RELIGIJA

Reč religija dolazi od latinske reči religio, što znači "pobožnost", a u vezi je i sa religens, što znači "strah od bogova". Često se kaže da budizam nije religija već "način života". Teško je komentarisati ovu tvrdnju ukoliko nemamo definiciju i "religije" i "načina života". U rečnicima se religija definiše kao "verovanje u postojanje boga ili bogova, kao i aktivnosti usmerene ka njihovom obožavanju". Prema ovoj definiciji, budizam sigurno nije religija, ali nisu ni đainizam, konfučijanizam, kao i neke od škola hinduizma.

Ako je budizam "način života", onda su to sigurno i judaizam, hrišćanstvo, hinduizam, sikizam itd. zato što zahtevaju ponašanje na određeni način, a ne samo verovanje u određene dogme. Pa ipak, sa svojim snažnim naglaskom na realizam i razumevanje, nasuprot slepoj veri, budizam se izdvaja od drugih religija. Možda bi ga najbolje bilo opisati kao "religijsku filozofiju" ili "duhovnu psihologiju".

Danas je postalo popularno na Zapadu smatrati da su sve religije u suštini iste. Ovakav stav je rezultat razumljive reakcije na netolerantnost u prošlosti, pada poverenja u religiju i pogrešnog uverenja da upoređivati i odlučiti se za jednu od ponuđenih stvari znači biti "netolerantan". Već letimično razmatranje glavnih svetskih religija, a ne samo onih manjih, otkriće nam njihova zajednička obeležja, ali isto tako i nepomirljive razlike. Jednom je neko upitao Budu: "Da li svi učitelji i sveštenici podučavaju istu istu ideju, sprovode istu praksu, slave istu stvar i streme istom cilju?" Buda je odgovorio: "Ne, oni to ne čine." "A zašto?" upita znatiželjnik. "Zato", odgovori Buda, "što je ovaj svet sačinjen od mnogo različitih stvari. Pošto je to tako, neka se bića fokusiraju na jedno, a druga na drugo među tim stvarima. Na šta se fokusiraju, za to postaju vezana i onda objavljuju: 'Samo je ovo istina. Sve drugo je lažno'. I tako ne podučavaju istu ideju, ne sprovode istu praksu, ne slave istu stvar i ne streme istom cilju" (D.II,282).