SPORT

Sport (keḷī ili līlā) jeste, u najširem smislu reči, fizička aktivnost u svrhu rekreacije, zdravlja ili takmičenja. Kao i svi ljudi, i stari Indijci su se bavili i uživali u najrazličitijim igrama i sportovima. Sportovi u prirodi (uyyanakeḷa) sastojali su se od igara kao što su žmurke, vije i trkanje, dok su vodeni sportovi (udakakeḷa) bili plivanje i ronjenje. Borba štapovima, boks, rvanje, gimnastika i drugi sportovi i igre verovatno su izvođeni na stadionima (keḷamaṇḍala (Ja.V,196). Buda , Ja.VI,333). Nekoliko drugih igara igrano je sa loptom, iako nemamo mnogo informacija kakva je bila struktura tih aktivnosti. Jedna igra o kojoj znamo nešto više jeste sa loptom vezanom za kanap, pri čemu je lopta baca, naglo povlačena kanapom natrag, uz pokušaj da se uhvati rukom (Ja.V,196). Buda nije imao ništa da kaže o sportovima, osim da monasi ne bi trebalo da ih posmatraju (D.I,7). Pa ipak, fizički i psihološki aspekti sporta mogu biti značajni za budiste.

Buda je jednom rekao: "Dobro zdravlje jeste najveći dobitak" (Dhp.204) i ohrabrivao je monahe i monahinje da rade fizičke vežbe radi buđenja energije i zdravlja (Vin.II,119). Što se tiče uma, sport može pomoći da se razviju pozitivna stanja kao što je timski duh, prijateljstvo, budnost i čak određeni stepen nevezivanja (dostrojanstveno prihvatanje sudijine odluke ili poraza). Nažalost, skoro svi sportovi danas su postali preterano orijentisani na element takmičenja, a malo je stvari koje na površinu izbacuju ono najgore u ljudima kao takmičenje. Varanje, nasilje, i među gledaocima i među takmičarima, lični animozitet, doping, nameštanje rezultata i ogorčenost posle poraza, sve je to postalo normalno u današnjem profesionalnom sportu. Neki sportski susreti se čak proglašavaju za događaje "visokog rizika". Staro pravilo "nije bitno da li pobeđuješ ili gubiš, već kako odigraš meč" vrlo lako je odbačeno pred naletima naduvanog ega i velikih zarada.

Dobar primer sporta koji zahteva veliku veštinu, zdrav je za telo, umirujući za um, podstiče prijateljstvo i uzajamno poštovanje među igračima, a dopadljiv je za gledanje jeste chin lon u Burmi i te tako u Tajlandu. Ideja ovog sporta jeste održavanje u vazduhu lopte ispletene od pruća, tako što se ona udara petom, kolenom, laktom ili ramenom. Ne postoji takmičenje kao takvo; jedan igrač udara loptu jedno vreme, pokazujući svoju veštinu i gracioznost, pre nego što je prepusti drugom igraču. Niko ne dobija niti gubi i svi se dobro zabavljaju. Buda je primetio: "Pobeda podstiče mržnju, pobeđeni ostaje u patnji. Ko napusti pobedu i poraz, ostaje smiren i sretan" (Dhp.201).