Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka
---\\ Anguttara nikāya ---\\ Kontekst ove sutte
Prevod sa palija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilkom poštovani Nandaka živeo u blizini Savatija, u Istočnom manastiru, u palati Migarine majke. Tada Migarin unuk Salha i Pekunijin unuk Rohana odoše do poštovanog Nandake i pošto su ga pozdravili sedoše sa strane. Kada tako uradiše, poštovani Nandaka reče Migarinom unuku Salhi:
"Poslušaj me, Salha, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Salha, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.
Dakle, šta misliš, Salha, postoji li pohlepa?"
"Da, poštovani gospodine."
"Gramzivošću je ja nazivam. Ispunjen pohlepom, gramziv čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš, Salha, postoji li mržnja?"
"Da, poštovani gospodine."
"Zlovoljom je ja nazivam. Ispunjen mržnjom, zlovoljan čovek ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš, Salha, postoji li obmanutost?"
"Da, poštovani gospodine."
"Neznanjem je ja nazivam. Ispunjen obmanutošću, neznalica ubija živa bića, uzima ono što mu nije dato, čini preljubu, govori laži, navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na štetu i nesreću?"
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš, Salha, jesu li te stvari korisne ili štetne?"
"Štetne, poštovani gospodine."
"Vredne hvale ili pokude?"
"Pokude, poštovani gospodine."
"Da li ih mudraci kude ili hvale?"
"Mudraci ih kude, poštovani gospodine."
"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose štetu i patnju ili ne, kako ti se čini?"
"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose štetu i patnju. Tako mi se čini."
"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'Hajde, Salha, ne povodi se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, ni za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, ni za predrasudama o pojmu o kojem je reč, niti za onim što se po svemu čini da je tako, ni za mišlju: "Ovaj monah je naš učitelj". Salha, kada se sam uveriš: "Ove stvari su loše, ove stvari su sramotne, nedostojne mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose zlo i nevolju", tek tada ih napusti.
"I opet , Salha, ne povodi se za onim što se prepričava... ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, dostojne su mudraca, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.
Dakle, šta misliš, Salha, postoji li ne-pohlepa?"
"Da, poštovani gospodine."
"Velikodušnošću je ja nazivam. Ispunjen ne-pohlepom, velikodušan čovek ne ubija živa bića, ne uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, ne govori laži, ne navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš, postoji li ne-mržnja?"
"Da, poštovani gospodine."
"Dobronamernošću je ja nazivam. Ispunjen ne-mržnjom, dobronameran čovek ne ubija živa bića, ne uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, ne govori laži, ne navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš? Postoji li ne-obmanutost?"
"Da, poštovani gospodine."
"Istinskim znanjem je ja nazivam. Ispunjen ne-obmanutošću čovek istinskog znanja ne ubija živa bića, ne uzima ono što mu nije dato, ne čini preljubu, ne govori laži, ne navodi i druge da čine slično. Hoće li mu to u budućnosti biti na dobrobit i sreću?
"Hoće, poštovani gospodine."
"Šta misliš, Salha, jesu li te stvari korisne ili štetne?"
"Korisne, poštovani gospodine."
"Vredne hvale i pokude?"
"Hvale, poštovani gospodine."
"Da li ih mudraci kude ili hvale?"
"Mudraci ih hvale, poštovani gospodine."
"Ako ih usvojimo i praktikujemo, da li donose dobrobit i sreću ili ne, kako ti se čini?"
"Usvojene i praktikovane, poštovani gospodine, donose dobrobit i sreću. Tako mi se čini."
"Eto to je razlog zašto sam ti rekao 'I opet , Salha, ne povodi se za onim što se prepričava... ni za mišlju: 'Ovaj monah je naš učitelj'. Kada se sam uveriš: 'Ove stvari su korisne, ne može im se ništa prigovoriti, dostojne su mudraca, onome ko ih čini donose dobrobit i sreću,' tek tada bi trebalo da ih usvojiš i praktikuješ.
A onda, sledbenik koji je oplemenjen [dostigavši Plemenitu stazu], koji se na ovaj način oslobodio pohlepe, zlovolje i obmanutosti, boravi srca prožetog saosećajnom ljubavlju što se prostire na jednu stranu, i na drugu, i na treću, i na četvrtu stranu, iznad njega i ispod, unaokolo i svugde, usmerenom ka svima drugima i ka njemu samom; boravi on srca nadahnutog, ushićenog, s bezgraničnom saosećajnom ljubavlju što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Boravi on srca prožetog milosrđem... radošću... spokojstvom što bez i trunke neprijateljstva ili zlovolje obuhvata čitav svet. Tada on to stanje kontemplacije razume na ovaj način: "Postoji ovo [stanje božanskog boravišta u meni koji sam ušao u tok što vodi na nibbani]. Postoji ono što je napušteno [a to je pohlepa, mržnja i obmanutost, koji su iskorenjeni ulaskom u tok]. Postoji uzvišeni cilj [a to je stanje svetosti, stanje arahanta]. I postoji potpuno izlazak iz čitavog ovog polja percepcije.'
Kada zna i vidi na ovaj način, njegovo je srce oslobođeno mrlja čulne želje, mrlja bivanja i mrlja neznanja. Pošto se osobodi [dostizanjem puta arahanta], dolazi zatim znanje o oslobođenju. Zna da je preporađanja okončano, da je proživljen svetački život, da je učinjeno ono što je trebalo učiniti. On razume: 'Ranije je postojala pohlepa, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala mržnja, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro. Ranije je postojala obmanutost, što je bilo loše, a sada je nema i to je dobro.' Tako, ovde i sada, upravo u ovome životu, njega više ne trese [groznica želje]. Vatra pohlepe, mržnje i obmanutosti u njemu je ugašena i pepeo potpuno ohlađen, on doživljava blaženstvo, živi on [ostatak svog životnog veka] božanski pročišćen."