Tipitaka Sutta pitaka Anguttara nikāya Kontekst ove sutte 
Home Tipitaka Sutta pitaka Anguttara nikāya Kontekst ove sutte
Prevod sa palija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
21. Monasi, postoje dve vrste budala. Koje dve? Onaj ko prekršaj pravila ne vidi kao prekršaj i onaj koji priznanje o prekršaju pravila dato u skladu sa Učenjem ne prihvata. To su dve vrste budala.
Monasi, postoje dve vrste mudraca. Koje dve? Onaj ko prekršaj pravila vidi kao prekršaj i onaj koji priznanje o prekršaju pravila dato u skladu sa Učenjem prihvata. To su dve vrste mudraca.
22. Monasi, dvojica su onih koji kleveću Tathāgatu. Koja dvojica? Onaj ko greši ili je naprasit, kao i onaj ko veruje u ono što je pogrešno shvatio. Ta dvojica kleveću Tathāgatu.
23. Monasi, dvojica su onih koji kleveću Tathāgatu. Koja dvojica? Onaj ko za ono što Tathāgata nije rekao tvrdi da je Tathāgata rekao. I onaj ko za ono što je Tathāgata rekao tvrdi da Tathāgata nije rekao. Ta dvojica kleveću Tathāgatu.
24. Monasi, dvojica su onih koji ne kleveću Tathāgatu. Koja dvojica? Onaj ko za ono što Tathāgata nije rekao tvrdi da Tathāgata nije rekao. I onaj ko za ono što je Tathāgata rekao tvrdi da Tathāgata jeste rekao. Ta dvojica ne kleveću Tathāgatu.
25. Monasi, dvojica su onih koji kleveću Tathāgatu. Koja dvojica? Onaj koji suttu čije značenje tek treba izložiti objašnjava kao suttu čije je značenje već do kraja izloženo. I onaj koji suttu čije značenje je do kraja izloženo objašnjava kao suttu čije značenje tek treba do kraja izložiti Ta dvojica kleveću Tathāgatu.
26. Monasi, dvojica su onih koji ne kleveću Tathāgatu. Koja dvojica? Onaj koji suttu čije značenje tek treba izložiti ne objašnjava kao suttu čije je značenje već do kraja izloženo. I onaj koji suttu čije značenje je do kraja izloženo ne objašnjava kao suttu čije značenje tek treba do kraja izložiti Ta dvojica kleveću Tathāgatu.
27. Monasi, onog ko skriva svoja dela dva sigurna odredišta čekaju: pakao ili životinjska materica. Monasi, onog ko ne skriva svoja dela dva sigurna odredišta čekaju: svet bogova ili svet ljudi.
28. Monasi, onoga sa pogrešnim razumevanjem dva sigurna odredišta čekaju: pakao ili životinjska materica.
29. Monasi, onoga sa ispravnim razumevanjem dva sigurna odredišta čekaju: svet bogova ili svet ljudi.
30. Monasi, nemoralnome dve stvari sleduju: pakao ili životinjska materica. Monasi, moralnome dve stvari sleduju: svet bogova ili svet ljudi.
31. Imajući u vidu dva dobra razloga, monasi, ja boravim u džungli, na pustom mestu, u osami. Koja dva? Zbog svog prijatnog boravka ovde i sada i iz saosećabha za buduće generaciije. Imajući u vidu dva dobra razloga, monasi, ja boravim u džungli, na pustom mestu, u osami.
32. Dva su kvaliteta koja čine jasno znanje. [1] Koja dva? Smirenost (samatha) i uvid (vipassanā). [2] Kada je smirenost razvijena, koji je plod? Um je razvijen. A kada je um razvijen, koji je plod? Svaka strast je napuštena. [3]
Kada je uvid razvijen, koji je plod? Rasuđivanje je razvijeno. A kada je rasuđivanje razvijeno, koji je plod? Neznanje je napušteno. [4]
Zatrovan strašću, um se ne oslobađa. Zatrovan neznanjem, uvid se ne razvija. Zato, prestankom strasti oslobađanje uma (cetovimutti) nastaje. Nestankom neznanja, oslobađanje uvidom (paññavimutti) nastaje. [5]
Beleške
[1] Viđđābhāgiyā, to jest oni su sastavni delovi jasnog znanja (viđđā). Ovo se može odnositi ili na tri istinska znanja (teviđđā), koja se često pominju u govorima: (1) znanje o svojim prethodnim životima; (2) znanje o krugu u kojem se preporađaju živa bića; (3) znanje o razaranju nečistoća, tj. dostizanju stanja svetosti; ili se može odnositi na osmodelnu podelu: (1) znanje uvoda (vipassanā-ñāna), (2) moć stvaranja oblika uz pomoć uma (manomayā iddhi), (3-8) őest neposrednih znanja (abhiñña) [Natrag]
[2] Smirenost (samatha) jeste koncentracija koja kulminira u đhānama, kao stanjima krajnjeg smirenja i utihnulosti; uvid (vipassanā), prema Komentaru, jeste "znanje potpunog razumevanja sastojaka bića" (sankhāra-pariggāhaka-ñāna) kao prolaznih, bolnih i bez trajne suštine. [Natrag]
[3] Kada se smirenost razvija nezavisno od uvida, ona donosi potiskivanje pet prepreka, od kojih je prva čulna želja, i rezultira "višim umom" četiri đhāne, koje karakteriše odsustvu takve žudnje. Ali samo kada je smirenost razvijena zajedno sa uvidom, može ona dovesti do plemenitog puta, kojom se iskorenjuje duboko skrivena sklonost ka čulnoj želji (stizanjem na stupanj "nepovratnika") i vezanost za postojanje (stizanjem do stupnja arahanta). Komentar na ovom mestu smirenost tumači u ovom drugom smislu -- verovatno na osnovu poslednje rečenice u sutti. [Natrag]
[4] Komentar: "Mudrost puta" (magga-paññā) jeste ta koja biva razvijena, tj. ona je proširena i uvećana. "Neznanje je napušteno" jeste ono veliko neznanje u korenu kruga preporađanja. To neznanje je nekompatibilno sa mudrošću puta, kao što je mudrost puta nekompatibilna sa neznanjem... Kada se neznanje javi, ono sprečava nastanak mudrosti puta i uništava njegovu osnovu; ali kada se mudrost puta javi, ono iskorenjuje i uklanja neznanje. Na taj način postoje dva fenomena jedan uz drugi: svest puta (magga-ćitta) i mudrost puta (magga-paññā)." [Natrag]
[5] Stupanj arahanta se često opisuje kao "oslobađanje uma od svih nečistoća, oslobađanje mudrošću" (anāsava-ćetovimutti-paññāvimutti) Komentar "oslobađanje uma" objašnjava kao koncentraciju povezanu sa plodom (stanjem arahanta; phala-samādhi), a "oslobađanje mudrošću" (paññāvimutti) kao mudrost povezanu sa plodom. [Natrag]