. [Ovo je jedna od sutta koje je kralj Ašoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima razmišljaju svi budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.]
• Gotamaka-ćetiya sutta (AN III.123) -- Govor u Gotamaka svetilištu Šta još više želiš od Budinog učenja?

XIII Kusināra vaggo (AN III.124-133)

• Anuruddho sutta (AN III.128) -- Za Anuruddhu Taštine ima čak i u onome ko je daleko odmakao putem. [pali]
• Katuviya sutta (AN III.129) -- Trulež Buda prekoreva nesmotrenog monaha: "Monaše, monaše, ne dozvoli da truneš! Onaj ko sam dozvoli da istrune i smrdi, nema načina da spreči da se oko njega muve ne roje i ne napadaju ga!" 
• Lekha sutta (AN III.133) -- Natpisi Koliko ste čvrsto vezani za ljutnju? Dopuštate li joj da duboko prodre u vašu psihu, nalik duboko urezanom natpisu u steni?

XIV Yodhāđīva vaggo (AN III.134-146)

• Dhamma-niyama sutta (AN III.137) -- Nepromenljivost Dhamme Buda objašnjava da, bez obzira da li u svetu postoji neki Buda ili ne, tri karakteristike postojanja -- prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva -- uvek ostaju.

XV Mangala vaggo (AN III.147-156)

XVI Aćelaka vaggo (AN III.157-163)

XVII Kammapathapeyyālam (AN III.164-183)

XVIII Rāgapeyyālam (AN III.184)

4 - Knjiga četvorki -- Catukka nipata

I Bhandagāma vaggo (AN IV.1-10)

• Anubuddha sutta (AN IV.1) -- Razumevanje Zašto nastavljamo da besciljno lutamo u samsari? Zato što još nismo ostvarili četiri plemenita kvaliteta našeg srca.
• Papatita sutta (AN IV.2) -- Otpao  Ko je otpao od učenja i discipline, a ko ne? [pali]
• Anusota sutta (AN IV.5) -- Niz tok Podsećanje da popularni savet da se "samo pustimo niz tok" nema uporište u Budinom učenju.
• Yoga sutta (AN IV.10) -- Jarmovi U mnogim govorima Buda govori o "vrhunskom miru od jarma". U ovom govoru opisuje o kakvim jarmovima je reč i kako se dolazi do tog mira.

II Ćara vaggo (AN IV.11-20)

• Pathama-agati sutta (AN IV.17) -- Skretanje s puta (1)
• Dutiya-agati sutta (AN IV.18) -- Skretanje s puta (2)
• Tatiya-agati sutta (AN IV.19) -- Skretanje s puta (3)  Buda objašnjava razliku između ostajanja "na kursu" i "stranputice" u praktikovanju Dhamme.

III Uruvela vaggo (AN IV.21-30)

• Kalakārāma sutta (AN IV.24) -- Govor u Kalaka parku Iako Buda do kraja razume stvari, on ne zauzima konačan stav ni o jednoj od njih.
• Ariya-vamsa sutta (AN IV.28) -- Govor o tradicijama plemenitih Buda opisuje četiri dobre osobine monaha: zadovoljan je ogrtačem, hranom i smeštajem i nalazi zadovoljstvo u negovanju povoljnih stanja uma. (Ovo je jedna od sutta koje je kralj Ašoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima razmišljaju svi budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.)
• Dhammapada sutta (AN IV.29) -- Temeljno učenje

IV Ćakka vaggo (AN IV.31-40)

• Sangaha sutta (AN IV.32) -- Veze zajedništva Kvaliteti koji pomažu da se porodica -- ili bilo koja zajednica -- održi na okupu.
• Aparihani sutta (AN IV.37) -- Bez nazadovanja Ako je neko iskren u svojoj težnji da dostigne probuđenje, ova četiri vida praktikovanja Dhamme bi trebalo neprestano da razvija.

V Rohitassa vaggo (AN IV.51-50)

• Samadhi sutta (AN IV.41) -- Koncentracija Buda objašnjava kako koncentracija, kada je do kraja razvijena, može doneti bilo koji od četiri poželjna rezultata.
• Pañha sutta (AN IV.42) -- Pitanja Ovde se Budino učenje o veštini ponašanja i govora proširuje i na ovladavanje veštinom odgovaranja na pitanja.
• Pathama-kodhagaru sutta (AN IV.43) -- Govor o besu (1)   [pali]
  Dutiya-kodhagaru sutta (AN IV.44) -- Govor o besu (2) Da li se prepustiti besu ili istinskom Učenju? [pali]
• Rohitassa sutta (AN IV.45) -- Za Rohitasu Buda objašnjava božanstvu da mi ne moramo da putujemo do na kraj sveta kako bismo stigli do kraja patnje. Ne treba da lek tražimo dalje do upravo u ovom telu. 
• Vipallasa sutta (AN IV.49) -- Iskrivljavanja Četiri vrste pogrešnih predstava koje nas drže vezane za krug preporađanja.
• Upakkilesa sutta (AN IV.50) -- Prepreke  Kao što oblak pomrači Sunce i Mesec, tako želja pomrači um asketa i bramana.  [pali]

VI Puññābhisanda vaggo (AN IV.51-60)

• Samđivina sutta (AN IV.55) -- Život u skladu Želite li da sa svojim supružnikom živite i u budućim životima? Evo kako... 
• Suppavasa sutta (AN IV.57) -- Govor Supavasi Dajući hranu plemenitima, mi ujedno i za sebe četiri dobitka stičemo. Koja četiri? [pali] 

VII Pattakamma vaggo (AN IV.61-70)

• Anana sutta (AN IV.62) -- Bez dugova Bogatom patronu Anāthapindiki Buda priča o četiri vrste blaženstva u kojima domaćini mogu da uživaju. Za neka od njih je potrebno bogatstvo, ali neka su i besplatna. 
• Ahina sutta (AN IV.67) -- Zmija Kako praktikovanje mette (saosećajne ljubavi) može služiti kao zaštita od nesreće.

VIII Apannaka vaggo (AN IV.71-80)

• Sappurisa sutta (AN IV.71) -- Častan čovek Jeste li častan čovek? Način na koji govorite o sebi i drugima otkriva mnogo o integritetu vaše ličnosti.
• Padhana sutta (AN IV.72) -- Meditativni napor Četiri vrline kojima iskorenjujemo nečistoće u umu. [pali]
• Sammaditthi sutta (AN IV.73) -- Ispravno razumevanje Onaj ko poseduje ova četiri svojstva pravim putem ide. [pali]
• Aćintita sutta (AN IV.77) -- O nedokučivim stvarima Buda upozorava da ukoliko provedete suviše mnogo vremena mozgajući o ove četiri stvari jedino što ćete postići je da poludite.
• Vaniđđa sutta (AN IV.79) -- Trgovina  Postoji razlog zašto nekim ljudima trgovina uspeva a drugima ne.

IX Macala vaggo (AN IV.81-90)

• Tamonata sutta (AN IV.85) -- Tama  Buda objašnjava kako se nečija dobrota ne meri njegovim bogatstvom, lepotom, statusom itd., već dobrotom njegovih postupaka.

X Asura vaggo (AN IV.91-100)

• Asura sutta (AN IV.91) -- Asura [pali]
• Samadhi sutta (AN IV.94) -- Koncentracija (Smirenost i uvid)  Buda objašnjava kako se ispravna praksa meditacije sastoji od razvijanja i uvida (vipassana) i smirenosti (samatha).  
• Ćhavalata sutta (AN IV.95) -- Ugarak  Šta je bolje: praktikovati Dhammu za svoje dobro ili za dobro dugog? Odgovor na ovo vas može iznenaditi.
• Raga-vinaya sutta (AN IV.96) -- Savlađivanje strasti  Šta to zapravo znači praktikovati Dhammu za svoje -- ili za tuđe -- dobro?
• Attahita (AN IV.98) -- Svoja korist  [pali]
• Sikkhāpada sutta (AN IV.99) -- Vežbanje  Pet pravila morala treba usavršavati u sebi, ali i druge podsticati na to.

XI Valāhaka vaggo (AN IV.101-110)

• Valāhaka sutta (AN IV.102) -- Munje (2) Ljudi koji po ceo dan sede i čitaju sutte, a da zapravo ne praktikuju učenje su poput munja iza kojih ne usledi kiša. Meditirajte!

XII Kesiva aggo (AN IV.111-120)

• Kesi sutta (AN IV.111) -- Za Kesija, krotitelja konja  Buda objašnjava Kesiju, krotitelju konja, kako on podučava Dhammu. Kesi je toliko oduševljen Budinim objašnjenjem da se odlučuje da sledi Budu do kraja života. Ovo briljantno izlaganje treba da proučavaju svi učitelji -- ne samo Dhamme -- jer otkriva mnoštvo nivoa na kojima valjano učenje deluje: Buda govori rečima koje slušalac razume (kroćenje konja), sa uspehom koristi poređenja i vešto odgovara na pravo pitanje koje leži iza učenikovog zahteva ("Molim te, možeš li me obučiti?")
• Patoda sutta (AN IV.113) -- Kamdžija  Koliko vam još dukkhe treba pre nego što zaista počnete da praktikujete Dhammu? Šta treba da vas zaista motiviše? Da bi istakao poentu, Buda koristi prekrasno poređenje rasnog konja kojeg na akciju podstiče njegov jahač. Đihaa!
• Thana sutta (AN IV.115) -- Smerovi delovanja  Kada smo suočeni sa izborom, kako se odlučujemo u kojem smeru da delujemo? Buda ovde nudi nekoliko korisnih saveta.

XIII Bhaya vaggo (AN IV.121-130)

• Puggala sutta (AN IV.125) -- Osobe  Buda objašnjava mesto preporađanja koje se može očekivati za one koji neguju srce ispunjeno saosećajnom ljubavlju. 

XIV Puggala vaggo (AN IV.131-140) [pali]

XV Ābhā vaggo (AN IV.141-150) [pali]

XVI Indriya vaggo (AN IV.151-160)

• Bhikkhuni sutta (AN IV.159) -- Monahinja  Ananda podučava monahinju da, iako se želja može iskoristiti da se prevaziđe želja, a taština da se prevaziđe taština, isti princip se ne može primeniti na seksualni odnos.

XVII Patipadā vaggo (AN IV.161-170)

• Yuganaddha sutta (AN IV.170) -- Zajedno  Ananda opisuje puteve do stanja arahanta na kojima smirenost i uvid rade ruku pod ruku. 

XVIII Sañćetaniya vaggo (AN IV.171-180)

• Đambali sutta (AN IV.178) -- Bazen za otpadne vode  Buda koristi neka upečatljiva poređenja da bi opisao prevazilaženje identifikovanja sa sopstvom iz neznanja.

XIX Brāhmana vaggo (AN IV.181-190)

• Yodhađiva sutta (AN IV.181) -- Ratnik  Iskusan meditant -- nalik velikom ratniku -- razvija ova četiri kvaliteta.
• Suta sutta (AN IV.183) -- O onome što je čuto  Zašto princip istinitosti ne podrazumeva potpunu iskrenost i otvorenost. [pali]
• Abhaya sutta (AN IV.184) -- Neustrašivi  Buda objašnjava bramanu Janusoni četiri načina da se prevaziđe strah od smrti.
• Vassakara sutta (AN IV.187) -- Braman Vasakara  (odlomak) Buda razgovara sa bramanom Vasakarom. [pali]

XX Mahā vaggo (AN IV.191-200)

• Thana sutta (AN IV.192) -- Obeležja  Kako možete prepoznati dobru i mudru osobu? Buda objašnjava koje kvalitete treba tražiti i kako ih uočiti.

XXI Sappurisa vaggo (AN IV.201-210)

XXII Parisā vaggo (AN IV.211-220)

XXIII Duććarita vaggo (AN IV.221-231)

XXIV Kamma vaggo (AN IV.232-242)

XXV Āpattibhaya vaggo (AN IV.243-253) [pali]

XXVI Abhiññāvaggo (AN IV.254-263)

XXVII Kammapatha vaggo (AN IV.264-273)

XXVIII Rāgapeyyālam (AN IV.274-783)

5 - Knjiga petica -- Pañćaka nipata

I Sekhabala vagga (AN V.1-10)

• Vitthara sutta (AN V.2) -- Pet snaga  Pregled pet "snaga" (bala) koje treba razvijati praktikujući Dhammu.
• Ćavana sutta (AN V.8) -- Propadanje Postoje kvaliteti koji vode monaha u propast. I postoje oni koji ga vode ka sreći. [pali]

II Bala vagga (AN V.11-20)

• Hita sutta (AN V.20) -- Korist  Kako praktikovati Dhammu na dobrobit svoju i drugih.

III Pañćangika vagga (AN V.21-30)

• Anugghita sutta (AN V.25) -- Poduprto  Pet stvari koje vode do ispravnog razumevanja.
• Samadhi sutta (AN V.27) -- (Nemerljiva) koncentracija  Buda ohrabruje praktikovanje Brahma vihara ili plemenitih stanja uma (metta, karuna, mudita i upekkha) kao osnove za vežbanje koncentracije, jer ona vodi ka pet važnih uvida.
• Samadhanga sutta (AN V.28) -- Elementi koncentracije  Buda izlaže "plemenitu koncentraciju zasnovanu na pet elemenata", da bi objasnio kako razvijanje četiri svetovna stupnja zadubljenja (jhana) vodi do razvoja natprirodnih moći i do probuđenja.

IV Sumana vagga (AN V.31-40)

• Sumana sutta (AN V.31) -- Govor princezi Sumani  Sumanu zanima koje blagodeti možemo očekivati od darežlljivosti. [pali]
• Siha sutta (AN V.34) -- Za generala Sihu (O velikodušnosti)  General Siha, poznat po svojoj velikodušnosti, pita Budu o plodovima velikodušnosti koje je moguće iskusiti u ovom životu. Buda opisuje četiri takva ploda koji su očigledni. U peti plod (srećno preporađanje) Siha može samo da veruje.
• Dananisamsa sutta (AN V.35) -- Koristi od davanja  Šta dobro možemo očekivati od darežljivosti.
• Kaladana sutta (AN V.36) -- Prikladni pokloni  Pokloni dati u pravoj prilici donose najveći plod. Ovde Buda opisuje pet takvih prilika. [Ovu suttu monasi često pevaju u vreme darovanja obeda ili drugih poklona.]
• Bhođana sutta (AN V.37) -- O obroku  Kad god neko poklanja hranu, automatski poklanja uz to još pet divnih stvari, kako onome ko prima poklon, tako i onome ko ga daje. [Ovu suttu monasi često recituju kada ih daruju obedom ili drugim poklonima.]
• Saddha sutta (AN V.38) -- Poverenje  Pet nagrada koje nezareúeni sledbenik može očekivati od toga što ima poverenje u Trostruki dragulj.

V Mundarāđa vagga (AN V.41-50)

• Adiya sutta (AN V.41) -- Dobrobiti koje donosi (bogatstvo)  Buda opisuje bogatom domaćinu Anāthapindiki pet ispravnih načina korišćenja imetka, a koji donose ogromne dobrobiti onome ko daje -- dobrobiti koje traju i onda kada bogatstva više nema. [Ovu suttu monasi često pevaju u vreme darovanja obeda ili drugih poklona.]
• Ittha sutta (AN V.43) -- Šta je dobrodošlo  Buda objašnjava Anāthapindiki kako istinska sreća ne može nikada biti postignuta samo time da je želimo, već treba stvarati zasluge i slediti put prakse.
• Kosala sutta (AN V.49) -- Savet kralju Kosale  Pošto je kraljica Malika umrla, njezin muž kralj Pasenadi je ophrvan žalošću. Buda savetuje kralja kako da se oslobodi opsesivne tuge.

VI Nīvarana vagga (AN V.51-60)

• Upađđhatthana sutta (AN V.57) -- Predmeti kontemplacije  Buda opisuje "pet činjenica o kojima bi trebalo često razmišljati, bilo da smo žensko ili muško, laici ili zaređeni"

VII Saññā vagga (AN V.61-70)

VIII Yodhāđīva vagga (AN V.71-80)

• Yodhađiva sutta (AN V.75) -- Ratnik (1)
  Yodhađiva sutta (AN V.76) -- Ratnik (2) Dve sutte o tome kako monah mora dobro da pazi na svoj celibat uprkos svim iskušenjima, ukoliko želi da dostigne krajnji cilj.
• Pathama-anagatabhaya sutta (AN V.77) -- Govor o budućim opasnostima (1)
• Dutiya-anagatabhaya sutta (AN V.78) -- Govor o budućim opasnostima (2)
• Tatiya-anagatabhaya sutta (AN V.79) -- Govor o budućim opasnostima (3)
• Ćatuttha-anagatabhaya sutta (AN V.80) -- Govor o budućim opasnostima (4)
  Buda opominje monahe da praktikovanje Dhamme ne treba odlagati za stare dane, jer nema garancija da će im se u budućnosti ukazati takva prilika. (Ove je sutte kralj Ašoka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima razmišljaju svi budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.)

IX Thera vagga (AN V.81-90)

X Kakudha vagga (AN V.91-100)

XI Phāsuvihāra vagga (AN V.101-110)

XII Andhakavinda vagga (AN V.111-120)

• Andhakavinda sutta (AN V.114) -- U Andakavindi. Pet stvari koje je Buda podsticao svoje novozaređene monahe da čine. Laici na njih takođe treba da obrate pažnju!

XIII Gilāna vagga (AN V.121-130)

• Gilāna sutta (AN V.121) -- Govor bolesniku. Buda opominje bolesnog monaha da držeći se čvrsto pet posebnih objekata meditacije čak i bolesnik može da dostigne probuđenje.
• Parikuppa sutta (AN V.129) -- U agoniji. Pet smrtnih prestupa za koje se kaže da svakoga sprečavaju u bilo kojem od plemenitih postignuća u ovom životu. Nemojte da činite te stvari, može vam biti samo gore.

XIV Rāđa vagga (AN V.131-140)

• Pathamaćakkanuvattana sutta (AN V.131) -- Osobe  Buda daje pet kvaliteta velikog kralja i pet kvaliteta Tathāgate, kako sam sebe naziva. [pali]
• Akkhama sutta (AN V.139) -- Nesavitljiv. Buda koristi upečatljive slike sa bojnog polja da bi podvukao važnost ovladavanja čulima.
• Sotar sutta (AN V.140) -- Govor o onome koji sluša. Pet kvaliteta koje bi trebalo razvijati kako bi se postigla kontrola nad čulima i postala zaista pročišćena osoba.

XV Tikandakī vagga (AN V.141-150)

• Sappurisadana sutta (AN V.148) -- Nagrada za čestitog čoveka. Pet je darova koji sleduju čestitom čoveku. 

XVI Saddhamma vagga (AN V.151-160)

• Udayi sutta (AN V.159) -- O Udajinu. Buda objašnjava Anandi pet preduslova da bi čovek mogao druge da podučava Dhammi.

XVII Āghāta vagga (AN V.161-170)

• Aghatapativinaya sutta (AN V.161) -- Uklanjanje ozlojeđenosti. Pet korisnih pristupa ozlojeđenim ljudima.

XVIII Upāsaka vagga (AN V.171-180)

• Ćandala sutta (AN V.175) -- Parija  Buda opisuje pet kvaliteta koji određuju stepen nečije posvećenosti tome da bude budistički nezaređeni sledbenik. Koje od njih i vi posedujete?
• Piti sutta (AN V.176) -- Ushićenje

XIX Arañña vagga (AN V.181-190)

XX Brāhmana vagga (AN V.191-200)

XXI Kimbila vagga (AN V.201-210)

• Kimbila sutta (AN VI.201) --  Govor Kimbili
• Dhammassavana sutta (AN VI.202) --  Slušanje o Dhammi Kad slušamo o Dhammi, kojiх pet dobrih stvari dobijamo?

6 - Knjiga šestica -- Ćhakka nipata

I Āhuneyya vagga (AN VI.1-10)

• Pathama-ahuneyya sutta (AN VI.1) --  Prvi razlog za poštovanje Zbog kojih osobina je monah vredan poštovanja? [pali]

II Sāranīya vagga (AN VI.11-20)

• Saraniya sutta (AN VI.12) -- Put ka prijaznosti. Buda opisuje kako se ophoditi sa sebi ravnima na način koji podstiče obostrano osećanje zajedništva, prijateljstva i poštovanja.
• Nakula sutta (AN VI.16) -- Nakulini roditelji. Mudra domaćica teši svog očajnog muža, koji je na samrti zbog opake bolesti
• Maranassati sutta (AN VI.19) -- Svesnost smrti (1)
  Maranassati sutta (AN VI.20) -- Svesnost smrti (2). Smrt može doći u svakom trenutku. Jeste li spremni?

III Anuttariya vagga (AN VI.21-30)

IV Devatā vagga (AN VI.31-42)

• Ćhalangadāna sutta (AN VI.37) -- Govor o davanju

V Dhammika vagga (AN VI.43-54)

• Nagopama sutta (AN VI.43) -- Usporedba sa slonom  [pali]
• Ina sutta (AN VI.45) -- Dug Kako pad pod vlast čulnosti liči na pad u velike dugove.
• Pathama-sanditthika sutta (AN VI.47) -- Vidljiva ovde i sada (1) Kako je Dhamma vidljiva ovde i sada? [pali]
• Dutiya-sanditthika sutta (AN VI.48) -- Vidljiva ovde i sada (2) [pali]

VI Mahā vagga (AN VI.55-64)

• Sona sutta (AN VI.55) -- Za Sonu U ovoj čuvenoj sutti Buda koristi poređenje sa štimovanjem instrumenta da bi uputio monaha Sonu u važnost uravnoteženosti napora tokom praktikovanja meditacije. Kao rezultat ovog podučavanja, Sona je dostigao stupanj arahanta i potom opisuje kvalitete koji karakterišu um arahanta. 
• Nibbedhika sutta (AN VI.63) -- Prodorno Buda opisuje da se ovladavanje Dhammom postiže meditacijom o šest elemenata uma, od kojih svaki treba do kraja razumeti na šest različitih načina. Ova sutta sadrži divne stihove koji ukazuju na pravi uzrok vezanosti zasnovane na čulnosti.

VIII Devatā vagga (AN VI.65-74)

IX Arahatta vagga (AN VI.75-84)

X Arahatta vagga (AN VI.85-95)

• Avaranata sutta (AN VI.86) -- Prepreke. Buda nabraja šest kvaliteta koji sprečavaju i šest koji podstiču razvoj povoljnih stanja uma.
• Kammavaranata sutta (AN VI.87) -- Prepreke za kammu. Još jedna grupa od šest kvaliteta koja nas, ukoliko je prisutna, čini nesposobnim da razvijamo povoljna mentalna stanja.
• Sussusa sutta (AN VI.88) -- Dobro slušanje. Budina uputstva o tome kako dobro slušati Dhammu, tako da zaista može da dopre do našeg srca.

XI Ānisamsa vagga (AN VI.96-106)

XII Tika vagga (AN VI.107-116)

XIII Sāmañña vagga (AN VI.117-139)

XIV Rāgapeyyālam (AN VI.140-649)

7 - Knjiga sedmica -- Sattaka nipata

I Dhana vagga (AN VII.1-10)

• Dhana sutta (AN VII.6) -- Blago Ako neko u srcu poseduje ovih sedam blaga, onda on nije živeo uzalud.
• Ugga sutta (AN VII.7) -- Za Ugu Buda objašnjava Ugi da u srcu ima sedam blaga koje je, za razliku od ovozemaljskog blaga, uvek bezbedno od "požara, poplave, kraljeva, lopova ili zlih naslednika".

II Anusaya vagga (AN VII.11-20)

III Vađđisatta vagga (AN VII.21-31)

• Bhikkhu-aparihaniya sutta (AN VII.21) -- Uslovi da monasi ne skrenu sa puta. Sedam uslova koji vode ka dugovečnoj dobrobiti sanghe.

IV Devatā vagga (AN VII.32-43)

V Mahāyañña vagga (AN VII.44-53)

• Pathama-aggi sutta (AN VII.46) -- Vatra (1) [pali]
• Dutiya-aggi sutta (AN VII.47) -- Vatra (2) Koju vatru treba gasiti i koju održavati? Skica Budinog moralnog kodeksa. [pali]  
• Saññoga sutta (AN VII.48) -- Veza Buda objašnjava kako povođenje za seksualnim porivima samo vodi do još veće patnje.
• Dana sutta (AN VII.49) -- Davanje Buda opisuje neke od motiva koji nas navode da budemo velikodušni. Karmički plod koji žanjemo kao rezultat davanja presudno zavisi od naših motiva.

VI Abyākata vagga (AN VII.54-64)

• Kimila sutta (AN VII.56) -- Za Kimilu Dakle, kažete da biste želeli da budizam procveta i na Zapadu. U ovoj sutti Buda objašnjava monahu Kimili šta je potrebno onima koji žele da vide kako Dhamma živi dugo, jako dugo.
• Ćapala sutta (AN VII.58) -- Klanjanje Da li ponekad zadremate tokom meditacije? Ovde Buda uočava da Maha Mogalani glava klone dok meditira i nudi mu postepeni lek za prevazilaženje pospanosti.
• Kodhana sutta (AN VII.60) -- Ljut čovek Buda opisuje sedam opasnosti prepuštanja ljutnji. Oprezno!
• Dhammannu sutta (AN VII.64) -- Osećaj za Dhammu Želite li da budete vredni tuđeg poštovanja? Ovde Buda opisuje sedam kvaliteta koji čoveka čine vrednim poštovanja i počasti.

VII Mahā vagga (AN VII.65-74)
VIII Vinaya vagga (AN VII.75-84)
IX Samana vagga (AN VII.85-94)
X Āhuneyya vagga (AN VII.95-622)
XI Rāgapeyyālam (AN VII.623-1132)

8 - Knjiga osmica -- Atthaka nipata

I Mettā vaggo (AN VIII.1-10)

• Pañña sutta (AN VIII.2) -- Rasuđivanje Buda izlaže veštine koje treba razviti kako bi se i mudrost razvila. 
• Pathama-lokadhamma sutta (AN VIII.5) -- Stvari ovoga sveta (1) Kratka verzija naredne sutte. [pali]
• Dutiya-lokadhamma sutta (AN VIII.6) -- Stvari ovoga sveta (2) Osam uslova na kojima počiva ovaj svet. Buda objašnjava razliku između običnog i probuđenog čoveka, i to kroz prizmu njihovog reagovanja na neizbežne uspone i padove u životu. [pali] 

II Mahā vaggo (AN VIII.11-20)

III Gahapati vaggo (AN VIII.21-30)

• Đivaka sutta (AN VIII.26) -- Govor Đivaku (O laičkom sledbeniku) Buda objašnjava kako laički sledbenik može najbolje da radi na dobrobit drugih.
• Anuruddha sutta (AN VIII.30) -- Govor Anurudi Buda priča o osam dobrih kvaliteta u srcu koji nas, ako se uporno neguju, vode ka cilju.

IV Dāna vaggo (AN VIII.31-40)

• Abhisanda sutta (AN VIII.39) -- Nagrade Buda priča o osam nagrade koje se mogu očekivati od moralnog ponašanja. 
• Vipāka sutta (AN VIII.40) -- Posledice Buda opisuje neprijatne posledice odstupanja od pravila morala.

V Uposatha vaggo (AN VIII.41-50)

• Uposatha sutta (AN VIII.41) -- Uposatha praznik Buda sumira značaj osam uposatha dana. 
• Visakhuposatha sutta (AN VIII.43) -- Govor Visakhi o uposatha prazniku, sa osam vežbi Buda objašnjava Visakhi, predanom nezaređenom sledbeniku, kako treba praktikovati osam uposatha vežbi i kako je divan plod te prakse. Buda nam ovde govori da bi čak i drvo -- da ima svest -- imalo ogromne koristi od takvih vežbi; utoliko je veća dobrobit za ljude koji ih praktikuju!

VI Gotamī vaggo (AN VIII.51-60)

• Gotami sutta (AN VIII.51) -- Govor Gotami Ova sutta izaziva mnogo kontroverzi, jer se u njoj opisuje osnivanje reda monahinja, ali i Budina procena da će zbog toga dobro učenje potrajati na ovom svetu duplo kraće.
• Sankhitta sutta (AN VIII.53) -- Kratak savet Buda objašnjava Mahapađapati Gotami (svojoj pomajci) kako da uoči razliku između učenja koje je u skladu sa Dhammom i onoga koje nije. Ovih osam kriterijuma su i danas podjednako valjani!
• Vyagghapađđa (Dighađanu) sutta (AN VIII.54) -- Uslovi za dobrobit (Govor Digađani) Buda upućuje bogatog domaćina kako da sačuva i uveća svoj imetak i sreću, na svetovnom i duhovnom planu.

VII Bhūmićāla vaggo (AN VIII.61-70)

• Sankhitta sutta (AN VIII.63) -- Ukratko (Dobra volja, sabranost i koncentracija). Buda opisuje vežbe četiri Brahma-vihare i četiri temelja sabranosti kao oblike vežbanja koncentracije.

VIII Yamaka vaggo (AN VIII.71-80)

• Kusita-arabbhavatthu sutta (AN VIII.80) -- Koreni lenjosti i podizanje energije. Da li vam ova opravdanja za izbegavanje meditacije zvuče poznato? "Suviše sam gladan!", "Suviše sam sit!", "Suviše sam umoran!". "Suviše sam bolestan!"? Ovde Buda nudi pouzdan savet za prevazilaženje ove vrste lenjosti.

IX Sati vaggo (AN VIII.81-90)
X Sāmañña vaggo (AN VIII.91-116)
XI Rāgapeyyālam (AN VIII.117-626)

9 - Knjiga devetki -- Navaka nipata

I Sambodhi vagga (AN IX.1-10)

• Sambodhi sutta (AN IX.1) -- Samoprobuđenje Buda objašnjava kako prijateljstvo sa ljudima ispunjenim vrlinom jeste jedan od ključnih preduslova na putu probuđenja.
• Meghiya sutta (AN IX.3) -- Govor Meghiji Budina pohvala prijateljstvu i njegovoj ulozi u duhovnom razvoju.
• Nandaka sutta (AN IX, 4) -- Govor Nandaki Dve su stvari koje u društvu drugih isposnika treba praktikovati: govor o Dhammi ili negovanje plemenite ćutnje. [pali]
• Sutavā sutta (AN IX.7) -- Govor Sutavi. Devet nemoralnih postupaka koje potpuno probuđen čovek nije u stanju da učini. 

II Sīhanāda vagga (AN IX.11-20)

• Sīhanāda sutta (AN IX.11) -- Lavlji rik  Sāriputta nepravedno optužen.

III Sattāvāsa vagga (AN IX.21-31)

IV Mahā vagga (AN IX.32-41)

• Nibbana sutta (AN IX.34) -- Utrnuće Sariputa objašnjava monahu Udajinu kako i najrafiniranija i najprijatnija mentalna stanja jesu još uvek u carstvu dukkhe; samo se nibbana može istinski nazvati "prijatnom".
• Gavi sutta (AN IX.35) -- Krava. Buda objašnjava da ukoliko pokušate da pređete na sledeći nivo koncentracije pre nego što ste ovladali prethodnim, sigurno ćete se okliznuti, poput nepažljive krave na strmoj padini
• Đhana sutta (AN IX.36) -- Mentalno zadubljenje. Meditacija, poput gađanja lukom i strelom, jeste veština koja se vremenom usavršava i to vežbanjem, vežbanjem, vežbanjem...
• Tapussa sutta (AN IX.41) -- Za Tapusu (O odvraćenosti). Buda priča kako dugi put meditativne prakse, koji se završava probuđenjem, počinje prepoznavanjem vrednosti odvraćenosti.

V Sāmañña vagga (AN IX.42-41)

• Kayasakkhi sutta (AN IX.43) -- Živi svedok
  Pannavimutti sutta (AN IX.44) -- Izbavljen putem uvida
  Ubhatobhaga sutta (AN IX.45) -- Izbavljen na oba načina U ovoj grupi kratkih sutti Ananda odgovara na uporno zapitkivanje monaha Udajina o značenju nekoliko ključnih termina koje je Buda upotrebio u nekim govorima: Šta je ’živi svedok’? Šta znači ’izbavljen putem uvida’? Šta znači ’izbavljen na oba načina ’? Ananda pokazuje ovde da razvijanje zadubljenja (jhana) predstavlja integralan deo razvijanja mudrosti.

VI Khema vagga (AN IX.52-62)
VII Satipatthāna vagga (AN IX.62-72)
VIII Sammappadhāna vagga (AN IX.73-82)
IX Iddhipāda vagga (AN IX.83-92)
X Rāgapeyyālam (AN IX.93-432)

10 - Knjiga desetki -- Dasaka nipata

I Ānisamsa vagga (AN X.1-10)

• Kimatthiya sutta (AN X.1) -- Koja je korist? Kojih deset koraka povezuju moralno ponašanje i krajnje oslobađanje? [pali]

II Nātha vagga (AN X.11-20)
III Mahā vagga (AN X.21-30)
IV Upāli vagga (AN X.31-40)
V Akkosa vagga (AN X.41-50)

VI Saćitta vagga (AN X.51-60)

• Saćitta sutta (AN X.51) -- Sopstveni um  Buda nudi upustva o tome kako čitati sopstveni um.
• Mula sutta -- (AN X.58) -- Koren  Šta je koren svih pojava (sabbe dhamma)? Je li i nibbana jedna pojava ili je ipak kraj svih pojava?
• Girimananda sutta (AN X.60) -- Govor Girimanandi  Buda upućuje monaha Girimanandu, koji je bolestan, u deset tema za meditaciju koje mogu da leče i um i telo.

VII Yamaka vagga (AN X.61-70)

• Kathavatthu sutta (AN X.69) -- Predmeti razgovora Buda iznosi deset preporučljivih predmeta razgovora, kao alternativu ogovaranju.

VIII Ākankha vagga (AN X.71-80)

• Ākankha sutta (AN X.71) -- Želje U ovom govoru nabrojano je deset razloga, od najmanje vrednog do najvrednijeg, za usavršavanje u moralu i istrajnost u razvijanju smirenosti (samatha) i uvida (vipassana). Zanimljivost ove diskusije jeste da Buda ne postavlja uvid i jhanu na odvojene puteve prakse i zapravo navodi uvid, zajedno sa smirenošću, kao pretpostavku za ovladavanje sa sva četiri zadubljenja.
• Aghata sutta (AN X.80) -- Mržnja. Kada se u umu javi mržnja, šta radite? Ovde je deset preporuka koje možete razmotriti kao protivotrov.

IX Thera vagga (AN X.81-90)

• Bahuna sutta (AN X.81) -- Za Bahunu. Čega se to oslobađa probuđeno biće?

X Upāli vagga (AN X.91-100)

• Ditthi sutta (AN X.93) -- Uverenja. Domaćin Anathapindika upućuje grupu nebudističkih asketa u prirodu ispravnog razumevanja.
• Kokanuda sutta (AN X.96) -- Za Kokanudu (O gledištima). Ananda objašnjava da mudrost nije zasnovana na priklanjanju ovom ili onom gledištu.

XI Samanasaññā vagga (AN X.101-112)

• Avijja sutta (AN X.105) -- Neznanje Buda objašnjava da je neznanje osnovni uzrok pogrešnog razmevanje, pogrešne odluke, pogrešnog govora itd., dok jasno znanje podstiče nastanak ispravnog razumevanja i svih ostalih elemenata osmostrukog puta.
• Virecana sutta (AN X.108) -- Purgativ. Ponekad i najbolji lekovi za telo ne deluju. Ovde Buda nudi "plemeniti purgativ" za um koji uvek deluje.

XII Paććorohani vagga (AN X.113-122)
XIII Parisuddha vagga (AN X.123-133)
XIV Sādhu vagga (AN X.134-144)
XV Ariya vagga (AN X.145-154)
XVI Puggala vagga (AN X.155-166)

XVII Đānussoni vagga (AN X.167-177)

• Ćunda Kammaraputta sutta (AN X.176) -- Za kovača Ćundu Buda objašnjava Ćundi da istinsko pročišćenje dolazi ne od svetih rituala, već od negovanja veštine misli, govora i ponašanja.

XVIII Sādhu vagga (AN X.178-188)
XIX Sādhu vagga (AN X.189-198)
XX Aparapuggala vagga (AN X.199-210)
XXI Karađakāya vagga (AN X.211-220)
XXII Sāmañña vagga (AN X.221-236)
XXIII Rāgapeyyālam (AN X.237-746)

11 - Knjiga jedananaestica -- Ekadasaka nipata

I Nissaya vagga (AN XI.1-10)

• Kimattha sutta (AN XI.1) -- Kakva je svrha? Zašto nas Buda uvek opominje da negujemo moral (sila)? Zato što svi drugi povoljni mentalni kvaliteti koji vode do probuđenja zavise od njega.
• Ćetana sutta (AN XI.2) -- O voljnom postupku. Dobri kvaliteti u srcu prirodno vode do razvijanja drugih dobrih kvaliteta. A sve to počinje sa moralom (sila).

II Anussati vagga (AN XI.11-21)

• Mahanama sutta (AN XI.12) -- Za Mahanamu (1). Buda upućuje domaćina Mahanamu u važnost razvijanja šest sabranosti (sabranost na Budu, Dhammu, sanghu, sopstvene vrline, sopstvenu velikodušnost i božanstva).
• Mahanama sutta (AN XI.13) -- Za Mahanamu (2). Buda dalje upućuje domaćina Mahanamu u važnost razvijanja šest sabranosti, podsećajući ga da te sabranosti razvija bez obzira u kojem je položaju, "dok si u poslu, dok se odmaraš u domu okružen decom".
• Metta sutta (AN XI.16) -- Govor o ljubavi   Buda nabraja jedanaest dobrobiti koje proističu iz praktikovanja metta (blagonaklona ljubav ili dobronamernost) meditacije

III Sāmañña vagga (AN XI.22-501)
IV Rāgapeyyālam (AN XI.502-671)

Rev. 1/10/2009
www.yu-budizam.com/canon/anguttara/index.html