| |
|
GLAS, BUDIN |
 |
||
|
Glas (ghosa)
jeste zvuk načinjen govornim aparatom dok govorimo ili pevamo. Boja
glasa je blisko povezana sa našim fizičkim i psihološkim
stanjem. Napetost ili uzbuđenje mogu proizvesti piskav, treperav ili
glas neujednačene visine. Bes, strah ili potištenost mogu
proizvesti šišteći ili stenjući glas, niskog, pretećeg
tona. Buda je imao naročito lepu boju glasa, koji je odslikavao duboki
unutrašnji mir i toplo saosećanje, što je sigurno njegove
govore činilo još ubedljivijim. Kaže se da je njegov glas imao
osam obeležja: bio je razgovetan( vissaṭṭha) i jasan (viṭṭeyya), prijatan za uho (maṭju) i blag (savanīya), zaokružen (bindu) i tečan (avisāri), dubok (gambhīra) i zvonak
(niddādi). Jedan posmatrač je primetio da kada se Budin govor završi, publika sa oklevanje ustaje i odlazi, stalno ga posmatrajući (M.II,140).
|
|||