TEIZAM

Teizam (issarakāraṇavāda) jeste verovanje u svemoćnog, sveznajućeg Boga (A.I,173), ispunjenog bezgraničnom ljubavlju, koji je stvorio i kontroliše ovaj univerzum. Ovo je jedno od četiri pogrešna stanovišta, zajedno sa materijalizmom (lokāyatavāda), kammičkim determinizmom (sabbaṃ pubbekatahetu) i verovanjem da je sve prepušteno slučaju (ahetuvāda). Glavna zamerka budizma teizmu jeste da pretpostavljeni atributi Božiji protivreče jedan drugom. Ako je on (neka božanstva su ženskog pola, a druge bez pola) zaista stvorio i kontroliše sve, tada mora biti i odgovoran za svu patnju koja se događa u svetu: "Ako Bog zaista stvara sve živo na ovom svetu, tada su ljudi tek instrument i tada on stvara svu slavu i jad, sve dobro i zlo" (Ja.VI,208). Ako je Bog zaista sveznajući, to znači da ljudi nemaju slobodu, te time Božija funkcija kao arbitra koji određuje šta je dobro, a šta zlo, koji nagrađuje dobro i kažnjava zlo, postaje izlišna. Ako je Bog zaista svemoćan i može zaustaviti masovne katastrofe kao što su zemljotresi, poplave i cunami, ali to ne čini, tada se dovodi u pitanje njegove bezgranična ljubav.

Iz budističkog ugla, za čovekovu duhovnost se može reći da se razvija kroz tri faze -- politeizam, teizam i ne-teizam -- iako naravno ne prolaze svi kroz istu fazu u isto vreme, niti svi članovi jedne zajednice. Prvobitni ljudi su različite prirodne događaje i sile pripisivali raznim božanstvima. Kasnije je sve to pripisano jednom božanstvu. Na svom najvišem i najsofisticiranijem stupnju, čovekov um razume da se stvari događaju kao deo jednog prirodnog poretka, a ne zbog nekakvog božanstva. Zanimljivo je primetiti da ove tri faze otprilike odgovaraju vremenu kad su ljudi živeli u plemenima, kada je njima vladao autokratski vladar i na kraju kada je demokratsko i naučno razmišljanje postalo dominantno. Videti Agnosticizam.