VEGETARIJANSTVO

Vegetarijanstvo jeste praksa nejedenje mesa. Neki vegetarijanci ne jedu ni životinjske proizvode -- mleko, jaja, buter -- i zovu se vegani. Vegetarijanstvo su upravo počeli da propagiraju u Budino vreme, uglavnom đainizam, ali sam Buda nije bio vegetarijanac, niti je to zahtevao od svojih učenika (M.I,369). Čini se da je razlog u tome što je pravio razliku između direktnog ubijanja -- kada sami ubijemo životinju ili neko to uradi za nas -- i indirektnog ubijanja -- kupovanje mesa životinje koja je već ranije bila ubijena. Direktno ubijanje nas čini neposredno odgovornim za smrt, dok kupovina i jedenje mesa životinje ubijene bez naše namere ili znanja čini nas tek posredno odgovornima. Vegetarijanci ili Budini kritičari mogu smatrati da je to cepidlačenje, ali nije. Čak i najstriktniji vegetarijanci ubijaju sićušne životinje svaki put kad hodaju, a i povrće koje jedu treba prskati  da bi se ubile životinje štetočine. Tako je i vegetarijanac posredno odgovoran za ubijanje kao i neko ko kupuje meso u supermarketu.

Međutim, zreli budisti razmišljaju ne samo o efektima svojih postupaka na same sebe, već i efektima koje ti postupci imaju na druge. Bez obzira da li životinju ubijamo sopstvenom rukom ili meso kupujemo u prodavnici, u oba slučaja jedno svesno biće je mrtvo. Zbog toga, ima budista koji smatraju da time što ne jedu meso pomažu da u ovom svetu ima manje okrutnosti i u tom smislu vegetarijanizam je više u skladu sa opštim duhom prvog pravila morala. Na Šri Lanki vegetarijanstvo je uobičajeno, mada nikako nije opšte, a skoro je nepoznato u Burmi, Tajlandu, Laosu, Kambodži i Tibetu. Mnogi kineski budisti i svi kineski monasi i monahinje su striktni vegetarijanci.