ZNAKOVI VELIKOG ČOVEKA, NJIH 32

Trideset dva znaka velikog čoveka (mahā purisa lakkhaṇa) jesu telesna obeležja za koja se pretpostavlja da ih ima svaki Buda. Iako nije mnogo važna za budizam, ova ideja se razmatra u tri govora (D.II,142; M.II,133; Sn.103), a usput je pomenuta u još nekoliko drugih. Ova ideja o znakovima verovatno svoj koren ima u brahmanizmu i u budizam je inkorporirana tek kasnije iz za sada ne sasvim jasnih razloga. Neki od tih znakova, kao što je dugi jezik, plave oči, zlatna boja kože i penis koji je potpuno uvučen u telo su verovatno u vezi sa staroindijskim shvatanjem idealizovane fizičke lepote. I ostali znaci su čudni, čak groteskni, tako da je teško odlučiti šta bismo uopšte sa njima.

Iz Tipiṭake je potpuno jasno da je Budin fizički izgled (M.III,238). bio normalan u svakom pogledu. Kada je kralj Ađātasattu otišao da ga poseti, nije mogao da ga prepozna među ostalim prisutnima (D.I,50). Da je Buda imao pomenuta 32 znaka, kralj bi ga odmah prepoznao. Pukkasāti je sedeo satima i razgovarao pre nego što je shvatio da pred sobom ima Budu. Da se Buda na bilo koji način razlikovao od drugih, mladić bi to primetio i znao bi da je pred njim neko neobičan. Kada je Upaka sreo Budu kako ide putem ka Gayi, ono što je najbolje zapazio na njemu behu "bistar pogled i blistavo lice" (M.I,170). Ne pominje da je video bilo koji od 32 znaka.

U Budinom učenju, spoljašnje i fizičko su uvek podređeni unutrašnjem i psihološkom (S.I,169). Buda je znao za brahmansku ideju da je "velikog čoveka" moguće prepoznati po fizičkim karakteristikama i odbacivao ju je. Neko ga je jednom pitao: "Govori se o 'velikom čoveku'. Ali šta je to što nekog čini 'velikim čovekom'?" Buda je odgovorio: "Oslobađanje uma nekoga čini velikim čovekom. Bez oslobođenog uma, niko ne može biti veliki čovek" (S.V,157).