HODOČAŠĆE

Hodočašće (ćetiyaćārikā ili vandanaćārikā) jeste putovanje na mesto koje ima svoj značaj iz specifično religijskih razloga. U budizmu hodočašće nije ni obaveza, kao u islamu, niti pokora, kao u hrišćanstvu, mada je oduvek bilo, a i danas je vrlo popularna praksa. Buda je savetovao da njegovi učenici barem jednom u životu posete mesta gde su se dogodila četiri najznačajnija događaja njegovog života -- Lumbinī gde se rodio, Bodh Gaya gde se postigao probuđenje, Sārnāth gde je prvi put objavio Dhammu i Kusināra gde je preminuo (D.II,141). Međutim, iako je hodočašće dobro, posedovati vrlinu je daleko važnije. Tako Đātakamālā kaže: "Lepše od bilo kakve ogrlice, slađe od bilo kakvog ukusa, istinoljubivost stvara veliku dobrobit i manje je tegobno od asketskih praksi i hodočašća do udaljenih svetilišta." Prva osoba za koju znamo da je išla na hodočašće bio je kralj Aśoka, koje je oko 260. pre n.e. otišao u Bodh Gayu i u Lumbinī desetak godina kasnije.

Najčuvenija putopisna knjiga svih vremena i koja se neprekidno preštampava tokom 14 vekova nastala je iz pera kineskog hodočasnika Hsuan Tsanga. Ovaj budistički monah proveo je 16 godina na hodočašću u Indiji i kasnije opisao to putovanje, a taj putopis prepun je takvih detalja i preciznih informacija da ga neprekidno proučavaju istoričari, geografi i putnici po Indiji čak i danas.