POLOŽAJ TELA

Položaj tela (iriyāpatha) je način na koji se telo drži. Budistički tekstovi često govore o četiri položaja – hodanje (gacchanta), stajanje (ṭhita), sedenje (nisinna) i ležanje (sāyana, M.I,57), iako bismo tu još mogli dodati puzanje, saginjanje, čučanje i još nekoliko drugih. Pošto su telo i um međusobno zavisno, položaj tela može biti pokazatelj stanja našeg uma (D.I,76). Buda je uvek svoje telo držao i pokretao na graciozan i dostojanstven način, što je ukazivalo na njegovu spontanu svesnost i duboki unutrašnji mir. Jedan posmatrač je jednom o Budi primetio: "Ne hoda ni prebrzo ni presporo. On hoda bez napora... Kad sedi ne drma stopala... niti sedi brade podbočene rukom... Kada ide u manastir, pre nego što sedne na sedište koje je unapred za njega pripremljeno, pere noge, mada oko toga ne pravi veliku predstavu. Pošto ih je oprao, seda nogu prekrštenih, pravih leđa, potpuno usredsređen" (M.II,137-9). Kada Buda leže da se odmori ili da spava, on to uvek zauzima ono što se zove "lavlji položaj" (sīhāsana), tj. na desni bok, stopala su jedno na drugom, glava podbočena desnom rukom, sabran i potpuno budan (S.I,27,106).

Značaj položaja u budizmu vezan je uglavnom za praksu meditacije. Tokom početnih stupnjeva meditacije Buda je preporučivao (M.I,56) da se sedi (nisīdati), sa ukrštenim nogama (pallaṅkaṃ) i pravih leđa (ujū kāyaṃ). Većini ljudi pomaže ako podmetnu jastuče pod stražnjicu, ruke spuste ili u krilo ili na kolena, te zatvore oči. Nekim meditantima više odgovara da sede na stolici, umesto na podu. Visuddhimagga predlaže da meditant tokom tri dana zauzima različite položaje i onda odluči koji mu je najudobniji (Vis.128). Dva najvažnija elementa dobrog položaja tela za meditaciju su (1) prava, ali ne i ukočena leđa, tako da je moguće lako disanje, i (2) telo je opušteno i udobno smešteno, tako da bol ne postane suviše velika prepreka (S.V,156).

Oni kojima je cilj da razviju svesnost, to bi trebalo da učine kroz redovno sedenje. Međutim, pošto im je svesnost ojačala, potrebno ju je proširivati i na ostale aktivnosti, tj. u svakom od četiri položaja tela. Buda kaže: "Monah je potpuno svestan kad dolazi i odlazi, kad pruža ruku ili je savija, kad oblači ogrtač i nosi činiju, kad jede i pije, žvaće i guta, čak i dok obavlja veliku i malu nuždu. Neprekidno je svestan, kad hoda, stoji i sedi, kad leže i kad se budi, kad govori i kad ćuti" (M.I,57).