|
Śatapaṭcaśatka, "Himna u sto i pedeset stihova"
jeste poema na sanskritu
u slavu Bude, nastala u zlatno doba indijske budističke književnosti,
dakle između I i III veka. Njen autor Mātṛceṭa preobratio se sa
hinduizma na budizam i zahvaljujući svom izuzetnom poetskom umeću
stvorio ovo i još nekoliko dela velike lepote i originalnosti.
Tako on u 13 poglavlja hvali Budino saosećanje, njegov glas, prikladan pristup
u podučavanju drugih, čak i njegovu fizičku lepotu. Śatapaṭcaśatka
je predstavljala važan deo obrazovanja svakog monaha i monahinje u
stara vremena, a kao lektira ostala je popularna u Indiji sve do
nestanka budizma u toj zemlji.
|
|
|
