UPĀSAKA I UPĀSIKĀ

Nezaređeni budisti se nazivaju upāsaka a budistkinje upāsikā. Oba naziva izvedena su od reči koja znači "sedeti blizu" (upāsati) i "biti prisutan" (upāsana). Muški i ženski laici čine polovinu četvroročlanog skupa (catuparisā) budističke zajednice, a drugu polovinu čine monasi (bhikkhū) i monahinje (bhikkhunī). Buda je rekao da svako može postati nezaređeni budisti ako uzme tri utočišta i iskreno praktikuje pet pravila morala (A.IV.222). Ovo je naravno tek minimum. Buda je očekivao najviše etičke, intelektualne i duhovne aspiracije od svih svojih učenika. Dhamma je namenjena svima, mogu je razumeti svi i otuda svi treba i da je praktikuju. Buda je rekao: "Bilo da je reč o domaćinu ili monahu, ja hvalim ispravno vežbanje. I bilo da je reč o domaćinu ili monahu, ako vežbaju na pravi način, upravo zbog takvog vežbanja osvojiće Istinu, Dhammu, Nenadmašno" (S.V,19). Neki laici danas smatraju da je dovoljno da samo poštuju Budu ili druge vrle osobe. Buda se tome ne bi protivio, ali njegova ideja o tome šta čini to istinsko poštovanje razlikovala se od pukog klanjanja, sklapanja dlanova u visini grudi i stavljanja cvetova na oltar. Tako je rekao: "Monah ili monahinja, domaćin ili domaćica koji žive u Dhammi i savršeno je ispunjavaju, tek ti mi iskazuju najviše poštovanje" (D.II,138).

Jedna od najvažnijih dužnosti laika jeste da obezbedi nužne stvari, četiri potrepštine, monasima i monahinjama. Buda je na idealni odnos između monaha i svetovnjaka gledao kao na simbiozu -- laici monasima obezbeđuju materijalne stvari koje su im neophodne, dok monaška zajednica pružaju laicima duhovno vođstvo i podučavaju ih ličnim primerom. Ali Buda je bio svestan da ako se laici zadovolje samo time da budu tek dobavljači za monahe i monahinje, tada će budistička zajednica biti u velikoj neravnoteži i neće biti potpuna. Zato je on podsticao svoje nezaređene sledbenike: "Ne smete se zadovoljiti mišlju: 'Dali smo Sanghi ono što joj je neophodno' " (A.III,206). Neke od drugih stvari koje je Buda očekivao od od svojih iskrenih laičkih sledbenika bilo je da pošteno obavljaju svoj posao, da se pri tome drže date reči, da budu istinski prijatelji drugima (D.III,188), da posećuju i olakšavaju muke bolesnima (S.V,408), da s vremena na vreme idu na kurseve meditacije (S.V,19), ukratko, da vežbaju četiri plemenite istine u svoj njihovoj širini i dubini.

Naravno, možemo praktikovati Budino učenje jedino ukoliko ga poznajemo i otuda je Buda od laika očekivao isto tako i da budu upućeni u Dhammu. Tako je rekao: "Ja neću ući u potpunu nirvāṇu sve dok i laici nisu upućeni i izvežbani, podučeni i opskrbljeni znanjem, znalci Dhamme, žive u Dhammi i hodaju putem Dhamme, sve dok i oni ne prenose drugima ono što su primili od svoga učitelja i to ne podučavaju, objavljuju, učvršćuju, šire i razjašnjavaju, sve dok nisu u stanju da to koriste kako bi pobili pogrešna učenja i delili ovu divnu Dhammu" (D.II,105). Videti Domaćinski život.