"PUSTA ZEMLJA"

T. S. Eliot (1888-1965) bio je jedan od najuticajnijih pesnika XX veka, a njegova poema Pusta zemlja (The Waste Land) smatra se njegovim najvažnijim delom. Puna skrivenih istorijskih, literarnih i mitskih aluzija, kao i komplikovanih simboličkih figura, ona slika savremeni svet kao prazan i lišen duhovnog značenja. Treće pevanje Puste zemlje zove se "Propoved o vatri", po Budinog čuvenom trećem govoru istog naziva, Ādittapariyāya sutta (S.IV,19-20). Na kraju tog pevanja Eliot parafrazira Budine reči ponavljane mnogo puta tokom govora: "O monasi, sve gori" (Sabbaṃ bhikkhū ādittaṃ) kao "gori, gori, gori, gori". Buda je ovim mislio da je običan čovek opsednut čulnim zadovoljstvima i maštanjima, tako da sam gori od žudnje, mržnje i obmanutosti. Za Eliota, ove reči bile su moćan i nepokolebljiv komentar o praznini u kojoj mnogi ljudi žive.

Eliot je veoma cenio Budino učenje i čak je proučavao neke od budističkih tekstova. Preba Peter Ackroydovoj biografiji Eliota, njegovo "...zanimanje za budizam nije bilo samo filozofske prirode. Nirvāna je iskorenjivanje -- poništavanje žudnje, sloboda od vezanosti -- a u mladom Eliotu postojala je, kao što je moguće videti iz njegove poezije, jedna neutaživa želja da bude slobodan". Ako je Eliota pokrenuo Budin opis obične, profane egzistencije, mora da ga je podjednako uzbudilo i obećanje na kraju Adittapariyāya sutte, da je moguće izdići se iznad ovakvog načina postojanja. "Videvši to, u dobro upućenom plemenitom sledbeniku sve se više raspršuju iluzije o čulima. Kad mu se rasprše iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujući hlađenju strasti, on se potpuno oslobađa. Sa potpunim oslobađanjem dolazi i znanje: 'Potpuno sam oslobođen'."

Zanimljivo je primetiti da je Eliot ideju za naslov svoje čuvene poeme dobio od Bude. Jer Buda je neka negativna psihološka stanja često opisivao kao "mentalnu pustu zemlju" (cetokhila, A.V,17; M.I,101; S.V,57).