PSIHIČKA MOĆ

Psihička moć (iddhi) jeste sposobnost koja se ne podudara uvek sa poznatim zakonima prirode, a uzrok joj je oslobađanje ili razvijanje moći uma. Tako je Buda prihvatao da neki duhovno razvijeni ljudi mogu ispoljavati određene psihičke moći, a i on sam ih je ponekad ispoljavao. Glavne psihičke moći koje se pominju u budističkim tekstovima jesu telepatija, psihokineza, levitacija i sposobnost razdvajanja astralnog tela (manomayakāya) od fizičkog. Buda je upozoravao na opasnost od psihičkih moći. Razloge je u tome što onome ko ih poseduje ljudi počinju da se enormno dive i to onda može lako odvesti do zloupotrebe. Druga opasnost je da većina onih koji tvrde da ih poseduju jesu u stvari obični prevaranti. Dalje, Buda je smatrao da gajiti veru prema onima koji poseduju vrlinu, poštenje i kontrolu nad svojim umom predstavlja čvršću osnovu od verovanja u one koji mogu da levitiraju ili čitaju misli. Zbog toga, Buda je propisao da ukoliko monasi ili monahinje i razviju takve sposobnosti, ne smeju da ih demonstriraju pred nezaređenima, niti da im o njima govore bez dopuštenja Saṅghe. Jednom je neki bogataš skupocenu posudu od sandalovog drveta postavio na vrh bambusove motke u sred grada i objavio da je može uzeti za sebe onaj ko se podigne sa tla i dohvati je. Jedan monah koji je razvio sposobnost levitiranja prihvatio je izazov i dohvatio posudu, posle čega ga je ogromna gomila obožavalaca sledila kuda god bi krenuo. Kada je Buda dočuo šta se desilo, pozvao je monaha i prekoreo ga: "Ti si poput lake žene koja se pokazuje na pijaci ne bi li dobila koji novčić" (Vin.II,110-111). Videti Čuda.