ISTINA

Istina (saćća ili taććha) jeste govor, tekst, pojmovi ili saznanje koje odgovara stvarnosti i koje nas, ako se na pravi način shvati, može voditi ka preciznijem i potpunijem razumevanju te stvarnosti. Postoje dve vrste istine - konvencionalna i krajnja istina. Ako neko kaže: "Pada kiša" i zaista pada kiša, tada se za tu tvrdnju može reći da je istinita. međutim, to je samo konvencionalna istina, jer je njezina vrednost ograničena. Ako, sa druge strane, neko kaže: "Žudnja izaziva nezadovoljstvo" i ona to i čini, za to se može reći da je apsolutna istina, jer ako je razumemo i uzmemo u obzir, ona može voditi do radikalne promene naših stavova, života i, na kraju, do naše životne sudbine. Neke istine mogu biti delimične, po tome što odgovaraju tek jednim vidovima stvarnosti, ali ne i nekim drugim. Međutim, jedna istina ne može protivrečiti drugoj. Ako neko kaže: "dva i dva jesu četiri", a drugi kaže: "Dva i dva jesu pet", jedna od ove dve tvrdnje mora biti pogrešna. Tako Buda kaže: "Istina je jedna" (Sn.884). Najvažnije apsolutne istine kojima je podučavao Buda jesu četiri plemenite istine.

Buda je veliku važnost pridavao govorenju istine. Prva i najvažnija karakteristika ispravnog govora jeste da je istinit u onoj meri u kojoj to mi možemo da sagledamo. O govoru koji je u skladu sa Dhammom je rekao: "Treba se okrenuti od laganja. Kada nekog pozovu pred sud, na ispitivanje, pred plemenski savet, esnaf ili kralja i upitaju ga: 'Dobri čoveče, reci nam sve što znaš'. Ako ne zna, on kaže: 'Ja ne znam.' Ako zna, on kaže: 'Ja znam.' Ako nije video, on kaže: 'Nisam video', a ako je video, kaže: 'Video sam'. On ne laže svesno radi svoje koristi, radi tuđe koristi ili nekog beznačajnog dobitka" (M.I,288). Videti Doslednost.