|
Četiri prizora (catu nimitta) kesu četiri stvari koje je prema legendi princ Siddhattha video i koje su ga navele da napusti svetovni život i krene u potragu za Istinom. Navodno, vozeći se u kočijama ulicama Kapilavatthua,
naišao je na starca, bolesnika, leš koji su nosili na
mesto za spaljivanje i na lutajućeg asketu. Iako ovu legendu nije
moguće naći u Tipiṭaka,
nju je moguće posmatrati kao metaforu čovekove sudbine (starost, bolest i smrt),
i kao valjan odgovor na nju (traganje za načinom da se izbegne
takva sudbina). Priča o ova četiri prizora odavno je vrlo popularna
tema budističke umetnosti.
 Govoreći
o odluci da napusti dom, Buda je rekao: "Pre probuđenja, dok sam
još bio neprobuđeni bodhisatta, iako i sam podložan rođenju,
tragao sam za onim što je takođe podložno rođenju. Iako i
sam podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, tragao sam
za onim što je takođe podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i
prljanju uma. A onda pomislih: 'Iako sam podložan rođenju, zašto
tragam za onim što je takođe podložno rođenju? Iako sam podložan
starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, zašto tragam za
onim što je takođe podložno starenju, bolesti, smrti, tuzi i
prljanju uma? Kako bi bilo ako bih, iako podložan rođenju, uvideo
opasnost u svemu što je podložno rođenju i tragao za nerođenim,
za krajnjom sigurnošću od okova, za nibbanom? Kako bi bilo ako
bih, iako podložan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma,
uvideo opasnost u svemu što je podložno starenju, bolesti,
smrti, tuzi i prljanju uma i tragao za neostarelim, neobolelim,
neumrlim, netugujućim, neuprljanim, za krajnjom sigurnošću od
okova, za nibbanom? I tako sam, kasnije, još uvek mlad, crne
kose i obdaren blagoslovom mladosti, u naponu snage -- i dok su moji
roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz
lice -- obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i
napustivši domaćinski život otišao u beskućništvo" (M.I,163).
|
|
|
