TIŠINA

Tišina (mona ili tuṇhibhāva) jeste kvalitet utihnulosti, mira, bez buke. Budistička psihologija vidi direktnu vezu između verbalne tišine i mentalne tišine. Tako je Buda rekao svojim monasima: "Kada se susretnete, ili razgovarajte o Dhammi ili održavajte plemenitu tišinu" (M.I,161). U divnoj pohvali tišini zabeleženoj u Sutta nipāti, rekao je: "Naučite to od vode. U planinskim klancima i procepima, bez prekida huče potoci, ali velika reka teče lagano, bez šuma. Prazne stvari zveče, iz punih nikakvog zvuka nema. Budala je poput dopola napunjenog krčaga, a mudrac kao duboko, vodom prepuno jezero" (Sn.720-1). Buda je naročito hvalio održavanje dostojanstvene tišine u susretu sa uvredama i lažnim optužbama: "Ne odgovarati na bes rečima punim besa znači dobiti bitku u kojoj se pobeđuje jako teško. To znači da postupaš za svoju i dobrobit onog drugog, iako će oni koji ne poznaju Dhammu misliti da si budala" (S.I,162). Kao rezultat toga, Buda i njegovi učenici uživali su reputaciju onih koji "vole tišinu, ohrabruju tišinu i govore u pohvalu tišine" (D.III,36). O Budi je rečeno da "traži boravišta u šumi, u dubinama džungle, na mirnim mestima, bez mnogo buke, mesta daleko od gomile, gde ljudi nema i koja su prikladna za boravak u samoći" (D.III,38).