SPAVANJE

Spavanje (niddā ili seyyā) jeste prirodno stanje koje karakteriše smanjeno pomeranje tela, ograničene reakcije na spoljašnje podražaje i gubitak svesti. Procenjuje se da prosečna osoba provede otprilike trećinu života spavajući. Čini se da je biološka funkcija spavanja da osveži telo i um, tako što će im obezbediti potpuni odmor. Međutim, prekomerno, nedovoljno ili neredovno spavanje mogu ozbiljno narušiti nečije fizičko i psihološko zdravlje i Buda ej bio potpuno svestan te činjenice. Svojim nezaređenim sledbenicima je rekao da dugo spavanje ujutro (ussūraseyyā) i nespavanje po čitavu noć (rattinuṭṭhāna dassinā) imaju negativne efekte na njihov život (D.III,185). Takođe je shvatao da je za monahe i monahinje, pošto ne moraju da obavljaju fizičke poslove i imaju mnogo slobodnog vremena, lako da steknu naviku prekomernog spavanja, umesto da meditiraju ili proučavaju Učenje. Otuda njegove česte opomene da ne treba da postanu "ljubitelji spavanja" (niddārāma, A.III,116; It.72; Sn.96). Tako je rekao: "Kad je neko lenj, proždrljiv, večito pospan i valja se po krevetu nalik velikoj, ugojenoj svinji, takav će se preporađati bez kraja i konca" (Dhp.325).

Čitamo da je Buda ponekad odspavao posle podne, što je bila neka vrsta sieste (divaseyyā), iako se to verovatno događalo tek kad je ostario. Asketa po imenu Saććaka ga je jednom upitao dali spava tokom popodneva, a on mu je odgovorio: "Sećam se da bih poslednjeg meseca leta, pošto bih se vratio iz prošenja hrane i pojeo je, savio svoj ogrtač na četvoro, pružio ga po zemlji, legao i onda tonuo u san sabran i potpuno svestan." Saccaka je na to prezrivo odbrusio: "Neki bi rekli da je to boravak u obmani" (M.I,250).

Buda je primetio da naše ponašanje tokom budnog stanja može ponekad uticati i na period spavanja. Ako smo, na primer nemoralni ili okrutni, to može izazvati nesanicu ili košmarne snove. "Kada budala legne ka ležaj ili krevet, kad leži na tlu, loša dela koja je počinio u prošlosti padaju na njega, pritiskaju ga, ležu na njega, baš kao što planinska senka u kasno popodne pad ana zemlju i na njoj leži U tom trenutku budala misli: 'Nisam učinio ono što je lepo ili korisno. Nisam sebe zaštitio od straha...' Onda mu je teško i uznemiren je, plače i očajava" (skraćeno, M.III,164-5). Slično ovome, čovek koji je dobre naravi "spava srećan, budi se srećan i nema košmare" (sukhaṃ supati, sukhaṃ paṭibhuđđhati, na pāpakaṃ supinaṃ passati, AV.342).

Oni koji praktikuju meditaciju ponekad vide kako su pospani posle jela (bhattasammada), kako im glava stalno klone (pacāla) i moraju da se upinju da bi ostali budni, i pored toga što su dovoljno spavali. Ovo je jedna od poznatih prepreka za meditaciju i Buda je dao praktičan savet za njezino prevazilaženje: "Kada se misli koje ohrabruju pospanost jave, ne obraćaj pažnju na njih. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da razmisliš o Dhammi onako kako si je učio, treba da je istražiš i razmotriš. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da recituješ Dhammu, onako kako si je naučio. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da vučeš i masiraš ušne školjke i udove. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da ustaneš i umiješ se, gledaš unaokolo i piljiš nagore u zvezde. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da zamisliš svetlost i fokusiraš se na nju, bez obzira je li dan ili noć. Tako otvoren i razbistren um postaće blistav. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da svoja čula usmeriš na samoga sebe i hodaš gore-dole sa punom svesnošću. Ako i pored toga osećaš pospanost, trebalo bi da sa punom pažnjom legneš na desni bok, staviš jedno stopalo na drugo (i kad se odmoriš) ustaneš s mišlju: 'Ne smem se prepustiti zadovoljstvu spavanja, ležanja i tromosti' " (skraćeno, A.IV,86-7). Videti Snovi.