ROPSTVO

Ropstvo je pravni sistem u kojem neko može legalno da poseduje drugu osobu i prisiljava je da za njega radi. Robovi (dāsa), kao i svako drugo vlasništvo, mogu biti kupovani, prodavani i stavljani pod hipoteku. U staroj Indiji bilo je pet vrsta robova: onih koje je rodila robinja, kupljeni, dobrovoljni robovi (na primer da bi izbegli glad u vreme suše), oni koji su postali robovi iz straha i oni zarobljeni tokom vojnih pohoda (Ja.VI,285; Vin.IV,224). Život roba bio je vrlo težak; i za mali prekršaj mogao ga je vlasnik išibati, okovati, žigosati ili hraniti otpacima (Ja.I451). Tako čitamo o ženi koja je razbila glavu svojoj sluškinji zato što je ustala kasno (M.I,125).

Buda je govorio da je kupovina i prodaja ljudskih bića loš način zarađivanja za život (A.III,207) i zabranjivao je monasima i monahinjama da kao poklone primaju robove ili da ih poseduju (D.I,5).  To učenje se čini najstarijom poznatom zabranom ropstva. Uprkos ovome, ropstvo je postojalo u budističkim zemljama kao i svugde drugde. A kada je tamo bilo zabranjeno, to je učinjeno pod kolonijalnom vlašću -- na Šri Lanki dvadesetih godina XIX veka, a u Burmi, Laosu i Kambodži krajem tog veka. I u Tajlandu, koji je bio nezavistan, ropstvo je zabranjeno otprilike u to vreme, pod pritiskom zapadnih sila. Poslednja budistička zemlja koja je ukinula ropstvo bio je Butan, 1962. godine. Poslednja zemlja sveta koja je ropstvo stavila van zakona bila je Mauritanija, 1980. godine, iako zapravo ono nastavlja da postoji i tamo i u nekim delovima Srednjeg istoka.