TOALETI

Toalet (vaććakuṭi) jeste mesto, obično mala prostorija, za obavljanje nužde. 

U vreme Bude toaleti su se sastojali od septičke jame (vaććakūpa) pokrivene kamenom pločom (paribhaṇḍa) na kojoj je bila načinjena mala rupa i sa uzdignutim postoljem u obliku stopala (vaććapādukā) na kojoj se stajalo ili čučalo. Po obavljenoj nuždi, čovek bi se ili oprao ili obrisao travom ili komadom kore drveta. Ispred toaleta je bio ćup sa vodom za pranje ruku. Buda je shvatao važnost higijene i insistirao je da se toaleti u manastirima redovno peru i čiste. U Vinayi je takođe govorio o onome što bi se moglo nazvati "toalet etikecija". Kada se približavamo toaletu, treba se nakašljati, kako bi neko ko je unutra znao da se približavamo. Ako je neko zaista unutra, i on bi trebalo da napravi isti zvuk, da označi kako je toalet zauzet. Pre ulaska u toalet ogrtač treba skinuti i pravilno obesiti. Ne treba stenjati dok obavljamo veliku nuždu, čistiti u toaletu zube ili pljuvati na pod. Takođe, pošto smo obavili nuždu, posudu sa vodom treba dopuniti na korist naredne osobe (Vin.II,222).

Suština budističke meditacije jeste ispravna svesnost. Na ranim stupnjevima ove prakse meditant postaje svestan blagih udaha i izdaha, a onda to proširuje kako bi postao svestan celog sebe; celog tela, osećaja, uma i potom sadržaja uma. Ali ako smo u stanju da budemo svesni sebe samo dok sedimo u tihoj prostoriji, tada ćemo biti svesni samo malog dela sopstvenog života i to onog prilično neinteresantnog. Da bi bila zaista prodonosna, svesnost treba da poteče u svemu što činimo. Buda je rekao: "Monah je potpuno svestan dok dolazi i odlazi, dok pruža i savija ruke, dok se oblači i nosi svoju zdelu, dok jede i pije, žvaće i kuša, čak i dok obavlja veliku i malu nuždu. Potpuno je svestan dok hoda, stoji i sedi, dok leže da spava i dok ustaje, dok govori i dok ćuti" (M.I,57).Kad je buda rekao da treba da bude sabran "i dok obavlja veliku i malu nuždu" (uććārapassāvaka kamme), time je hteo da kaže sva aktivnost, bez obzira koliko je obična, treba da postane predmetom jasnoće i prisebnosti. Kada se obavlja sa svesnošću, svaki postupak, bilo da je najuzvišeniji ili najprostiji, dobija auru svetosti.