BOLEST I ZDRAVLJE

Savremeni prikaz Bude kako se stara o bolesnom monahu.

Bolest (ātaṅka, gelaṭṭa ili roga) jeste poremećaj funkcionisanja organizma zbog neke infekcije ili povrede. Mnoge se bolesti pominju u budističkim tekstovima, uključujući žuticu (paṇḍuroga), groznicu (pariḷāha), čir na želudcu (aru), prehladu (ukkāsana), alergiju (tiṇapupphaka), dijabetes (madhumehika) i lepru (kuṭṭha). Kada bi svaka bolest bila uzrokovana kammom, kao što neki loše informisani budisti tvrde, tada bi uzimanje lekova bilo besmisleno. Ali Buda je nabrojao osam uzroka bolesti, od kojih je samo jedan kamma, a drugi su neravnoteža žuči, šlajma i gasova ili sva tri telesna soka; promena vremena, nedovoljna nega ili nesrećan slučaj (S.IV,230). Na jednom drugom mestu rekao je da loša ishrana isto tako može voditi do bolesti (A.III,144) kao i prekomerno jelo (M.I,473). Sezonske bolesti izazvane vetrom, toplotom ili vlažnošću takođe su bile poznate (Vin.I,199). Prema legendi, susret sa bolesnim čovekom bio je jedan od četiri prizora koja su navela princa Siddhatthu na odluku da napusti svakodnevni život i traga za Istinom.

Buda je definisao zdravlje (ārogya) kao "posedovanje blagostanja, dobrog varenja, kad nam nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, kao ravnotežu i sposobnost da budemo aktivni" (A.III,103). Dobro zdravlje je smatrao istinskim blagoslovom i važnim preduslovom za praktikovanje Dhamme: "Dobro zdravlje je najveći dobitak" (Dhp.204). Zagovarao je umerenu ishranu, jer doprinosi "slobodi od bolesti, doprinosi zdravlju, snazi i telesnoj lakoći" (M.I,473) i bio je svestan veze između telesnog vežbanja i zdravlja (A.III,30; Vin.II,119). Takođe je tražio od svojih učenika da kontempliraju kakav je blagoslov to što su zdravi i da koriste takvu priliku da praktikuju Dhammu (A.III,103). Naglašavajući vezu između lične vrline i zdravlja, Bhesađđamañđūsā, jedan stari budistički medicinski traktat, kaže: "Osoba koja ima zdrave prehrambene navike i ponašanje, koja je oprezna, nevezana za ovozemaljska zadovoljstva, velikodušna, predusretljiva prema svakome, istinoljubiva, spremna da oprosti i koja se druži sa mudrima, biće oslobođena bolesti"

Buda je govorio da poslodavci imaju obavezu da paze na svoje radnike kada su bolesni (D.III,191). Smatrao je da poseta i pomoć oko bolesnika jesu postupci vrline i iz saosećanja i sam je to radio. Jednom je rekao: "Onaj ko bi da pomogne meni, neka pomogne bolesnome" (Yo bhikkhave maṃ upaṭṭhaheyya so gilānaṃ upaṭṭhaheyya, Vin.I,301-2). Kao komentar ovih reči, u Saddhammopāyani se kaže: "Milosrdni je veoma cenio staranje o bolesniku i je li to čudno? Jer Mudrac dobrobit drugih vidi kao svoju, te otuda to što on postupa kao dobročinitelj nije nikakvo iznenađenje. Zato je pomaganje bolesnom hvalio Buda. Onaj ko u sebi razvija veliku vrlinu trebalo bi da se brine i o drugima." Videti Lekari.