PRIKLADAN PRISTUP

Prikladan pristup (upāya kusala) jeste spremnost učiteljeva da se prilagodi interesovanjima, potrebama i nivou razumevanja drugih, kako bi bio u stanju da prenese znanje o Dhammi (D.III,220; Th.158). U svom najboljem izdanju, prikladan pristup jeste jedna vrsta fleksibilnosti i saosećanja. Buda je rekao da je često prilagođavao svoje reči, čak i izgled, kako bi bolje podučio Dhammi različite vrste ljudi: "Vrlo se dobro sećam mnogih skupova plemića, sveštenika, domaćina, asketa i božanstava... kojima sam prisustvovao. Pre nego što bih seo sa njima, obratio im se ili se uključio u njihov razgovor, ja bih preuzeo njihov izgled i njihov način govora, kakav god da je bio i tek tada bi ih podučio Dhammi" (D.II,109). Buda je svojim monasima i monahinjama preporučivao da kada podučavaju Dhammu u drugim zemljama, treba da koriste jezik tih ljudi sa kojima žive (M.III,235). Dobar primer Budinog prikladnog pristupa beše njegov susret sa Sigālom. Jednog dana ugledao je tog mladog čoveka kako se klanja u pravcu šest strana sveta Sigālu da malo izmeni svoju praksu, što je bila uobičajena praksa toga vremena. Onda je upitao Sigālu zašto to radi, a mladić mu odgovori da mu je njegov otac,  na samrtnom odru, tražio da obeća kako će to činiti i tako nastaviti porodičnu tradiciju. Iako Buda nije mnogo cenio takvu praksu, video je da su Sigaline namere dobre, da se klanja stranama sveta iz poštovanja prema sopstvenom ocu i da bi održao obećanje koje mu je dao. I zato, umesto da ga kritikuje ili ismeva to što radi, zamolio je, da ljude sa kojima živi -- svoje roditelje, decu, prijatelje, svoje radnike, učitelje itd -- vidi kao strane sveta i da im se klanja tako što će se prema njima ophoditi  sa ljubaznošću, poštovanjem i ljubavlju (D.III,181).