PUTOVANJA, BUDINA

Putovati (cārikā ili saṭcaraṇa) znači ići od jednog mesta do drugog, obično na većem rastojanju. Buda je smatran pre svega učitelje i takvo gledanje jeste tačno. Ali on nije bio učitelj poput Platona, koji je imao svoju akademiju, ili kao Toma Akvinski, koji je predavao na univerzitetu. Celokupno njegovo podučavanje odigravalo se na putovanju, u šumama mangoa na obodima naseljenih mesta, u svetilištima podignutim kraj puta ili u gradskim parkovima. Buda je nastojao da što više ljudi ima priliku da čuje Dhammu, a da bi to postigao veći deo života proveo je putujući. Tipiṭaka beleži neka od Budinih putovanja. Na primer, tokom prvih 12 meseci posle probuđenja išao je od Uruvele do Sārnātha, natrag do Uruvele, a odatle do Rāđagahe preko Gaye, što je sve u svemu rastojanje od oko 315 kilometara. Jedno od najdužih putovanja koja se pominju u Tipiṭaki bilo je od Rāđagahe do Sāvatthija preko Vesālija, a potom natrag do Rāđagahe alternativnom rutom preko Kīṭāgirija i Āḷavīja, što je sve u svemu nešto oko 920 kilometara. Njegovo poslednje putovanje vodilo je od Rāđagahe, zatim Pātaḷigāma, Vesāli i na kraju Kusinārā, dakle nekih 275 kilometara, što je moralo biti vrlo naporno za jednog osamdesetogodišnjaka (D.II,72-137).

Buda je često opisivan kako putuje u pratnji 500 monaha, što je zapravo konvencija kojom se kaže "mnogo" ili jednostavno "u pratnji velike grupe monaha". U nekim drugim prilikama, ne obaveštavajući svog pratioca i saputnike, otišao bi i lutao sam neko vreme (S.III,95). Čini se da je svuda išao peške, sem kad aje morao da prelazi reke, kao kod Payāge, današnjeg Allahabada (Vin.III,5) i Pāṭaligāme, današnje Patne (M.I,225), kada je morao da s eukrca na splav. Samo je na jednom mestu opisan da nosi sandale, tako da je verovatno većinu vremena hodao bos (Vin.I,187).  Na putu je možda spavao u odmorištima kraj puta, u staroj kolibi nekog grnčara (M.III,238) ili, ako ništa drugo nije mogao da nađe, na otvorenom, "na tlu prekrivenom lišćem" (A.I136). Jednom kada je išao zemljom Kuru boravio je u kućici, "a pod joj prekriven travom" (M.I,501).

Buda je jednom rekao svojim monasima: "Idite na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, iz samilosti prema svetu, za blagostanje, dobrobit i sreći bogova i ljudi. Podučavajte Dhammu, koja je divna na početku, divna u sredini i divna na kraju. Objašnjavajte i slovo i duh svetačkog života, potpuno ispunjenog i savršeno čistog" (Vin.I,20). Ovim rečima Buda je izrazio sopstvene razloge da krene na tako dugačka i tegobna putovanja, iz saosećanja za ovaj svet. Videti Vesākha.