Walpola Rahula: Čemu je Buda podučavao
U ovoj knjižici cilj mi je bio da u kraćim crtama, što je moguće neposrednije i jednostavnije, ali i što vernije izložim Budino učenje onakvo kakvo ga nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naučnici jednodušno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke.
Zbirka odlomaka grupisanih po temama, iz govora koje je jedan od najvećih tajlandski učitelja XX veka Ajahn Chah (Ajahn Cha) održao tokom svoje dugogodišnje učiteljske prakse. "Meditacija", govorio bi, "ne znači da nešto treba da zadobijemo, već smirenje postignuto putem vežbanja; smirenost je okončanje konfuzije". Ili, "Mir treba pronaći u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i patnja. On se ne pronalazi u šumi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja učitelj. Kada doživljavaš patnju, tada imaš šansu i da pronađeš slobodu od patnje. Bežati od patnje znači zapravo trčati joj u zagrljaj"
Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino učenje se propisuje da bi se bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda može smatrati lekarem koji propisuje lekove za um.
Treba da znaš da to nastajanje i nestajanje jeste samo aktivnost tvoga uma. Kad se nešto pojavi, ono i nestane, a za njim sledi novo nastajanje i nestajanje. Na putu Dhamme mi to nastajanje i nestajanje nazivamo "rođenje i smrt" i to je sve -- to je sve što postoji!
Ajahn Chah: Ispravno vežbanje -- neprekidno vežbanje (preveo Rastislav Kobac)
Ukoliko je um dobro uvežban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi još postoje, to je zato što um još sumnja, što ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi.
Održavajte svesnost u svakom trenutku i u svakom položaju, bilo da stojite, hodate, sedite ili ležite. Pre nego što načinite bilo kakav pokret, pre nego što progovorite i započnete razgovor, prvo uspostavite svesnost. Morate imati sati, morate biti sabrani, pre nego što bilo šta uradite. Nije bitno šta ćete reći, ali vaš um mora prvo biti sabran. Vežbajte to sve dok vam ne postane lako da to postignete. Vežbajte sve dok niste u stanju da neprekidno pratite šta vam se događa u umu.
Ajahn Chah: Pitanja i odgovori
Poštovani Ajahn Chah je bio jedan od najuticajnijih učitelja "šumske" tradicije tajlandskog budizma. Pročuo se svojom veštinom u obučavanju monaha i striktnom disciplinom. Sem u Tajlandu, ova tradicija ima uporište i na Zapadu, gde se proširila na Veliku Britaniju, Švajcarsku, Italiju, Australiju, Novi Zeland i SAD. Ajahn Chah je umro u manastiru Vat Pa Pong 16. januara 1992. u 73. godini, posle dugogodišnje bolesti.
Čvrsto usmeri svoj um na ono što ću ti reći. I dok budem govorio budi pažljiva prema mojim rečima kao da sâm Buda sedi pred tobom. Sklopi oči i ugodno se namesti, saberi svoje misli i skoncentriši um. Smerno dopusti trostrukom dragulju mudrosti, istine i čistote da počiva u tvome srcu, jer to je način da iskažeš poštovanje prema Potpuno probuđenome.
Jedan od najvećih živih budističkih učitelja, rođen na Zapadu, govori o svom putu monaha od Tajlanda do Engleske i svom razumevanju Budine poruke.
Ajahn Sumedho: Opažanje prostora
"Obuhvatan um ima mesta za sve. On je poput prostora u ovoj sobi, koji ne povređuje bilo šta što ulazi i izlazi iz nje. U stvari, mi kažemo 'prostor u ovoj sobi', a zapravo ova soba je u prostoru; ova zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor će još uvek biti tu... Zahvaljujući meditaciji imamo priliku da posmatramo sopstveni um. Tišina uma je poput prostora u ovoj sobi, ona je uvek tu, ali je suptilna. Ona se ne ističe, ona ne hvata vašu pažnju. Ona nema neki izrazit kvalitet koji bi stimulisao i zarobio vašu pažnju, zato morate da usmerite pažnju, morate da budete pažljivi."
Ajahn Sumedho: Trenuci svakodnevnog puta
Pitanje: Kao monah tokom četrdeset godina, jako ste dobro upoznali čovekovu prirodu. Kada se osvrnete iza sebe, ima li nečega što se pokazalo kao najveće otkriće za tog tridesetogodišnjaka koji prvi put oblači ogrtač?
Odgovor: Da. Ne veruj ni reč onome što ti govori tvoj um.
Ajahn Munindo: Bez osuđivanja preveo Preveo Nenad Ivanović )
Ali kuda nas vodi ta osobina da osuđujemo? Na površini, možemo se osećati bolje ukoliko imamo nekoga da osuđujemo. Može nam laknuti kad pomislimo da znamo ko je kriv. Mogućnost da etiketiramo druge kao odgovorne je takođe u vezi sa strepnjom, proizašlom iz potrebe da uvek znamo da su stvari pod kontrolom. No, da li nas oslobađa od patnje to što imamo koga da osuđujemo (taj neko možemo biti i mi). Nagrada stiže trenutno, ali da li je to isto što i nalaženje zadovoljstva? Sada smo stvorili sebi neprijatelja, što je samo drugi vid patnje. Ukoliko osuđujemo sami sebe, onda sami postajemo povređeni i podeljeni iznutra još više nego što smo to bili ranije.
Ajahn Munindo: Susret sa svojim besom (preveo Preveo Nenad Ivanović )
Strast besa je nešto o šta se većina nas saplete, barem s vremena na vreme. Za neke od nas to je glavna borba u životu. Korisno je shvatiti da smo u poziciji da efikasno sagledamo takvu situaciju samo kada imamo određeni stepen smirenosti, kada smo u stanju da sve to posmatramo hladne glave. Ako gorimo plamenom strasti, jednostavno nemamo takvu perspektivu ili jasnoću. Naravno da smo i u takvim uslovima sposobni za neku vrstu razmišljanja, ali će ono biti vođeno uslovljenostima, u očajničkom pokušaju da nađemo izlaz iz bola zarobljenosti. Bilo da je u pitanju bes, požuda ili strah, krećemo se strogo ograničenim putevima navike, ne bismo li se oslobodili nemira koji nas opseda. Iskoristimo ovu priliku da razmotrimo prirodu ovih strasti.
Ajahn Brahmavamso: Poduka za Bāhiyu: U onome što vidimo neka bude samo to što vidimo
Mnogi budisti suviše misle o Dhammi, ai praktikuju je premalo. U pomanjkanju iskustva o tome šta znači poštovati principe morala i u pomanjkanju informacija koje bi im obezbedilo zadubljenje (jhāna), oni neizbežno iskrivljuju Dhammu svojim željama. Nažalost, neki od tih budista su i učitelji Dhamme.
Ajahn Tiradamo: Zaokruživanje prakse
Tan Natiko me je pozvao da kažem nekoliko reči večeras, rekavši da bi voleo da čuje nešto o mom tridesetogodišnjem iskustvu monaha. Dakle, bio je to dobar povod da o svemu tome razmislim. Šta sam ja to radio poslednjih trideset godina?
Ajahn Passano: Vežbanje kao proces
Mnogo vremena provodimo odmeravajući svoju praksu, tako što se upoređujemo sa drugima. Znate ono: jesu li oni više napredovali od nas? Jesu li iza nas? Vrtimo se u krug sa tom idejom da izmerimo svoj napredak ili rast u praktikovanju duhovnog puta. I to je nešto što bismo mogli da istražimo i posmatramo, jer često odlazimo u krajnosti kada pokušamo da odredimo šta je napredak; a onda se nađemo na drugom polu govoreći sebi da zapravo ne treba uopšte o tome da brinemo, da jednostavno na treba da razmišljamo o napredovanju.
Ajahn Fuang Jotiko: Svesnost sama
"Koliko su drugi ljudi dobri ili loši, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na svoj problem."
"Kad sedneš da meditiraš potrebno je dugo vremena da se um smiri, ali čim se sedenje završi ti skočiš na noge i tu smirenost odmah bacih u stranu. To je kao da se lagano penješ na merdevine, korak po korak, sve do drugog sprata, a onda skočiš kroz prozor." -- Fragmenti učenja koje je sakupio njegov učenik Tanissaro Bhikkhu.Ajahn Jagaro: Jesam li ja budista?
Je li budistički monah u isto vreme i budista? Možemo li biti budisti i ne znajući za Budino učenje?
Mahaši Sajadau: Karma u budizmu
Karma je reč koja se već odavno odomaćila i na Zapadu. Pa ipak postoji izvesna konfuzija oko njezinog izvornog značenja i često je poistovećujemo sa sudbinom. Taj fatalistički stav nema nikakve veze sa budizmom, kako možemo videti iz ovog objašnjenja slavnog burmanskog budističkog učitelja
Shunryu Suzuki: Greške u vežbanju
Poglavlje iz knjige Zen Mind -- Beginner's Mind (Zen um -- Početnikov um) o važnom upozorenju u našoj praksi, koje često zanemarujemo ili pogrešno tumačimo.
Nyanaponika Thera: Pet mentalnih prepreka i njihovo uklanjanje(preveo Rastislav Kobac)
Nepokolebljivo oslobođenje uma je najveći cilj Budinog učenja. Ovde oslobođenje znači uklanjanje pet mentalnih prepreka: 1. želje za čulnim zadovoljstvima, 2. ljutnje, 3. lenjosti i tromosti, 4. uznemirenosti i kajanja, i 5. sumnje.
Nyanaponika Thera: Kontemplacija osećanja -- Vedana samyuta (preveo Rastislav Kobac)
Kompletno poglavlje Samyutta nikaye posvećeno osećanjima (Vedana samyutta), sa uvodnim komentarom. Kontemplacija osećanja je jedan od četiri temelja sabranosti (satipatthana) i može se praktikovati u okviru meditativnog vežbanja usmerenog ka što većem uvidu (vipassana). Važno je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom životu kad god osećanja počnu da prerastaju u emocije.
Kusalo Bhikkhu: Pravila ponašanja theravadskih monaha i monahinja
Kada nešto ne razumemo, skloni smo da to olako i odbacimo kao egzotiku ili prazni ritual. Ovaj vodič treba da posluži kao vodič u upoznavanju nekih od budističkih monaških pravila života za one koji bi želeli da razumeju pozadinu i kontekst tih pravila i konvencija.
Na Budinim kipovima, a i u indijskoj umetnosti uopšte, karakteristični su položaji šaka. Ovi gestovi imaju svoje dublje, simboličko značenje.
Tanissaro Bhikkhu: Otvaranja vrata Dhamme -- Poštovanje u budističkoj misli i praksi
Možda najdelikatnija veština u pogledu poštovanja jeste naučiti kako da balansiramo sva tri aspekta poštovanja: za sebe, za istinu o uzročnosti i za uvide drugih. Ova ravnoteža je, naravno, ključ svake veštine. Ako želite da postanete grnčar, na primer, morate da učite ne samo od svoga učitelja, već i od sopstvenih postupaka i moći zapažanja, ali i od same gline. Onda treba da odmerite sva tri faktora tako da biste koristeći ih zajedno postigli majstorstvo.
Vijetnamski budistički učitelj i borac za mir Tik Nat Han (Thich Nhat Hanh) govori o značaju meditacije, ne za monahe i askete, već za nas obične, duboko zaronjene u struju života. Ovo su odlomci iz nekoliko njegovih knjiga.
Tich Nhat Han: Pet plemenitih pravila
Detaljna analiza pet pravila morala (pañca sila). Svako od pet klasičnih Budinih pravila ponašanja postavljeno je u kontekst savremenog života i dilema i izazova koje on postavlja pred nas. Ovo je tumačenje, kako kaže autor, "rezultat uvida stečenog na osnovu prakse čitave naše zajednice. Duhovna tradicija je poput drveta. Potrebno ju je zalivati kako bi iznikli novi listovi i izdanci, i onda ono nastavlja da bude živa stvarnost. Mi rast drveta budizma potpomažemo živeći duboko u sadašnjosti, u praktikovanju pravila, koncentraciji i uvidu. Ukoliko nastavimo da zaista predano praktikujemo ova pravila, u vezi sa našim društvom i kulturom, uveren sam da će naša deca i njihova deca još bolje razumeti Pet pravila i time dostići još dublji mir i radost."
Leonard A. Bullen: Akcija i reakcija u budističkom učenju
Čitavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i moralnih postupaka, isto tako neizbežno kao i u slučaju fizičkih procesa. Otuda, Budino učenje naglašava da moralno poželjna misao, govor ili postupak kad-tad donose sreću počiniocu, dok na isti način postupci koji su moralno nepoželjni podstiču u budućnosti nastanak patnje. Ono što određuje moralni karakter nekog postupka – bilo da se radi o misli, govoru ili gestu – jeste volja ili mentalni cilj koji ga motiviše. Kada je on zasnovan na velikodušnosti, na dobroj volji ili nesebičnosti, tada je moralno poželjan; kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mržnje ili obmanutosti smatra se moralno nepoželjnim. Kao što seme određuje kakav će biti plod. Posadivši koprivu uzalud čekamo da iznikne ruža!
Leonard A. Bullen: Budizam – metod vežbanja uma
Budino učenje protumačeno iz perspektive psihologije. Univerzumom upravljaju bezlični zakoni, a ne neki bog-stvoritelj. Molitva otuda nema smisla, jer Buda je bio učitelj koji pokazuje put, a ne neko božanstvo. I svaki izraz poštovanja prema učitelju ne smatra se religijskom obavezom, već jedino izražavanjem zahvalnosti, ali i sredstvom samorazvijanja
Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put
Sutina Budinog uenja moe se sumirati u dva principa: etiri plemenite istine i plemeniti osmostruki put. Prvi princip obuhvata teoriju i prvenstvena reakcija koju on izaziva jeste razumevanje; drugi obuhvata praksu, u najirem smislu te rei, i pre svega poziva na vebanje. Unutar strukture uenja ova dva principa povezana su u jednu neraskidivu celinu koja se naziva Dhamma-Vinaya, uenje-i-praksa ili, ukratko, Dhamma. Unutranje jedinstvo Dhamme garantuje injenica da poslednja od etiri plemenite istine, isina o putu, jeste plemeniti osmostruki put, dok prvi lan plemenitog osmostrukog puta, ispravno razumevanje, predstavlja zapravo razumevanje etiri plemenite istine. Tako ova dva principa proimaju i ukljuuju jedan drugog, jer formula etiri plemenite istine sadri osmostruki put i plemeniti osmostruki put sadri etiri istine.
Bhikkhu Bodhi: Anicca vata sankhara
Anicca vata sankhara - Prolazne su, avaj, sve tvorevine! -- jeste fraza u zemljama theravada budizma kojom se objavljuje smrt voljenih bia, ali ja je ovde nisam citirao zato to nameravam da napiem in memoriam. Njome samo predstavljam temu ovog eseja, a to je sama re sankhara. Ponekad jedna jedina pali re ima toliko mnogo implikacija da ve samo njeno analiziranje moe da baci isto toliko mnogo svetla na Budino uenje kao i nekakav dugi lanak o tom uenju. To zaista vai za re sankhara. Ova re se nalazi u samom sreditu Dhamme i pratiti njezine razliite nijanse znaenja znai stei uvid u Budinu viziju stvarnosti.
Bhikkhu Bodhi: Vizija i rutina
Klju napredovanja budistikim putem jeste, sa jedne strane, repetitivna rutina, voena nadahnjujuom vizijom, sa druge. Uvidom u krajnju slobodu mir i istou osloboenog uma koji nas inspirie i nagoni da prekoraujemo sopstvene granice. No, jedino ponavljanjem - metodinim negovanjem povoljnih praksi -- lagano smanjujemo rastojanje koje nas deli od eljenog cilja, bivajui sve blii oslobaanju.
Bhikkhu Bodhi: Dva lica Dhamme
Pri prvom susretu sa budizmom suoavamo se sa jednim paradoksom. Intelektualno, on nam se ini kao pravi zalogaj za slobodno misleeg oveka: trezven, realistian, antidogmatian, skoro nauan po svom izgledu i metodu. Ali ako doemo u kontakt sa ivom Dhammom iznutra, uskoro otkrivamo da ona ima i drugu stranu koja nam se uini kao suprotnost svim naim dotadanjim racionalistikim pretpostavkama.
Rev. 1/7/2008
www.yu-budizam.com/bud27a.html