|
Rat
(yuddha) jeste situacija kada dve ili više zemalja ili grupa učestvuje u međusobnom oružanom konfliktu tokom određenog vremenskog perioda. Pošto rat nastaje usled straha, pohlepe i mržnje i uvek uključuje ubijanje, budizma smatra da je on protiv prvog pravila morala.
Budistički filozofi i mislioci nikada nisu posumnjali da je rat nešto loše, pa tako nikada nije mogao ni da nastane pojam svetog rata -- krstaški rat ili jihad -- ili pravednog rata. Međutim, pojedini budisti jesu smatrali da u nekim vremenima učestvovanje u ratu može biti manje od dva zla, te da jeste neprihvatljivo, ali nužno. Drugi mudri budisti su možda odbijali da se uključe u rat bez obzira na okolnosti. Međutim, ratovi ne izbijaju iznenada, već se obično nalaze na kraju perioda tenzija i straha. Najkonzistentniji budistički odgovor na rat jeste baviti se uzrocima rata, pre nego što oni dođu do tačke kada je oružani sukob neizbežan.
Politička istorija budističkih zemalja puna je ratova kao i u svim drugim zemljama. Međutim, ratovi radi čisto religijskih ciljeva ili radi širenja budizma nisu bili uobičajeni. Prigovor savesti, tj. odbijanje da se služi vojska bilo u vreme mira ili rata bio je skoro nepoznat u budističkim zemljama, a najupadljiviji je primer Južnog Vijetnama 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Tajland je imao obavezni vojni rok skoro sto godina i tokom tog vremena nije bilo nijednog slučaja prigovora savesti. Paradoksalno je da su u Burmi sve donedavno mnogi mladi ljudi videli vojnu službu kao alternativu zamonašenju. | |
|
