MISAO, ISPRAVNA

Ispravna misao (sammā saṅkappa) jeste drugi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Misli su reči ili slike koje se formiraju u umu, a često ih prati ili one podstiču nastanak osećaja, a ovi sa svoje strane mogu podstaći postupke. Buda je opisao dve vrste misli: nasumičnu, lutajuću misao (vicāra) i logičku ili usmerenu misao (vitakka). Naš um je obično ispunjen nasumičnim, slučajnim, lutajućim mislima i zaista malo od nas zavisi kakve su one i u šta će se dalje pretvoriti. Kada imamo neki zadak pred sobom ili treba da rešimo neki problem, volja zaustavlja i usmerava naše misli u određenom smeru. Ali obično, čim je zadatak obavljen ili problem rešen, volja se povlači i misli nastavljaju svoj nasumični put. Buda je izgovorio ovo vrlo važno, ali često zapostavljano zapažanje: "O čemu god da neko često misli i premišlja, njegov um postaje nagnut na tu stranu" (M.I,115). što češće mislimo određenu vrstu misli, to će se one češće javljati. Ako često mislimo ispunjeni pohlepom i tim mislima dopuštamo da traju, one će sve češće ispunjavati naš um i možemo početi na taj način i da se ponašamo. Zbog toga, važan vid budističkog treninga jeste da negujemo ispravnu misao, da ne dopuštamo negativnim mislima da zaokupe naš um i da ohrabrujemo pozitivne misli. Buda je generalno opisao ispravnu misao kao misao nevezivanja, ljubavi i predusretljivosti prema drugima (M.III,251). Ispravna koncentracija, ispravna svesnost i ispravan napor naravno imaju važnu ulogu u razvijanju ispravne misli.