PUṆṆA MANTĀNIPUTTA

Puṇṇa Mantāniputta je rođen u gradu Suppāraka, država Sunāparanta, današnja Sopara, mestu na obali severno od Mumbaija. Putovao je sa karavanom trgovaca sve do Sāvatthija, kad je čuo Budu kako propoveda i odlučio da postane monah. Pokazao se kao inteligentan i savestan, te je po završetku obuke rekao Budi da bi želeo da se vrati u rodni kraj i širi Dhammu. Buda mu je rekao: "Ljudi u Sunāparanti su agresivni i grubi. Šta ćeš uraditi ako te zlostavljaju ili ti prete?" Puṇṇa odgovori: "Pomisliću kako su blagi jer me barem ne udaraju" "A šta ćeš ako te udare?" "Pomisliću kako su blagi jer me barem ne gađaju kamenjem." "A šta ako te budu gađali kamenjem?"    "Pomisliću kako su blagi jer me barem ne tuku štapovima." "A šta ako te ipak tuku štapovima?" "Pomisliću kako su blagi jer me barem ne bodu nožem." "A šta ako te ipak ubodu nožem?" "Pomisliću kako su blagi jer me barem nisu ubili." "A šta ćeš pomisliti ako te ljudi iz Sunāparante ipak budu ubijali?" "Prisetiću se da su mnogi učenici Blaženog, zgađeni nad svojim telom, ubili same sebe, a evo mene ubijaju a da čak to ni ne želim." "Odlično, Puṇṇa, Odlično! Sa takvom obuzdanošću i mirom bićeš u stanju da živiš među narodom Sunāparante. Idi i radi ono što misliš da je najbolje" (MIII,267-9). Puṇṇa je na kraju stigao u svoju domovinu i tokom nekoliko meseci na hiljade ljudi prihvatili su Budino učenja, a on postade prosvetljen.

Puṇṇa predstavlja izvanredan primer monaha sa misijom i željom da služi drugima. Posedovao je samodisciplinu i smirenost (damupasama), hrabrost (dhiti) i odlučnost (adhiṭṭhāna), a najviše od svega strasti prema Dhammi (dhammakāma). Buda je rekao da oni koji su uspeli, učinili su to zahvaljujući strasti prema Dhammi (dhammakāmo bhavaṃ hoti, Sn,92). U kasnijim vremenima, inspirisani Puṇṇinim primerom, indijski monasi su se izlagali opasnosti i naporima kako bi proširili Dhammu i do najudaljenijih kutaka Azije.